• Mail
  • Instagram
  • Facebook
  • English English енглески en
  • српски српски српски sr
Пријем узорака пон-пет, 7-15 сати: 021/48 95 333, 48 95 334, 48 95 335, 48 95 337; дежурни телефон пон-нед, после 15 сати: 064/818 54 38.
НАУЧНИ ИНСТИТУТ ЗА ВЕТЕРИНАРСТВО "НОВИ САД"
  • Почетак
  • Вести
    • Портал о пчелама
  • О нама
  • Истраживачки тим
  • Одељења
  • Пројекти
  • Архив вет.мед.
  • Контакт
  • Search
  • Menu Menu
You are here: Home1 / News2 / Afrička kuga svinja3 / Афричка куга свиња-погледај видео

ПРАТИТЕ НАС НА ФЕЈСБУКУ

ИНСТАГРАМ

niv.ns

Pozivamo vas na Regionalni online forum posvećen Pozivamo vas na Regionalni online forum posvećen afričkoj kugi svinja u RS Agenda: 09.00 - 09:10: Dobrodošlica i uvodne reči FAO, EBRD Kontrola AKS kod domaćih i divljih svinja 09:10 - 09:30: Afrička kuga svinja – kontrola u Srbiji Saša Ostojić, Boban Đurić Uprava za veterinu 09:30 – 09:50 Afrička kuga svinja – kontrola u Bugarskoj Aleksandra Miteva, Bulgarian Food Safety Agency 09:50 – 10:10 Afrička kuga svinja – kontrola u Nemačkoj Friedrich Loeffler Institut, Germany 10:10 – 10:30 Pitanja i odgovori vezana za kontrolu AKS Moderator: Mark Hovari, Animal Health Preparedness Expert, FAO Poboljšanje biosigurnosti na farmama svinja; Analiza biosigurnosnih mera i sagledavanje nivoa biosigurnosti u proizvodnim sistemima za uzgoj domaćih svinja u Republici Srbiji Vladimir Polaček, Jasna Prodanov-Radulović Naučni institut za veterinarstvo „Novi Sad“ Kako se promenio nivo biosigurnosti na farmama u Bugarskoj: praktična rešenja Aleksandra Miteva, Bulgarian Food Safety Agency Alati za donošenje odluka kod kontrole AKS 11:10 – 11:20 FAO OUTbreak COSting Tool (OutCosT) – alat za izračunavanje troškova suzbijanja žarišta bolesti Dejan Krnjaić, FAO konsultant 11:20 – 11:30 Rezultati sprovedenog istraživanja nivoa biosigurnosti na farmama svinja u Srbiji Dejan Krnjaić, FAO konsultant 11:30 – 11:40 FAO analiza rizika lovišta od AKS u Republici Srbiji Mark Hovari, FAO ekspert Panel diskusija: Dalji put kontrole AKS u Srbiji 11:45 – 12:30 Vlada proizvođačima: šta nam treba od proizvođača? Proizvođači vladi: šta nam treba od vlade? Vlada i proizvođači: šta nam treba od partnera? Moderator: Dejan Krnjaić Planirani učesnici: Emina Milikara, direktorka Uprave za veterinu Nenad Katanić, pomoćnik ministra Mišo Kolarević, predsednik Veterinarske komore Srbije Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih prozvoda Privredne komore Srbije Zoran Sporić, direktor stočarstva Delta Agrar Milovan Ivanković, predsednik asocijacija stočara Srema i Mačve Jovan Mirčeta, stručni saradnik za zdravstvenu zaštitu divljači u JP ”Vojvodinašume” Registrujte se na linku ispod👇: https://fao.zoom.us/meeting/register/tJIuduqppjkjGtdtabOUxszCa8g_VEE9NIUP
EVROPA RAZMIŠLJA O UVOĐENJU VAKCINACIJE KAO DODA EVROPA RAZMIŠLJA O UVOĐENJU VAKCINACIJE KAO DODATNE MERE U KONTROLI AVIJARNE INFLUENCE Pojava avijarne influence izaziva ogromne ekonomske gubitke živinarskoj proizvodnji širom sveta. Do sada na teritoriji zemalja Evropske Unije nije korišćena vakcinacija protiv ove bolesti, pre svega zbog posledičnih restrikcija priliom međunarodnog prometa, ali i bojazni da bi vakcinacija bil rizik od pojave novih sojeva ovog virusa. Sama Francuska od decembra 2021. zbog pojave H5N1 avijarne influence morala je da unište rekordnih 16 miliona živine, a ukupni troškovi dostigli su 150 miliona evra. Sada neke zemlje Evropske Unije razmišljaju o uvođenju vakcinacije protiv avijarne influence. U Francuskoj su počeli ogledi sa dve vrste vakcine, koje će se testirati na patkama. Patke mogu biti rezervoar virusa avijarne influence i mogu širiti virus i do 15 dana pre nego što se pojave klinički simptomi bolesti. Ogledi su osmišljeni tako da će patke biti vakcinisane na farmama, a nakon toga će biti izvršena veštačka infekcija sa virusom avijarne influence u kontrolisanim uslovima u laboratorijama. Cilj ogleda je da se utvrdi da li ove vakcine mogu da smanje izlučivanje virusa avijarne influence, smanji negova cirkulacija, da bi se zaštitile druge vrste živine. Jedna od vakcina koja se testira je “Volvac Best” proizvođača Boehringer Ingelheim, koja se već koristi u zemljama van Evrope, uključujući Meksiko i Egipat za imunizaciju živine protiv Njukastl bolesti i avijarne influence H5N1. Druga vakcina koja se koristi u testu je kompanije “Ceva”, koja je prva RNK vakcina koja se testira na živini. Rezultati ovih ispitivanja će biti dostupni krajem ove godine. Ukoliko se potvrdi efikasnost vakcine na smanjivanju izlučivanja virusa, francuski stručnjaci smatraju da bi vakcina bila spremna za komercijalnu upotrebu do kraja 2023. Stručnjaci takođe skreću pažnju da i ukoliko se odobri upotreba vakcinacije kao mera za kontrolu avijarne influence, ona ne isključu i potrebu za eutanazijom živine u nekim situacijama.
DA LI UDIŠEMO I MIKROPLASTIKU? Ove godine je pr DA LI UDIŠEMO I MIKROPLASTIKU? Ove godine je prvi put detektovana mikroplastika u uzorcima tkiva pacijenata u Velikoj Britaniji. Dvanaest polimera utvrđeno je metodom infracrvene mikroskopije, a među njima polipropilen, polietilen I polietilen terftalati (PET) su najčešće utvrđeni. Slične nalazi su pronađeni na obdukcijama pacijenata u Brazilu gde je nađena mikroplastika kod 13 pacijenata od 20 pregledanih. Čestice mikroplatike su pronađene u svim delovima plućnog tkiva. Ovi rezultati ne iznenađuju istraživače, jer ako se malo bolje zagledate pri sunčanom danu u pravcu prozora, videće veliku količinu prasine koja lebdi uvazduhu, a koju svi mi udišemo. Među njima ima I mnogo česica mikroplastike. Velika količina mikroplastike u životnoj sredini nastaje raspadanjem niti iz tekstila. Prilikom pranja svake tkanine nastaju hiljade partikula niti koje u vidu prašine dalje dospevaju u našu okolinu. Takođe, postoji veza između inhalacije sintetskih tekstilnih niti radnika u tekstilnoj industriji i pojave oboljenja pluća. Utvrđeno je da kod 30% radnika u proizvodnji najlonskih vlakana ima neku od plućnih bolesti. Još se tačno ne zna da li i na koji način mikroplastika utiče na zdravlje ljudi i životinja. Iznenađujuće je da mikroplastika može da prođe crevnu barijeru i da se detektuje u krvi. Istraživači tvrde da ćelije vrše fagocitozu partikula mikroplastike, poput fagocitoze mikroorganizama, ali ne mogu da ih razlože, jer ne poseduju enzime koje ih razlažu, za razliku od nekih bakterija koje su pronađene u plastičnim bocama na deponijama koje imaju takozvanu enzim PETAzu koja razlače PET plastiku,a koja je poslužila kao model za sintezu enzimi koji mogu da u potpunosti razlože neke vrste plastika. Pored poremećaja endokrinog sistema, čestice mikroplastike mogu da budu prekrivene drugim jedinjenima, teškim metalima i na taj način biti tiksična za organizam. Čestice mikroplastike mogu biti kontaminirane i virusima i drugim mikroorganizmima. U svakom slučaju , neophodne su velike broj studija da se ispita uticaj mikroplastike na zdravlje ljudi i životinja , a do tada se savetuje da prašinu u stanu držite na najnižem mogućem nivou.
Kovid se širi u populaciji jelenima u Severnoj Kovid se širi u populaciji jelenima u Severnoj Americi. Šta to znači za pandemiju? Grupa istraživača u saradnji sa lovcima u Severnoj Americi otkrili su široko rasprostranjenu infekciju virusa COVID 19 kod belorepog jelena (Odocoileus virginianus), gde je utvrđeno na stotine zaraženih životinja u 24 američke države i nekoliko kanadskih provincija. S obzirom da u Severnoj Americi populacija jelena broji 30 miliona jedinki, koje su se poprilično adaptirali na bliski kontakt sa ljudima, i često borave u neposrednoj okolini ljudskih naseobina, strahuje se da ove životinje mogu da postanu rezervoar ovog virusa, što je rizik kako za održavanje virusa, dalje širenje u populaciju jelena, tako po druge životinjske vrste, kao i populaciju ljudi. Takođe, kontakt lovaca, mesara, veterina I drugih lica sa ulovljenim životinjama može biti potencijalni rizik za infekciju ljudi, ali i moguću razmenu sojeva virusa između humane populacije i populacije jelena. Istraživači strahuju, što je donekle i utvrđeno u nekoliko studija, da je utvrđena izvesna mutacija COVID-19 virusa koji su izolovani iz populacije jelena, da ova vrsta može postati izvor nekih rekombonovanih sojeva COVID-19 virusa. Za razliku od jelena, mnoge druge vrste papkara do sada nisu pokazale prijemčivost na COVID-19 virus, kao što su domaći papkari, ali postoji bojazan da populacija jelena koja, kako je već ranije spomenuto, često boravi u neposrednoj blizini ljudskih naselja, u indirektnom kontaktu (pašnjaci, okućnice, biljke itd.) mogu da budu izvor za širenje mutiranih sojeva virusa koji bi mogli da budu adaptirani i za druge životinjske vrste. Istraživači takođe smatraju da jeleni mogu da prenesu virus na velika rastojanja unutar svoje populacije. Od 385 uzoraka krvi jelena koji su prikupljeni između januara i marta 2021. godine u više Američkih država utvrđeno je prisustvo antitela protiv SARS-CoV-2 virusa kod 40% uzoraka. Sekvenciranjem je u uzorcima poreklom od jelena utvrđene slične varijane virusa koje su u to vreme kružile u humanoj populaciji, pa se i pretpostavlja da je virus u populaciju jelana prenet iz humane populacije. Izvor:https://www.nature.com Slika:Donald M. Jones/NPL
Ukoliko ste Prvi maj proveli na otvorenom i u prir Ukoliko ste Prvi maj proveli na otvorenom i u prirodi, trebalo bi da se podsetite i opasnosti koje boravak u prirodi nosi jer je ovo vreme kada krpelji vrebaju u travi, grmlju i granama različitog rastinja. Krpelja ima mnogo vrsta, a mnogi od njih mogu biti vektori različitih patogena i za ljude i životinje. Krpelji prenose razne bolesti od kojih je na našim prostorima najčešća lajmska bolest koju prenosi bakterija Borelia burgdorferi. Istraživanja su pokazala da je veliki procenat krpelja kod nas zaražen uzročnikom lajmske bolesti. Evo nekoliko korisnih saveta kako da se pripremite da bezbedno uživate u prirodi: 🔹 Koristite sredstva koji odbijaju krpelje. 🔹 Idite na izletišta koja su pre praznika tretirana nekim od preparata protiv krpelja. 🔹 Kada se vratite iz prirode, odložite svu garderobu na pranje jer na njoj često mogu da budu zakačeni krpelji. Obavezno pregledajte sve delove tela, a posebno obratite pažnju na prepone, stomak, slabine leđa i vrat. 🔹Ukoliko i pored svih mera opreza ustanovite da je krpelj pričvršćen za kožu, ne paničite. Možete sebi i drugima mnogo pomoći ukoliko znate sledeće stvari: 🔹 Krpelja i mesto gde je krpelj zakačen ne tretirajte alkoholom, jestivim uljem ili nekim hemikalijama. Uzmite pincetu i uhvatite krpelja pažljivo što bliže koži i polako u pravcu suprotnim od kazaljke na satu uz blagi pokret povlačenja ka sebi ga izvadite. Krpelj ima vrlo malu glavu, a uz glavu jedan par pipaka kojima se pričvrsti na kožu. 🔹 Nakon uklanjanja, mesto na koži gde je krpelj bio zakačen možete dezinfikovati medicinskim alkoholom, povidon jodom, i sl. Ako želite da saznate da li je krpelj koji vas je napao zaražen, sačuvajte ga u nekoj posudi. U što kraćem roku krpelja donesite na Naučni institut za veterinarstvo „Novi Sad“, gde će se na Odeljenju za serologiju uraditi analiza na prisustvo Borellje burdorferi. U zavisnosti od primenjene metode, analiza traje od 1 do 2 dana. Ukoliko je rezultat pozitivan, obavezno se javite lekaru i koji će dalje sprovesti sve neohodne mere i prepisati odgovarajući antibiotik.
Genetski inženjering u kontroli populacije komar Genetski inženjering u kontroli populacije komaraca U toku 2021. godine na Floridi u SAD prvi put je odobren eksperiment na otvorenom sa genetski modifikovanim komarcima Aedes aegypti. Ova vrsta komaraca poznata je kao prenosilac mnogih vektorski prenosivih bolesti kao što su Zika virus, Denga, Žuta groznica, Činkungania virus itd. Kompanija koja je proizvela ove genetski modifikovane komarce “Oxicet” iz Velike Britanije, prethodno je vršila slične oglede u Panami, Brazilu, Kajmanskim ostrvima i Maleziji. Iako je deo stanovništva na izabranim lokacijama na Floridi pružala otpor, ogled je ipak bio realizovan. Mužjaci ove vrste genetski-modifikovanih komaraca koji inače ne ubadaju, prenose letalni gen na svoje žensko potomstvo. Ovaj letalni gen izaziva smrt ženki pre nego što dostignu polnu zrelost. Ovaj letalni gen se prenosi na 3-4 generacije muških potomaka, koji će dalje prenositi na ženske potomke i na taj način smanjivati populaciju ove vrste komaraca. Ovog proleće istraživači iz kompanije Oxitec postavljaju klopke i mesta za polaganja jaja ovih komaraca. Prikupili su više od 22.000 jaja, koje su se izglegle u njihovim laboratorija i dalje ih proučavali. Sve izležene ženke su uginule pre polne zrelosti i u njima je utvrđen letalni gen, koji je obeležen. Letalni gen kod muških potomaka je prisutan 3-4 meseca i tada nestaje. Ovakav način borbe protiv komaraca i drugih štetnih insekata svakako doprinosi smanjivanju upotrebe pesticida, a ujedno bojazan u stanovništvo zbog nepoznanica u vezi sa rizikom od genetski modifikovanih insekata koji se puštaju u njihovoj blizini. I ranije je na tlu SAD-a je bilo sličnih ogleda sa drugim štetnim insektima kao što je moljac Plutella xylostella koja nanosi milionske štete usevima uljane repice, kupusu, brokoliju itd. Pored genetski modifikovanih organizama od 2017. godine u SAD-u je odobrena i upotreba mužjaka komaraca vrste A. albopictus koji su inficirani sa intracelularnom bakterijom Wolbachia koji se pare sa divljom populacijom ženki ovih komaraca, čiji ženski potomci nemaju sposobnost poleganja jaja. Slika: Muhammad Mahdi Karim
Kokcidiozu izazivaju paraziti -kokcidije koji prip Kokcidiozu izazivaju paraziti -kokcidije koji pripadaju rodu Eimeria. Bolest se javlja kada ptice progutaju zaraženu hranu, vodu, prostirku ili zemljište u kojoj se nalaze infektivni razvojni oblici kokcidija. Ova infekcija utiču na rast, mortalitet, imunitet i podložnost drugim bolestima. Shodno tome, ekonomski uticaj kokcidioze je veći od bilo koje druge bolesti koja utiče na proizvodnju živine, sa globalnim procenjenim troškovima od 15 milijardi USD godišnje. Vakcine i jonofori dobro deluju protiv kokcidioze. Ali poslednjih godina, da bi se ispunili zahtevi potrošača za živinskim proizvodima bez antibiotika, ova vrsta lekova se više ne koristi protiv ove bolesti. U nedostatku preventivnih programa zasnovanih na jonoforima, industrija se oslanjala na starije, hemijski sintetizovana jedinjenja-kokcidiostatike. K.V. Bafundo iz Nju Džersija i njegov tim proučavali su efekte saponina dobijenih iz biljaka Kuilaje i Juke ( Quillaja spp , Yucca spp ,biljake sa u Južnoameričkog kontineta), protiv kokcidioze u poređenju sa 3 hemijska kokcidiostatika koja se često koriste u proizvodnji u Americi. Nalazi su objavljeni u časopisu International Journal of Poultry Science ( https://scialert.net/abstract/?doi=ijps.2022.50.56). Zaključili su da kombinacija saponina kilaje i juke (QY) imaju bolju efikasnost na smanjenje lezija izazvanih kokcidijama, smanjeni mortalitet živine i najbolji prirast u odnosu na sva 3 hemijska kokcidiostatika i vakcine protiv kokcidioze. Na Naučnom institutu za veterinarstvu “Novi Sad” se takođe već više godina, u eksperimentalnim uslovima proučava efikasnost različitih kombinacija prirodnih sastojaka na kontrolu rasta i razmnožavanja uzročnika kokciodioze živine.
Hristos voskrese! Srećan praznik 😊! Hristos voskrese! Srećan praznik 😊!
Da li ste znali ove činjenice o uljanoj repici? Da li ste znali ove činjenice o uljanoj repici? Verovatno ste ovih dana primetili žuta polja putem kojim prolazite koji daju poseban pečat prolećnim pejzažima u Vojvodini. To su polja uljane repice (Brassica napus), jednogodišnje krmne biljke koja je sve više prisutna na našim poljima. Uljana repica predstavlja jednu od prvih prolećnih paša za našu medonosnu pčelu, koja je izuzetno korisna za prolećni razvoj pčelinjih zajednica i pripremu za bagremovu pašu. Možda niste znali činjenicu da su pčele koje koje se nalazi na uljanoj repici često vrlo “besne”. Ovo agresivno ponašanje nije u potpunosti razjašnjeno . Nažalost, često smo svedoci slučajeva prijava trovanja pčela baš na uljanoj repici, jer se intenzivno primenjuju agrotehničke mere. Ova biljka može biti i izvor sveže zelene mase kao hrana za preživare, pa košenje ove biljke u cvetu može dovesti do gubitaka značajnog broja pčela izletnica. Med od uljane repice bez razloga spada u ne tako popularne vrste ovog pčelinjeg proizvoda. Karakterističnog je ukusa, kremaste je konzistencije, svetlo žute boje i brzo kristališe. Zbog međusobnog odnosa prostih šećera (fruktoze i glukoze) , u samom pčelinjem saću med brzo postaje gust, tako da su pčelari primorani da ga što pre izvrcaju. Inače, ulje koje se dobija iz semena uljane repice se može koristiti u ishrani ljudi, kozmetici, proizvodnji bio dizela, maziva ali i u drugim granama industrije. Za ishranu ljudi može se koristiti samo ulje uljane repice koje sadrži manje od 2% eruka masne kiseline, za koje je dokazano da može negativno da utiče na zdravlje životinja. Selekcijom uljane repice dobijene su sorte koje imaju malu količinu eruka masne kiseline. Foto: Alexei Satari, Unsplash
Naučni institut za veterinarstvo „Novi Sad“ Naučni institut za veterinarstvo „Novi Sad“ podržava incijativu iznalaženja rešenja za kontrolu širenja populacije inazivnih rečnih rakova Invazivna vrsta rakova Faxonius limosus, takođe poznata i kao Orconectes limosus, predstavlja vrstu koja je 1890. godine doneta iz Amerike u Nemačku, a od tada se raširila po čitavavoj Evropi. Pošto joj je glavna hrana rečna ikra, ova vrsta rakova nanosi ogromne ekonomske štete ribljem fondu u reci Dunav, ali i u ostalim rečnim vodotokovima. Finansijska šteta koju prouzrokuju ova invazivna vrsta rakova procenjuje se na preko 100 miliona evra, kako portal biznis.rs navodi (https://biznis.rs/vesti/srbija/srbija-bi-godisnje-mogla-da-zaradi-200-miliona-evra-od-invazivnih-recnih-rakova/). Takođe ova vrsta prenosi uzročnika tzv. kuge rakova (Aphanomyces astaci) na koje nisu otporne autohtone vrste rečnih rakova, a na taj način šteta od ove invazivne vrsta rakova je višestruka. Ovo je razlog što se ova vrsta rakova od 2016. godine nalazi na listi invazivnih vrsta određene od strane Evropske komisije - https://ec.europa.eu/environment/nature/invasivealien/list/index_en.htm. Takođe kako isti portal navodi, problem leži u važećoj regulativi u našoj zemlji koja nedozvoljava preradu ovih rakova. Oni, zapravo, mogu da se koriste u gastronomiji, farmaceutskoj industriji, poljoprivredi itd., ukazuje Nenad Peraš osnivač udruženja „Rečni rakovi“. Naučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu je za deo istraživanja pod nazivom “Nutritivni, senzorni i gastronomski potencijal invazivne vrste raka Faxonius limosus u funkciji održivog razvoja ugostiteljsko-turističkog sektora AP Vojvodine“ uspeo da dobije finansiranje od strane Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost. U deo ispitivanja vezanih za gore spomenuti projekat uključeni su i istraživači sa Naučnog instituta za veterinarstvo “Novi Sad”, odnosno, a pojedina ispitivanja su vršena u laboratorijama Instituta. Naučni institutut za veterinarstvo “Novi Sad” podržava incijativu iznalaženja rešenja za ograničavanje ekspanzivnog širenje invazivne vrste rečnih rakova, kako bi se spasio riblji fond u Dunavu i ostalim vodotokovima.
Load More... Follow on Instagram

НАШИ ИСТРАЖИВАЧИ НА „ResearchGate“-у


ПРАТИТЕ НАС НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА

ФЕЈСБУК  / ИНСТАГРАМ

Log In

ИНСТИТУТ

BIRDPROTECT

BIRDPROTECT.EU

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

ИНФОРМАЦИЈЕ О ЈАВНИМ НАБАВКАМА

ПРЕУЗИМАЊЕ

ПРЕУЗИМАЊЕ РАЗНИХ ДОКУМЕНАТА

РЕРОЗИТОРИЈУМ

РЕПОЗИТОРИЈУМ ИНСТИТУТА

ЈЕЗИК/LANGUAGE

Одабир писма

ЋИРИЛИЦА  |  LATINICA
Scroll to top

Овај сајт користи колачиће. Даље коришћење садржаја нашег сајта, подразумева Ваш пристанак на употребу основних колачића који су неопходни за функционалност нашег сајта.

ПРИХВАТИПолитика приватностиПолитика употребе колачића

Cookie and Privacy Settings



How we use cookies

We may request cookies to be set on your device. We use cookies to let us know when you visit our websites, how you interact with us, to enrich your user experience, and to customize your relationship with our website.

Click on the different category headings to find out more. You can also change some of your preferences. Note that blocking some types of cookies may impact your experience on our websites and the services we are able to offer.

Essential Website Cookies

These cookies are strictly necessary to provide you with services available through our website and to use some of its features.

Because these cookies are strictly necessary to deliver the website, refusing them will have impact how our site functions. You always can block or delete cookies by changing your browser settings and force blocking all cookies on this website. But this will always prompt you to accept/refuse cookies when revisiting our site.

We fully respect if you want to refuse cookies but to avoid asking you again and again kindly allow us to store a cookie for that. You are free to opt out any time or opt in for other cookies to get a better experience. If you refuse cookies we will remove all set cookies in our domain.

We provide you with a list of stored cookies on your computer in our domain so you can check what we stored. Due to security reasons we are not able to show or modify cookies from other domains. You can check these in your browser security settings.

Other external services

We also use different external services like Google Webfonts, Google Maps, and external Video providers. Since these providers may collect personal data like your IP address we allow you to block them here. Please be aware that this might heavily reduce the functionality and appearance of our site. Changes will take effect once you reload the page.

Google Webfont Settings:

Google Map Settings:

Google reCaptcha Settings:

Vimeo and Youtube video embeds:

Privacy Policy

You can read about our cookies and privacy settings in detail on our Privacy Policy Page.

Политика приватности
Accept settingsHide notification only
Позови дежурни број