Афричке куга свиња-актуелна епизоотиолошка ситуација у Европи и нашем окружењу

Епизоотиологија  афричке куге свиња у Европи у периоду  2014-2018. Како је почело?

Сматра се да је епизоотија афричке куге свиња у Европи званично почела 2007. године у Грузији. Вирус је на тло Европе пренет са aфричког континента преко намирница, међународним транспортом, односно бродовима који су допловили из Африке и пристали у црноморску луку Поти. Ширење инфекције одиграло се на два начина: неадекватним одлагањем комуналног отпада који садржи отпатке из ланца хране (месо, месне производе пореклом од инфицираних свиња) и/или применом остатака контаминираних намирница у исхрани свиња (помије).

На Европском континенту је потврђен високо вирулентни сој вируса афричке куге свиња (АКС) који припада генотипу 2. Током протеклог десетогодишњег периода, обољење је лабораторијски потврђено у 13 држава Европе, а број држава са које су пријавиле обољење, последње две године се повећава. Тако је у 2018. години, вирус афричке куге свиња потврђен у популацији дивљих свиња у Мађарској, Бугарској и Белгији. Треба истаћи и да је вирус 2018. године прешао границе европског континента и да је потврђен је у Азији, односно у Републици Кини.

Од 2014. године, на територији Европске уније, вирус је установљен у преко 12.000 угинулих и/или изловљених дивљих свиња и откривено је преко 1300 жаришта у популацији домаћих свиња. Међутим, сматра се да је број случајева оболења у популацији дивљих свиња далеко већи, јер није могуће пронаћи и лабораторијски испитати све угинуле јединке.

Табела 1. Званична потврда и пријава АКС у популацији домаћих и дивљих свиња у ЕУ  у периоду од  јануара 2014 до јануара 2018 (OIE, 2018)

ГодинаДомаће свињеДивље свињеДржаве чланице Европске Уније
201440264 

Летонија, Литванија,Естонија, Пољска

2015421639
2016482300
20171243855Летонија, Литванија,Естонија, Пољска, Чешка, Румунија
201811234024Летонија, Литванија, Естонија, Пољска, Чешка, Румунија, Мађарска, Бугарска, Белгија
Укупно1377*12082 

 

* Од наведеног броја, 954 жаришта је у држави Румунији

 

Подаци о регистрованим случајевима афричке куге свиња у Европи од почетка 2019. године, а на основу званичних података недељног извештаја Европске комисије (Дирекције за здравље и безбедност  хране), од 6.2.2019. проказани су у табели 2:

Табела 2.

БолестЗемљаДатум пријавеБрој нових случајева

од од 01. 01. 2019.

Број нових случајева за период (21.1.2019 -3.2.2019)
АКС(код домаћих)Италија10/01/201915
 Пољска30/01/201911
 Румунија01/02/20193514
  Укупан број случајева5115
АКС( код дивљих)Белгија28/01/20196944
 Естонија30/01/20192610
 Мађарска03/02/201912148
 Италија29/01/2019188
 Летонија01/02/20198932
 Литванија01/02/20199636
 Пољска01/02/2019310142
 Румунија01/02/20196929
  Укупан број случајева798349

 

Интерактивна мапа са случајевима појаве нових случајева у току 2019. године можете пронаћи на

овом линку: https://tinyurl.com/ybubql6o

Тренутна ситуација регистрованих случајева афричке куге свиња  у нашем окружењу приказани су на на мапи испод :

Најближи регистровани случајеви појаве ове болести који представљају велики ризик од ширења ове болести у Републику Србију забележени су крајем јануара 2019. у околини Арада и Темишвара( Барна)у Румунији (мапа испод):

 

Упркос чињеници да на европском континенту изостаје силватични циклус преношења вируса који обухвата меке крпеље, болест се успешно проширила и наставља да се шири у популација дивљих свиња. Данас се сматра да је успостављен један нови циклус преношења који обухвата: евроазијску дивљу свињу (Sus scrofa), хабитат дивљих свиња (пре свега шума) и лешеве инфицираних, угинулих дивљих свиња. Наведени циклус преношења вируса обухвата преношење у популацији дивљих свиња директним контактом и индиректно преношење, преко хабитата (шумски амбијент) у коме оне живе и бораве. Сматра се да контаминација хабитата лешевима угинулих инфицираних дивљих свиња омогућава одржавање и потенцијално даље преношење инфекције зависно од географских карактеристика, временских услова (годишње доба) и фазе распадања лешева инфицираних јединки. Са климатског аспекта, амбијенталну контаминацију фаворизују хладноћа и влага.

Треба истаћи да је значајан проблем у контроли АКС  појава понекад неразјашњеног преношења вируса на велике удаљености, стотинама километара даље од званично потврђеног жаришта инфекције. Примери су појава болести у Републици Чешкој (подручје града Злин), Пољској (подручје града Варшава), Мађарској и Белгији. Такође, у марту 2017. године утврђена је афричка куга свиња у Русији, у близини границе са Монголијом, на удаљености више од 4000 километара од најближег потврђеног жаришта инфекције у Русији. Најскорије, у аугусту 2018. године, први пут је присуство вируса потврђено у Републици Кини. Наведени примери „скоковитог“ преношења вируса на тако велике удаљености, доводе се у везу са антропогеним фактором, односно активностима људи које се односе на: транспорт контаминираног меса и производа од меса добијених клањем инфицираних, оболелих јединки, и неадекватно одлагање остатака намирница у комунални отпад или у природу (контаминација хабитата дивље свиње), као и коришћење остатака намирница у исхрани домаћих свиња (помије).

Наведени примери јасно указују да човек својим поступцима може потенцијално угрозити сточарску производњу у региону, услед непознавања опасности коју остаци намирница и комунални отпад могу да представљају за природно окружење, популацију дивљих и домаћих свиња. Управо из примера држава у окружењу, јасно је колико су велики капацитети за регионално али и трансконтинентално преношење вируса афричке куге свиња.

Важна карика у оквиру програма профилаксе и контроле заразних болести је правовремена дијагностика. У складу са законом, Управа за Ветерину Републике Србије је донела „План и начин вршења мониторинга на класичну кугу свиња и афричку кугу свиња код дивљих свиња“ у 2018. и 2019. години. Планом се дефинише начин и поступање приликом прегледа одстрељених и угинулих дивљих свиња, као и узимање и достављање узорака ради спровођења монитиринга на класичну кугу свиња (ККС) и афричку кугу свиња (АКС).

За оне који желе да сазнају више о афричкој куги свиња, препоручујемо публикацију ” Афричка куга свиња: детекција и дијагностика-теренски приручник за ветеринаре” у издању ФАО(Оранизације за храну у оквиру организације Уједињених Нација) из 2018. године, коју можете преузети на овом линку или је можете директно преузети  са наше странице “ПРЕУЗИМАЊЕ”.

НАРЕДБА о предузимању мера за спречавање уношења, појаве, откривања, ширења, сузбијања и искорењивања заразне болести aфричке куге свиња у Републику Србију

На основу члана 64. и члана 125. тачка 1) Закона о ветеринарству („Службени гласник PC” бр. 91/05, 30/10 и 93/12),

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде доноси

 

НАРЕДБУ

 о предузимању мера за спречавање уношења, појаве, откривања, ширења, сузбијања и искорењивања заразне болести Афричке куге свиња (Pestis suum africana) у Републику Србију

 

Ради спречавања уношења, појаве, откривања, ширења, сузбијања и искорењивања заразне болести Афричке куге свиња Pestis suum africana (у даљем тексту: АКС), спроводе се мере здравственог и епизоотиолошког надзора код домаћих и дивљих свиња, епизоотиолошка истраживања, као и праћење кретања свиња на зараженим газдинствима, односно у ловиштима.

 

  1. Ради спречавања уношења заразне болести АКС у Републику Србију забрањује се увоз и провоз пошиљки пореклом из земаља или подручја (региона) захваћеним заразном болести АКС,ито:

 

1)  живих домаћих и дивљих свиња;

2)  семена, ембриона и оплођених јајних ћелија пореклом од домаћих и дивљих свиња;

3)  меса пореклом од домаћих и дивљих свиња;

4) производа од меса пореклом од домаћих и дивљих свиња, осим:

производа од меса термички третираног у херметички затвореној посуди (конзерве), са постигнутом Fo вредношћу од три или више,

производа од меса термички третираног на минималној температури од +80 °С, која се мора постићи у месу и/или свим деловима током обраде производа од меса;

5)  кожа пореклом од домаћих и дивљих свиња, осим штављене;

6)  споредних производа животињског порекла и добијених споредних производа пореклом од домаћих и дивљих свиња, осим добијених производа који су термички третирани на минималној температури од +80 °С, која се мора постићи у свим деловима споредних производа током обраде.

Увозна дозвола, односно дозвола за провоз пошиљки из става 1. ове тачке може да се изда ако не постоји ризик по здравље животиња и здравље људи што се утврђује анализом ризика у складу са чланом 124. став 4. Закона о ветеринарству.

 

Пошиљке из става 1. ове тачке морају бити праћене исправним међународним ветеринарским потврдама, односно сергификатом.

  1. Ради спречавања уношења, појаве, откривања, ширења, сузбијања и искорењивања заразне болести АКС, сходно анализи ризика, на територији Републике Србије, одређују се два подручја и то:

1)  подручје умереног ризика и

2)  подручје високог ризика.

 

Одређивање подручја из става 1. ове тачке врши се нарочито на основу: тренутне географске распрострањености болести; резултата епидемиолошких истраживања; просторне дистрибуције популација домаћих и дивљих свиња; структуре терена и постојaња природних или вештачких баријера које ограничавају миграторна кретања и контакте између дивљих свиња, као и између дивљих и домаћих свиња, као што су аутопут, велике реке, кањони, језера, ограде и др., као и појава болести и локација жаришта АКС.

Подручје високог ризика јесте део територије Републике Србије на којој постоји непосредна опасности од појаве заразне болести АКС.

  1. Подручје умереног ризика

На подручју умереног ризика на територији Републике Србије спроводе се опште мере које обухватају:

1)  програм здравственог надзора, и то тако да све болесне или угинуле домаће свиње за које се не може искључити могућност присуства заразне болести АКС на основу клиничких симптома или других разлога, морају бити пријављене и прегледане од стране ветеринара, надлежног ветеринарског инспектора и епизоотиолога, као и испитане на заразну болест АКС у складу са посебним прописом;

2)  биосигурносне мере на газдинствима, и то:

(1) да домаће свиње потичу искључиво са газдинстава која су слободна од заразних болести свиња, да су обележене и вакцинисане против класичне куге свиња, као и да их прати прописана ветеринарска документација,

(2) да на комерцијалним и породичним фармама поседују и спроводе план биосигурносних мера. Лица која раде на фарми, морају бити упозната са биосигурносним мерама, као и о превентивним и контролним мерама што потврђују потписаном изјавом о разумевању и спровођењу ових биосигурносних захтева и фактора ризика,

(3) да се домаће свиње на газдинствима држе на начин којим се спречава контакт са другим домаћим и дивљим свињама,

(4) да лешеве, нејестиве делове закланих свиња и споредних производа животињског порекла уклањају на безбедан и прописан начин,

(5) да лица које долазе у контакт са домаћим свињама примењују хигијенске мере (прање руку и откривених површина тела, обуће и одеће);

3) мере у ловиштима који су дужни да спроводе корисници ловишта, и то:

(1) да прате здравствено стање дивљих свиња у ловишту и обезбеђују систем континуираног надзора од стране лица која обављају стручне и ловочуварске послове у ловишту (у даљем тексту: стручна и ловочуварска служба),

(2) да пријаве нађене мртве дивље свиње и/или њихове делове (у даљем тексту: лешеви) без одлагања, а најкасније у року од 2 часа, надлежном ветеринарском и ловном инспектору, уз навођење географских координата и/или детаљног описа локације, односно места где је леш пронађен, ради хитног организовања узимања потребних узорака за дијагностичка испитивања и налагања ветеринарско санитарних мера у складу са посебним прописом,

(3) да поступају са лешевима дивљих свиња на начин прописан овом наредбом и прописима из области ветеринарства,

(4) да најкасније у року од 2 сата од извршеног санитарног одстрела дивље свиње или одстрела дивље свиње у дијагностичке сврхе, пријаве исти надлежном ловном и ветеринарском инспектору, ради узимања узорака и предузимања даљих мера у складу са посебним прописом,

(5) да се месо од дивље свиње одстрељене током санитарног одстрела не може користити за људску исхрану пре завршетка ветеринарско санитарног прегледа и добијања негативних резултата дијагностичког испитивања на заразну болест АКС,

(6) да одлагање и уништавање нејестивих унутрашњих органа (желудац, танка, дебела црева и др.) врше на безбедан начин,

(7) да најкасније у року од 2 сата од евисцерације одстрељених дивљих свиња (расецања трупа и узимања паренхиматозних органа), приликом које су уочене патолошке промене које би указивале на сумњу на појаву заразне болести АКС, исте пријаве надлежном ветеринару или ветеринарском инспектору. Евисцерацију одстрељених дивљих свиња дужно је да врши лице из стручне односно ловочуварске службе у случају да није могуће обезбедити присуство ветеринара,

(8)  да не смеју користити помије за исхрану дивљих свиња,

(9) да примењују одговарајуће биосигурносне мере у ловишту којима се спречава контакт између дивљих и домаћих свиња због могућег ширења заразне болести АКС.

Спровођење биосигурносних мера вршисе према упутствима ветеринарских организација и надлежне ветеринарске инспекције, односно органа надлежног за ловство.

  1. Подручје високог ризика

На територији подручја високог ризика поред општих мера које се спроводе на територији Републике Србије, спроводе се и посебне мере које обухватају епизоотиолошко истраживање и инспекцијски надзор.

Посебне мере у подручју високог ризика које се примењују на газдинствима су:

1) забрана приступа посетиоцима газдинстава у објектима где се вршиузгој свиња, складиштење опреме, хране и материјала, посебно када су у питању комерцијалне и породичне фарме. Лица које долазе у контакт са свињама на комерцијалним фармама морају да потпишу изјаву којом потврђују да нису посећивала друга газдинства са свињама или ловишта у року од 72 сата, а због ризи ка од преношења заразне болести АКС;

2) забрана уношења меса, нејестивих делова, производа и споредних производа од домаћих свиња, убијених или закланих на другим газдинствима, односно од дивљих свиња одстрељених у ловиштима;

3) постављање дезинфекционих баријера са одговарајућим средствима за чишћење и дезинфекцију на улазу у газдинство. Забрањује се улазак возила и унос опреме која нису очишћена, опрана и дезинфикована на одговарајући начин на газдинство;

4) забрана држања и испуштања домаћих свиња на отвореном простору.

Корисници ловишта дужни су да спроводе следеће мере:

1) да при уговарању лова, односно пре издавања дозволе за лов или пре почетка лова, прибаве изјаву од сваког лица које учествује у лову о његовим ловним активностима у претходних 30 дана;

2) да обезбеде узимање узорака у циљу спровођења дијагностичких испитивања. Узорак се доставља уз прописани образац, одмах надлежном ветеринарском институту, а најкасније у току преподневних сати наредног дана после лова;

3)  да месо одстрељене дивље свиње и/или било који њен део укључујући и трофеје, који се прегледају у складу са планом дијагностичког испитивања могу ставити у промет по добијању негативног резултата на присуство вируса заразне болести АКС;

4) да до добијања резултата лабораторијских испитивања, месо и органи одстрељених дивљих свиња морају бити ускладиштени у објекту намењеном за привремено складиштење меса и органа дивљачи;

5)  да врше претрагу у ловишту у циљу проналажења лешева дивљих свиња, превожење, преношење и уклањање лешева под надзором ловног и ветеринарског инспектора;

6)  да израде карте претраге у ловиштима којима газдују, са утврђеним и уцртаним границама делова ловишта у којима се налазе природна станишта дивљих свиња;

7)  да обезбеде уништавање и нешкодљиво уклањање лешева дивљих свиња под надзором надлежног ветеринарског инспектора закопавањем или спаљивањем на месту проналаска лешева дивљих свиња, закопавањем на месту које је одређено за ту сврху јаме гробнице или одвожењем у објекат одобрен за сакупљање, прераду и уништавање споредних производа животињског порекла прве категорије;

8)  забрана уношења у ловиште меса свиња и производа од свињског меса неконтролисаног порекла намењених за исхрану људи, односно ако не потичу из одобрених објеката и ако нису у оригиналном паковању и/или прописно декларисани;

9)  забрана уношења и коришћења у ловишту хранива (волуминозна, кабаста и зрнаста храна) и концентрованих смеша за исхрану дивљих свиња, без контролисаног порекла.

Подручје високог ризика укида се на основу резултата епизоотиолошких и дијагностичких испитивања као и инспекцијског надзора који се спроводи у временском периоду који не може бити краћи од годину дана.

  1. Посебне мере у зараженом подручју

Након потврде примарног (првог) случаја заразне болести АКС код дивљих свиња, осим општих и посебних мера, у подручју високог ризика, спроводе се следеће мере:

1) стављање свих ловишта под службени надзор, као и контактних ловишта изван зараженог подручја;

2) пописивање свих ловишта и газдинстава са бројним стањем дивљих и домаћих свиња и редовно ажурирање података;

3) контрола промета меса, производа и споредних производа пореклом од дивљих свиња који могу бити могући извор и начин ширења инфекције;

4) забрана лова, осим санитарног одстрела и одстрела у дијагностичке сврхе, врши се под надзором и од стране лица из стручне и ловочуварске службе, у складу са прописима којима се уређују ветеринарство и ловство, уз надзор ветеринарског и ловног инспектора;

5)  да лица која су ангажована у спровођењу мера за спречавање, ширења и сузбијање заразне болести АКС у ловишту носе заштитну одећу и обућу;

6) да стручна и ловочуварска служба врши активни надзор у циљу контроле здравственог стања дивљих свиња, односно појачани пасивни надзор у циљу проналажења лешева угинулих дивљих свиња;

7) епизоотиолошки надзор и узорковање за лабораторијско испитивање код нађених мртвих или дивљих свиња одстрељених у току санитарног одстрела;

8)  да се лешеви дивљих свиња, дивљих свиња одстељених у току санитарног или редукционог одстрела, као и одстрела у дијагностичке сврхе, нешкодљиво уклањају и уништавају закопавањем на месту проналажења;

9) да лица која су укључена у активности у ловишту, а нарочито у проналажењу мртвих, односно одстрељених дивљих свиња, или руковањем са истим спроводе биосигурносне мере у ловишту (спречавање могуће контаминације возила, опреме, земљишта и др.);

10) забрана транспорта и промета дивљих свиња, као и одстрељених дивљих свиња и њихових делова у ловишта и из ловишта унутар зараженог подручја;

11) прихрањивања дивљих свиња у контролисаним условима у сврху санитарног одстрела или задржавања циљне популације уз активни надзор и праћење здравственог стања дивљих свиња на хранилиштима;

12) забрана прихрањивања дивљих свиња, ако тим прихрањивањем постоји ризик од ширења вируса.

У складу са епизоотиолошком ситуацијом, налажу се мере појачаног одстрела дивљих свињау циљу тренутног смањења бројности популације, који представља повећани обим одстрела дивљих свиња у односу на број утврђен планским документом корисника ловишта, или редукционог одстрела дивљих свиња, као меру циљаног односно селективног одстрела одређених категорија у циљу дугорочног смањења бројности дивљих свиња у ловишту.

Мере појачаног и редукционог одстрела примењују се док постоји оправдани ризик од ширења заразне болести АКС преко дивљих свиња на одређеном подручју.

Забрањује се коришћење меса дивљих свиња за исхрану људи из санитарног и редукционог одстрела и одстрела у дијагностичке сврхе.

Мере у ловиштима у зараженом подручју остају на снази док постоји ризик од појаве нових случајева заразне болести АКС или ширења вируса у популацији дивљих свиња, у периоду од 12 месеци од последње појаве болести код дивљих свиња у овом подручју, у складу са резултатима епизоотиолошких и дијагностичких испитивања.

У ловиштима се могу кретати само службена лица, овлашћени ветеринари и лица која имају одобрење од стране корисника ловишта за активности које обављају. Корисник ловишта уписује податке о активностима и кретању лица која имају одобрење.

  1. Ако је на основу анализе ризика извршена потпуна депопулација домаћих свиња на свим некомерцијалним газдинствима ниског нивоа биолошке сигурности на целом зараженом подручју или на одређеном делу зараженог подручја и ако у овом периоду није дошло до појаве нових случајева заразне болести АКС, период трајања мера забрана и ограничења може да се скратити, у складу са епизоотиолошком ситуацијом, с тим да тај период не може бити краћи од три месеца од завршетка спровођења депопулације и завршне дезинфекције на газдинствима.

Након престанка мера забране и ограничења, на зараженом подручју примењују се мере које се спроводе на подручју високог ризика.

  1. У случају појаве заразне болести АКС морају се обезбедити и применити правила брзог упозоравања и хитног реаговања у складу са посебним прописом којим се утврђује начин управљања у кризним ситуацијама.
  2. Даном ступања на снагу ове наредбе престаје да важи Наредба о предузимању мера за спречавање уношења заразне болести Афричке куге свиња (Pestis suum africana) у Републику Србију („Службени гласник PC”, број 40/14).
  3. Ова наредба ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Број 110 00 00183/2018 09 У Београду, 1. фебруара 2019. године Министар, Бранислав Недимовић, с.р.

 

Оригиналну верзију Наредбе можете преузети са сајта Управе за ветерину Републике Србије са странице:

http://www.vet.minpolj.gov.rs/srb/africka-kuga-svinja

АФРИЧКА КУГА СВИЊА И БИСИГУРНОСНЕ МЕРЕ

На жалост, вирус афричке куге свиња се и даље успешно шири на Европском континенту и недавно је потврђено његово присуство у Белгији, у популацији дивљих свиња. С обзиром да не постоји адекватан терапијски третман за ово обољење нити су на тржишту доступне ефикасне вакцине, један од начина да се заустави ширење вируса и спречи његово уношење у запат свиња јесте примена одговарајућих биосигурносних мера у свињарској производњи. При томе, нарочито треба обратити пажњу на спољашњу (екстерну) биосигурност. У државама где вирус афричке куге свиња  већ неко време циркулише у популацији дивљих свиња, постало је сасвим  јасно да са применом солидних биосигурносних мера, вирус може успешно да се задржи изван ограде фарме домаћих свиња.

Стога, још једном подсећамо на најважније екстерне биосигурносне мере у свињарској производњи:

  1. Поред поседовања законом РС обавезног Уверења о здравственом стању животиња, веома је важно и познавање здравственог статуса фарме односно запата свиња у целини, са које се купују нове јединке. Ово нам је важно и када су у питању заразне болести свиња које се сузбијају у складу са законом али и са аспекта заштите здравља запата у целини, односно сопствених јединки, које се већ налазе на фарми и које долазе у потенцијални контакт са новим патогенима.
  2. Ограничити на најмањи, крајње неопходни минимални ниво, посете трећих лица фарми свиња. Сваки посетилац фарме свиња мора да се на одговарајући начин евидентира и при томе да испоштује следеће мере:
  • Уколико на фами постоји могућност да се реализује, обавезно туширање пре уласка у производни погон фарме;
  • обавезно пресвлачење у одећу и обућу са фарме или примена једнократне одеће (заштитних једнократних комбинезона) са фарме. Обавезна је примена очишћене, дезинфиковане фармске обуће (нпр. гумене чизме са фарме). Такође, неопходно је од посетилаца захтевати темељно прање и дезинфекцију руку пре уласка у производни погон.
  1. Са сваким транспортом животиња и/или материјала, сточне хране поступати крајње опрезно:
  • камиони, превозна средства којима се врши одношење лешева угинулих јединки не треба да улазе у круг фарме; уколико је могуће контејнере за привремено одлагање лешева угинулих јединки сместити на самом рубу погона, на максималној могућој удаљености од објеката са свињама;
  • камини, превозна средства којима се одвозе товљеници на кланицу не треба да улазе у круг фарме. Возачи морају показати потврду о обављеној дезинфекцији возила. Искуства указују да управо камиони за превоз товљеника на линију клања представљају један од највећег биосигурносног ризика за производњу свиња;
  • Камиони, превозна средства којим се врши достављање хране за свиње не треба да улазе у круг фарме. Уколико је наведено немогуће испоштовати због постојећих конструкционих карактеристика локалитета фарме, возила се морају након уласка држати на максималној могућој удаљености од самог производног погона и возач не сме да напушта возило.