ТЕРЕТНО МОТОРНО ВОЗИЛО

Број јавне набавке 3/2019, 1.1.8 od 15.05.2019. godine.

ТЕРЕТНО МОТОРНО ВОЗИЛО

Отварање понуда ће се обавити дана 23.05.2019. године у 12 часова, у просторијама наручиоца – библиотеци Института у приземљу главне зграде. Поступак јавног отварања благовремено достављених понуда спровешће Комисија за јавне набавке Научног института за ветеринарство „Нови Сад“ у Новом Саду.

Позив за подношење понуда
Конкурсна документација
Одлука о додели уговора
Обавештење о закљученом уговору

Апарат за изолацијунуклеинских киселина

Број јавне набавке 2/2019, 1.1.5 od 15.04.2019. godine.

ЛАБОРАТОРИЈСКА ОПРЕМА – АПАРАТ ЗА ИЗОЛАЦИЈУ НУКЛЕИНСКИХ КИСЕЛИНА

Отварање понуда ће се обавити дана 23.04.2019. године у 12 часова, у просторијама наручиоца – библиотеци Института у приземљу главне зграде. Поступак јавног отварања благовремено достављених понуда спровешће Комисија за јавне набавке Научног института за ветеринарство „Нови Сад“ у Новом Саду.

Позив за подношење понуда
Конкурсна документација
Одлука о додели уговора
Обавештење о закљученом уговору

Упутство учесницима и програм 21. Симпозијума епизоотиолога и епидемиолога

УПУТСТВО УЦЕСНИЦИМА

XXI Симпозијума епизоотиолога и епидемиолога
(XXI Епизоотиолошких дана)

–     Симпозијум ће се одржати у Новом Саду у Хотелу „ПАРК“ од 08. до 10. априла 2019. године.

–     Симпозијум је намењен стручној едукацији ветеринара и лекара. Сертификат о учешћу на Симпозијуму је бодован према Правилнику о стручном усавршавању ВКС. Стручни одбор ВКС је прихватио да се ова едукација уврсти у Листу валоризованих програма за обуку ветеринара у 2019.години и учешће на Симпозијуму се вреднује са максимално 12 бодова и то на следећи начин: 4 бода за сваки дан учешћа! Потписивање учесника је обавезно и то ће се вршити свакодневно!

–     Сертификат и бодови ће бити додељен само учесницима који су уплатили котизацију. Исто важи и за Зборник радова

и пропагандни материјал.

–     Сертификати о учешћу на XXИ Симпозијуму епизоотиолога и епидемиолога ће бити достављени учесницима након одржавања Симпозијума и анализе потписа на списковима учесника за сваки дан који се бодује (захтев ВКС) и то директно на крају Симпозијума, поштом или на неки други могући начин доставе. Скрећемо пажњу колегама да се ОБАВЕЗНО потпишу на листама учесника за сваки дан трајања скупа јер ће на тај начин бити и бодовани и да унесу свој број лиценце, као и да читко наведу своју адресу при регистрацији ради слања Сертификата.

–     Податке за Сертификат, име, средње слово, презиме и број лиценце је могуће доставити и раније на Е-маил:

svd1890@gmail.com или телефоне 011 2685 187 или 062 8036 697.

–     Износ котизације (уплате су без ПДВа који се више не плаћа јер СВД није више у систему ПДВа!):

1.    појединачна: 5.000,00 дин;

2.                    групна (котизација за 3 учесника-навести имена за профактуру/код уплате): 10.000,00 дин;

3.                    групна (котизација за 5 учесника-навести имена за профактуру/код уплате): 15.000,00 дин;

4.     котизација за ветеринарске Институте/Факултете: 25.000,00 дин (до 7 котизација-навести имена за профактуру)

5.     котизација за учеснике ван Србије (из иностранства) износи 50 ЕУР

Котизацију (у коју спада могућност присуства предавањима, промотивни материјал, Зборник радова, Сертификат о учешћу и евиденција за Ветеринарску Комору, као и сва освежења у паузама), је пожеЉно је уплатити као правно лице. Уплата групних котизација је могућа само за запослене у истом правном лицу. За све информације поводом уплате котизације обратити се колегиници Катарини Вуловић коју треба контактирати на е-маил: svd1890@gmail.com или телефоне: 011 2685 187 или 062 8036 697.

–     Заинтересоване трговачке и фармацеутске куће, излагачи из области лабораторијске дијагностике и остали субјекти који желе да се представе или да на други начин подрже Симпозијум, могу пријавити своје учешће организатору, Тамашу Петровићу, председнику организационог одбора до 20.03.2019. год. на тел. 021/ 4895 321 или 064/818 5410 или на Емаил: tomy@niv.ns.ac.rs и то као спонзори или донатори:

•         Генерални спонзор по цени од 125.000,00 динара (изложбени простор са могућности постављања промотивних табли и у сали за предавања и у излагачком простору; усмена презентација производног програма – Организације Округлог стола посвећеног дијагностици / контроли / ерадикацији заразних болести / зооноза у трајању од 60 – 90 минута у сали за предавања; основни промотивни материјал на скупу; две целе рекламне стране са назнаком генералног спонзора скупа у Зборнику; котизациј е за све учеснике спонзора и друго по договору) – место генералног спонзора је већ заузето – Ветеринарски завод Суботица

•         Спонзор по цени од 36.000,00 дин (изложбени простор са могућности постављања промотивних табли поред свог изложбеног простора, кратка усмена презентација програма у малој сали за састанке у трајању од 20 минута, допунски промотивни материјал на скупу, као и једна рекламна страна са назнаком спонзора скупа у Зборнику и до 3 котизације за учеснике)

•         Мали спонзор по цени од 30.000,00 дин (кратка усмена презентација програма у малој сали за састанке у трајању од 20 минута, допунски промотивни материјал на скупу и једна рекламна страна са назнаком спонзора скупа у Зборнику)

•         Донатор или пријатељ симпозијума – по договору.

 

Рекламу у форми за штампање у Зборнику у електронској форми припремљеној за штампу (формат Б5)

доставити Тамашу Петровићу, председнику организационог одбора најкасније до 23.03.2019. год. на е-маил: tomy@,niv.ns.ac.rs

–     Уплате котизације, изложбеног простора и рекламе производног програма извршити на жиро рачун 160-465839­38 код Банца Интеса, контакт особа Катарина Вуловић тел: 011 6285-187 или е-маил: svd1890@gmail.com или на телефон 062 8036 697. За додатне информације се обратити Тамашу Петровићу 064 818 5410.

–     Пријаву смештаја у Хотелу „ПАРК“ Нови Сад извршити преко службе резервација хотела, емајл: info@hotelparkns.com ; контакт телефон 021/4888888, најкасније до 01.04.2019.године. Врло је битно да се придржавате датог рока за резервацију јер Хотел не одговара за капацитете после наведеног термина (препорука је што пре резервисати)!!! Хотел највише располаже са једнокреветним и двокреветним собама (чешће са франсцуским лежејем) и трокреветним собама (Фамилy апартмани). Због договореног комплета услуга смештаја, за који смо добили одличан попуст, приликом резервације обавезно назначити за Симпозијум епизоотиолога и епидемиолога.

–     Ценовник услуга Хотела ПАРК (специјално договорено за Симпозијум)

–    Цена комплета смештаја и услуга су дате у табели испод. У цене су укључени ПДВ, боравишна такса, осигурање и свечена вечера у уторак 09. априла. Комбинације су дате у односу на дужину боравка, цене смештаја и услуга и дате су ради лакшег увида учесника. Учесници треба да се опредељују за пакет, број људи и начин смештаја (тип собе), а у фактури (смештај се плаћа авансно) ће све ставке које улазе у цену бити одвојено дефинисане према ценовнику.

 

ПАКЕТ 1 (08.04.- 10.04.2019.)

2 ноћења (понедељак и уторак) са ручком и вцечером у понедељак, доручком, ручком и свечаном вечером у уторак, и доручком и ручком у среду

ПАКЕТ 2 (09.04.-10.04.2019.)

1 ноћење (уторак) са ручком и свечаном вечером у уторак и доручком и ручком у среду

2 пуна пансион + ручак1 пуна пансион + ручак
ЈЕДНОКРЕВЕТНА СОБА 16.250,00 РСД ПО ОСОБИЈЕДНОКРЕВЕТНА СОБА 9.575,00 РСД ПО ОСОБИ
ДВОКРЕВЕТНА СОБА 16.250,00 ПО ОСОБИДВОКРЕВЕТНА СОБА 9.575,00 РСД ПО ОСОБИ
ТРОКРЕВЕТНА СОБА/ FAMILLY АПП. 16.250,00 РСД ПО ОСОБИТРОКРЕВЕТНА СОБА/ FAMILLY АПП. 9.575,00 РСД ПО ОСОБИ
Цене су изражене у динарима

–     Хотел поседује довољан број паркинг места за своје госте – беспалатан је и под видео надзором.

–     Свечена вечера се планира за уторак 09. априла у Бал Сали Хотела Парк. Свечена вечера за учеснике скупа који су гости хотела је урачуната у цену смештаја и подразумева храну у виду шведског стола и неограничено пиће. Постојаће могућност засебне уплате за свечану вечеру за оне учеснике који неће бити на пансиону у хотелу. За колеге који нису гости хотела уплата за свечану вечеру износи 2900,00 динара (вечера и пиће неограничено). Свакако је препорука да се свечена вечера резервише / уплати пре доласка у Нови Сад, или најкасније током регистрације учесника 08.10.2019.године до 15х код организатора скупа (након чега ће организатор Симпозијума доставити коначан списак гостију за свечану вечеру контакт особи испред хотела).

 

Председник Организационог одбора др Тамаш Петровић с.р

Програм XXI Симпозијума епизоотиолога и епидемиолога можете преузети на овом линку.

 

Јавна набавка-Елекрична енергија

Број јавне набавке1/2019- 1.1.12 od 15.03.2019. godine.

ПОСТУПАК ЈАВНЕ НАБАВКЕ МАЛЕ ВРЕДНОСТИ ДOБАРА „ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ“

  1. Позив за подношење понуда
  2. Конкурсна документација
  3. Одлука о додели уговора
  4. Обавештење о закљученом уговору

 

План јавних набавки за 2019. годину

ПРОГРАМ МЕРА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТИЊА ЗА 2019. ГОДИНУ

На основу члана 51. став 1. Закона о ветеринарству („Службени гласник РС”, бр. 91/05, 30/10 и 93/12),

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде доноси

ПРАВИЛНИК

о утврђивању Програма мера здравствене заштите животиња за 2019. годину

Члан 1.

Овим правилником утврђује се Програм мера здравствене заштите животиња за 2019. годину, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 2.

Конкретне мере здравствене заштите животиња, рокови, начин спровођења тих мера, субјекти који ће их спроводити, извори и начин обезбеђивања и коришћења средстава, као и начин контроле спровођења мера утврђени су програмом из члана 1. овог правилника.

Члан 3.

Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Број 110-00-7/2019-09

У Београду, 14. фебруара 2019. године

Министар,

Бранислав Недимовић, с.р.

ПРОГРАМ
МЕРА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТИЊА ЗА 2019. ГОДИНУ

Ради спречавања појаве, раног откривања, ширења, праћења, сузбијања или искорењивања заразних болести животиња спроводе се следеће мере:

1) обележавање и евидентирање животиња, регистрација и евидентирање газдинстава и уношење података о обележеним и евидентираним животињама и регистрованим газдинствима у Централну базу података о обележавању животиња (у даљем тексту: Централна база);

2) биосигурносне мере и добробит животиња;

3) епизоотиолошки надзор здравственог стања животиња (активни и пасивни);

4) едукација власника, држаоца животиња и корисника ловишта;

5) имунопрофилактичке мере;

6) дијагностичка испитивања у циљу раног откривања нарочито опасних заразних болести, организација и спровођење епизоотиолошког увиђаја у случају појаве сумње на нарочито опасне и друге заразне болести;

7) дијагностичка испитивања животиња у циљу откривања болести и инфекција и отпорности на антимикробна средства;

8) дијагностичка испитивања код побачаја и вођење евиденције о побачајима и извршеним дијагностичким испитивањима;

9) дијагностичко испитивање приплодних бикова, нерастова, овнова и јарчева, пастува који се користе за природно парење и производњу семена у центрима за вештачко осемењавање.

  1. ОБЕЛЕЖАВАЊЕ И ЕВИДЕНТИРАЊЕ ЖИВОТИЊА, РЕГИСТРАЦИЈА И ЕВИДЕНЦИЈА ГАЗДИНСТАВА И УНОШЕЊЕ ПОДАТАКА О ОБЕЛЕЖЕНИМ И ЕВИДЕНТИРАНИМ ЖИВОТИЊАМА И РЕГИСТРОВАНИМ ГАЗДИНСТВИМА У ЦЕНТРАЛНУ БАЗУ

Ради спречавања појаве, ширења, сузбијања и искорењивања заразних болести животиња и зооноза и обезбеђивања континуираног праћења кретања животиња, сва говеда, свиње, овце, козе, коњи, пси, мачке и пчелиња друштва обележавају се и евидентирају у Централној бази, а газдинства на којима се налазе или узгајају говеда, свиње, овце, козе, коњи, живина, пчеле и рибе региструју и евидентирају у Централној бази.

Овлашћени обележивачи врше обележавање говеда, оваца, коза и свиња ушним маркицама, паса, мачака и копитара микрочиповима, а пчелињих друштава плочицама, у складу са посебним прописима. Накнаду за обележавање и евиденцију животиња у складу са Одлуком о висини накнаде за обележавање, регистрацију и праћење кретања животиња („Службени гласник РС”, број 113/13), трошкове набавке средстава за обележавање, као и трошкове обележавања у складу са Одлуком о висини трошкова обележавања и регистровања животиња („Службени гласник РС”, број 115/14) сноси власник, односно држалац животиња.

Трошкове набавке и апликације дупликата средстава за обележавање (ушне маркице за замену) сноси власник, односно држалац животиња.

Овлашћени обележивачи из ветеринарских станица којима су у складу са законом којим се уређује ветеринарство по конкурсу уступљени послови Програма мера здравствене заштите животиња и ветеринарских служби на основу података добијених у току спровођења послова по Програму мера здравствене заштите животиња за 2019. годину (у даљем тексту: Програм мера), ажурирају податке у Централној бази, врше деактивацију газдинстава, односно подносе захтеве за укидање улоге држаоца појединих врста животиња на којима се више не налазе животиње, за сваку појединачну животињску врсту. У Централну базу за свако газдинство уносе се географске координате, утврђене посебним уређајем (PDA) достављеним од стране министарства надлежног за послове ветеринарства (у даљем тексту: Министарство), односно другим одговарајућим уређајем (мобилни телефон, GPS уређај и сл.).

Овлашћени обележивачи обавештавају и едукују власнике/држаоце животиња о обавези пријављивања кретања животиња, а у случају непридржавања прописаних услова, о томе одмах обавештавају ветеринарског инспектора ради налагања корективних мера.

Одговорна лица на сточним пијацама, сабирним центрима и догонима обезбеђују обавезно присуство овлашћене ветеринарске станице ради евидентирања кретања животиња и достављања података Централној бази.

Средства за унос података у Централну базу обезбеђена су у буџету Републике Србије.

  1. БИОСИГУРНОСНЕ МЕРЕ И ДОБРОБИТ ЖИВОТИЊА

Ради спречавања појаве, ширења, сузбијања и искорењивања заразних болести животиња и зооноза и заштите животне средине спроводи се дератизација газдинстава и објеката у којима се обавља ветеринарска делатност, најмање два пута годишње.

Врши се континуирано прикупљање и нешкодљиво уништавање кухињског отпада који потиче из превозних средстава у међународном превозу, у складу са посебним прописом којим се уређује начин разврставања и поступања са споредним производима животињског порекла.

Власници и држаоци животиња старају се о здрављу и добробити животиња и предузимају биосигурносне мере на газдинству и примењују принципе добре фармске праксе.

III. ЕПИЗООТИОЛОШКИ НАДЗОР ЗДРАВСТВЕНОГ СТАЊА ЖИВОТИЊА (АКТИВНИ И ПАСИВНИ)

На свим газдинствима на којима се држе и узгајају животиње врши се епизоотиолошки надзор, који укључује пасивни и активни надзор здравственог стања животиња, од стране овлашћене ветеринарске станице/службе које са Министарством имају закључен уговор о спровођењу програма мера здравствене заштите животиња.

У случају утврђивања промена здравственог стања и појаве сумње или потврђивања заразне болести животиња и зооноза, посебно у случају повећања морбидитета, абортуса или рађања авиталних животиња, овлашћене ветеринарске станице/службе евидентирају ове промене и без одлагања пријављују случај надлежној ветеринарској инспекцији и епизоотиологу, уз обавезно спровођење дијагностичких испитивања (клинички преглед, патоморфолошки преглед, узорковање и лабораторијска испитивања) и епизоотиолошког увиђаја.

У случају појаве већег броја случајева, односно жаришта заразних или паразитских болести на одређеној епизоотиолошкој јединици, Министарство може одобрити спровођење испитивања (мониторинг) на територији епизоотиолошке јединице на чијој територији је установљена болест и/или суседних епизоотиолошких јединица, а на основу предлога надлежног института.

На газдинствима на којима се држе и узгајају говеда, овце, козе, коњи, пчеле и рибе, овлашћене ветеринарске станице/службе најмање једанпут годишње, а на газдинствима на којима се узгајају свиње и живина најмање три пута годишње, врше активни надзор здравственог стања животиња уз вођење писане евиденције о утврђеном налазу истовремено када спроводе и послове из Програма мера.

  1. ЕДУКАЦИЈА ВЛАСНИКА, ДРЖАОЦА ЖИВОТИЊА И КОРИСНИКА ЛОВИШТА

У току надзора и пружања ветеринарских услуга, ветеринари из овлашћених ветеринарских станица и епизоотиолози надлежних ветеринарских института врше стално информисање, односно едукацију власника и држаоца животиња и корисника ловишта у циљу подизања свести о значају спровођења мера за спречавање појаве, рано откривање, праћење, сузбијање и искорењивање заразних и паразитских болести животиња, а посебно зооноза.

Ветеринари из овлашћених ветеринарских станица и епизоотиолози надлежних ветеринарских института обавештавају и едукују власнике и држаоце животиња о обавези пријављивања сумње на заразне болести животиња које се обавезно пријављују, у складу са законом и посебним прописом, а у случају непоштовања прописа о томе одмах обавештавају ветеринарског инспектора.

  1. ИМУНОПРОФИЛАКТИЧКЕ МЕРЕ

Имунопрофилактичке мере спроводе се вакцинацијом свиња против класичне куге свиња, живине против атипичне куге живине, паса и мачака против беснила, коња против ринопнеумонитиса/вирусног абортуса и инфлуенце коња, говеда, оваца и коза против антракса и инфекције изазване аеробним и анаеробним узрочницима и болести плавог језика, као и вакцинацијом говеда против болести плавог језика и нодуларног дерматитиса.

Осим наведених, спроводе се и друге имунопрофилактичке мере на препоруку надлежних ветеринарских института, о чему се води евиденција у ветеринарским станицама/службама и ветеринарским институтима.

  1. Класична куга свиња

Класична куга свиња спречава се и сузбија сталним спровођењем одговарајућих биосигурносних мера и добре фармске праксе, као и сталним одржавањем имунитета против вируса класичне куге свиња, у складу са стратегијом и акционим планом искорењивања класичне куге свиња у Републици Србији.

На свим газдинствима на којима се држе и узгајају свиње током целе године врши се вакцинација свих свиња вакцином од атенуираног К-соја вируса, према упутству произвођача вакцине, односно према следећем програму вакцинације:

1) прва вакцинација прасади врши се у старости од 45 до 60 дана, а ревакцинација се спроводи по упутству произвођача;

2) ревакцинација назимица и крмача најкасније 15 дана пре сваког припуста;

3) ревакцинације свих нерастова два пута годишње у размаку од шест месеци.

Приликом прве вакцинације против класичне куге свиња, врши се обележавање свих свиња, у складу са посебним прописом.

Свиње се могу ставити у промет искључиво уколико су правилно вакцинисане и уколико је од последње вакцинације прошло најмање 14 дана, као и уколико су вакцинисане и обележене све свиње на газдинству.

Изузетно, прасад млађа од 45 дана која потичу од вакцинисаних крмача и са газдинства које је слободно од класичне куге свиња, на коме су вакцинисане и обележене све свиње, могу се ставити у промет само ако су обележена на прописан начин.

Министарство може у посебним околностима, на основу анализе ризика, одобрити стављање у промет ради клања одређених категорија невакцинисаних свиња, под надзором ветеринарске инспекције.

Вакцинација дивљих свиња укључујући и вакцинацију дивљих свиња у ограђеним ловиштима, фармама и одгајалиштима се не врши.

Свиње не могу да се изводе на заједничку испашу.

Газдинства на којима се држе и узгајају свиње сврставају се у једну од следећих категорија на основу биосигурносних мера:

1) комерцијална фарма – представља газдинство које је уписано у Регистар објеката у складу са посебним прописом, које снабдева тржиште живим свињама и у коме се спроводе све мере здравствене заштите са највишим нивоом биосигурносних мера и хигијене;

2) породична фарма типа А – представља газдинство на коме се налази већи број свиња, које је уписано у Регистар објеката у складу са посебним прописом, које снабдева тржиште живим свињама и на коме се спроводе све мере здравствене заштите са високим нивоом биосигурносних мера и хигијене;

3) породична фарма типа Б – представља газдинство на коме се налази већи број свиња, које је уписано у Регистар објеката у складу са посебним прописом, које снабдева тржиште живим свињама, а на коме се не спроводе, делимично се спроводе или се спроводе само неке хигијенске и мере здравствене заштите са недовољним нивоом биосигурносних мера;

4) сеоско газдинство – представља газдинство на коме се држи мали број свиња (највише 10) и то за сопствене потребе домаћинства власника, а на коме је ниво здравствене заштите, биосигурносних мера и хигијене низак и неефикасан;

5) газдинство са држањем свиња на отвореном – представља газдинство на коме се свиње држе на отвореном, полуотвореном, неограђеном или полуограђеном простору, које могу доћи у контакт са другим животињама, посебно дивљим и на коме је ниво здравствене заштите и/или биосигурносних мера веома низак.

Министарство може извршити регионализацију (зонирање) у складу са законом којим се уређује ветеринарство и Кодексом здравствене заштите копнених животиња Светске здравствене организације за животиње (у даљем тексту: OIE) у зависности од епизоотиолошке ситуације у појединим областима у односу на класичну кугу свиња, броја газдинстава са свињама, популације домаћих и дивљих свиња, квалитета спровођења вакцинације, обележавања и праћења кретања, резултата мониторинга и надзора и других фактора ризика.

Министарство може одобрити каналисани систем (компартментализација) у оквиру кога више газдинстава на једној или више епизоотиолошких јединица послују у оквиру заједничког система управљања, примењују висок ниво биосигурносних мера, који осигурава одговарајући статус на класичну кугу свиња за све субпопулације свиња које се налазе унутар овог система.

У подручјима у оквиру којих функционише компартмент, односно каналисани систем за узгој и промет свиња Министарство врши дијагностичка испитивања репрезентативног броја узорака и надзор на класичну кугу свиња, као и службене контроле.

На газдинствима на којима се држе и узгајају свиње врши се клинички преглед свиња сваки пут пре спровођења вакцинације, лечења и других мера здравствене заштите и обележавања животиња, о чему се води евиденција. Уколико се приликом клиничког прегледа уоче знаци болести карактеристични за класичну кугу свиња, извршиће се дијагностичка испитивања у складу са посебним прописом уз обавезно обавештавање надлежног инспектора.

Врши се дијагностичко испитивање на класичну кугу свиња свих угинулих дивљих свиња и репрезентативног броја одстрељених дивљих свиња контрола ефикасности вакцинације домаћих свиња, активни и пасивни надзор код домаћих свиња према програму Министарства.

За сваку сумњу, односно појаву класичне куге свиња обавља се епизоотиолошки увиђај и дијагностичка испитивања, као и пријављивање сумње, односно потврде болести, у складу са посебним прописом.

Лабораторијска испитивања на класичну кугу свиња врше се у Научном институту за ветеринарство Србије у Београду, Научном институту за ветеринарство „Нови Сад” у Новом Саду и Ветеринарском специјалистичком институту „Краљево” у Краљеву акредитованим методама, а о резултатима испитивања обавештава се Министарство и надлежни институт који је доставио узорке на испитивање.

Средства за спровођење вакцинације (укључујући и вакцину), спровођење надзора и мониторинга код домаћих и дивљих свиња, дијагностичка испитивања код сумње на класичну кугу свиња, дијагностичко испитивање контроле ефикасности вакцинације, накнаду штете за убијене животиње, као и животиње убијене у дијагностичке сврхе, спровођење мониторинга и активног надзора, као и средства за спровођење наређених мера у циљу сузбијања класичне куге свиња у зараженом газдинству обезбеђена су у буџету Републике Србије.

  1. Атипична куга живине (Њукастл болест)

У циљу спречавања појаве, ширења и сузбијања атипичне куге живине сва газдинства на којима се налази живина, голубови и перната дивљач се региструју и евидентирају у Централној бази.

Живина, перната дивљач и голубови у свим облицима држања и узгоја се вакцинишу против атипичне куге живине вакцинама произведеним од лентогених сојева, ради сталног одржавања имунитета у складу са посебним програмом. Контрола имунолошког статуса после извршене вакцинације врши се серолошким прегледом крвних серума, према програму сачињеном од стране надлежног института.

Научни или специјалистички ветеринарски институти сачињавају за власнике живине, голубова и пернате дивљачи у интензивном узгоју програм вакцинације и контроле имунолошког статуса (20 узорака крви по објекту 10–14 дана после извршене вакцинације).

У случајевима неповољне епизоотиолошке ситуације за живину и пернату дивљач у интензивном узгоју научни или специјалистички ветеринарски институти сачињавају програм имунопрофилаксе који се доставља надлежној ветеринарској инспекцији.

Код живине намењене за тов у екстензивним условима узгоја, вакцинација се обавља двократно у старости од једног дана у инкубатору, распршивањем, као и од 14 до 18 дана кроз воду за пиће, распршивањем или окулоназално према упутству произвођача.

Под екстензивним условима гајења живине подразумевају се газдинства у којима се држи или узгаја мање од 350 јединки живине и пернате дивљачи.

Код живине намењене за производњу приплодних и конзумних јаја у екстензивним условима узгоја, вакцинација се обавља четворократно: прва вакцинација се обавља у инкубатору, у старости од једног дана распршивањем, а остале у старости од три, шест и 12 недеља према упутству произвођача вакцине укључујући и могућност употребе инактивисане вакцине.

Перната дивљач и голубови који се држе у екстензивним условима узгоја вакцинишу се према програму научних и специјалистичких ветеринарских института укључујући могућност употребе инактивисане вакцине.

Вакцинацију спроводи овлашћена ветеринарска станица/служба.

За сваку сумњу, односно појаву атипичне куге живине обавља се епизоотиолошки увиђај и дијагностичка испитивања, укључујући и диференцијалну дијагностику, као и пријављивање сумње, односно потврде болести.

Средства за дијагностичка испитивања код појаве сумње на атипичну кугу живине, накнаду штете за убијене животиње, као и средства за спровођење наређених мера у циљу сузбијања атипичне куге живине у зараженом газдинству обезбеђена су у буџету Републике Србије.

  1. Беснило

Пси и мачке старији од три месеца вакцинишу се једанпут годишње инактивисаном вакцином против беснила, у складу са посебним прописом, према упутству произвођача вакцине. Вакцинација паса млађих од три месеца може се обавити уколико постоје оправдани разлози, према упутству произвођача вакцине.

Врши се орална вакцинација лисица и других дивљих месоједа у оквиру пројекта искорењивања беснила који финансира Европска унија. Дистрибуција вакцина врши се из авиона или хеликоптера, односно ручно на појединим подручјима, ако не постоји могућност да се обави аерогена вакцинација.

Корисници ловишта за свако ловиште евидентирају псе који се користе у ловне сврхе.

Све угинуле и одстрељене лисице и други дивљи месоједи за које постоји сумња да су инфицирани вирусом беснила, дијагностички се прегледају на беснило.

Према плану Министарства и према препорукама Светске здравствене организације, врши се преглед одређеног броја узорака уловљених лисица и других дивљих месоједа (у даљем тексту: циљне животиње), при величини узорка од четири животиње на 100 km² у циљу контроле ефикасности оралне вакцинације (мониторинг оралне вакцинације), према дијагностичком приручнику.

Ради откривања инфекција слепих мишева лисавирусима може се спроводити мониторинг беснила код слепих мишева, а на основу предлога надлежног института.

Дијагностичка испитивања имунолошког статуса циљних животиња врше лабораторије у Научном институту за ветеринарство Србије у Београду, Научном институту за ветеринарство „Нови Сад” у Новом Саду и Ветеринарском специјалистичком институту „Краљево” у Краљеву, а о резултатима испитивања обавештава се Министарство и надлежни институт који је доставио узорке на испитивање.

Дијагностичка испитивања животиња код сумње на беснило, укључујући животиње које су биле у контакту са људима или су им нанеле повреде, врше Научни институт за ветеринарство Србије у Београду и Пастеров завод у Новом Саду.

Средства за спровођење мониторинга, дијагностичка испитивања код сумње на беснило, испитивање имунолошког статуса, накнаду штете за убијене животиње, као и средства за спровођење наређених мера у циљу сузбијања беснила у зараженом газдинству обезбеђена су у буџету Републике Србије.

  1. Ринопнеумонитис/вирусни абортус коња, вирусни артеритис коња и инфлуенца коња

У складу са епизоотиолошком ситуацијом у појединим подручјима и газдинствима може да се врши вакцинација коња против ринопнеумонитиса/вирусног абортуса, вирусног артеритисa коња и инфлуенце коња према упутству произвођача и о томе се води прописана евиденција на газдинству и у надлежном институту.

  1. Антракс

У подручјима у којима је утврђен антракс код животиња, дистриктним подручјима или подручјима у којима постоји ризик од појаве антракса, на основу препоруке надлежног института врши се вакцинација пријемчивих животиња, а у складу са посебним прописом.

Средства за спровођење дијагностичких испитивања у случају сумње на болест и наређених мера у зараженом газдинству обезбеђена су у буџету Републике Србије.

  1. Болест плавог језика

Болест плавог језика спречава се сталним спровођењем имунопрофилактичких мера и одговарајућих биосигурносних мера, у складу са посебним прописом.

У циљу спречавања поновног појављивања и ширења болести плавог језика изазване серотипом 4 вируса, извршиће се вакцинација пријемчивих животиња на подручју целе земље.

Вакцинација ће се извршити инактивисаном вакцином која садржи серотип 4 вируса, према упутству произвођача вакцине и према плану вакцинације који доноси Министарство.

Комплетна вакцинација представља вакцинацију животиња које се први пут вакцинишу, односно једнократну вакцинацију или двократну вакцинацију која обухвата примарну вакцинацију и бустеризацију, уколико је бустеризација предвиђена упутством произвођача.

Животиње код којих је извршена примарна вакцинација не могу се ставити у промет док се не изврши бустеризација, уколико је бустеризација предвиђена упутством произвођача.

Ревакцинација представља поновљену вакцинацију животиња применом појединачне дозе, према упутству произвођача. Животиње које су вакцинисане у току 2018. године ревакцинишу се пре истицања имунитета.

Ради откривања, праћења и сузбијања болести плавог језика спроводи се надзор и мониторинг на болест плавог језика према плану Министарства. Дијагностичка испитивања на болест плавог језика укључујући и детерминацију куликоида, према плану мониторинга Министарства, врше се у Научном институту за ветеринарство Србије, Научном институту за ветеринарство „Нови Сад” и Ветеринарском специјалистичком институту „Краљево”.

У случајевима повољне епизоотиолошке ситуације и сезонског одсуства активности вектора, може се обављати промет телади и јагњади, као и промет животиња које се упућују на клање, без претходно спроведене вакцинације. Министарство може, на основу анализе ризика, у случајевима неповољне епизоотиолошке ситуације, одобрити стављање у промет одређених категорија животиња, у складу са посебним прописом, под надзором ветеринарског инспектора.

Средства за спровођење комплетне вакцинације и ревакцинације, спровођење надзора и мониторинга, дијагностичка испитивања у случају сумње на болест плавог језика, надокнаду штете за животиње угинуле као последица појаве нежељених ефеката након извршене вакцинације против болести плавог језика, као и средства за спровођење наређених мера у зараженом газдинству у циљу спречавања ширења епизоотије, обезбеђена су у буџету Републике Србије.

  1. Нодуларни дерматитис

Ради спречавања ширења болести Нодуларни дерматитис извршиће се вакцинација пријемчивих животиња на територији Републике Србије, а према плану вакцинације који доноси Министарство.

Вакцинација новорођених животиња и говеда из увоза, вршиће се у току читаве године, према упутству произвођача вакцине.

Ревакцинација говеда вакцинисаних у 2018. години, извршиће се пре истека имунитета, према упутству произвођача.

Вакцинација ће се извршити хомологним сојем атенуиране вакцине против Нодуларног дерматитиса, према упутству произвођача вакцине.

Ради откривања и праћења болести Нодуларни дерматитис спроводи се активни и пасивни надзор и мониторинг према посебном програму Министарства.

У случају појаве сумње на болест Нодуларни дерматитис на газдинству, односно здравствених проблема код животиња на основу којих се може посумњати на ову заразну болест, власник, држалац животиња или ветеринар приликом активног или пасивног надзора, интервенције или у било ком другом случају, обавезно и без одлагања пријављује сумњу надлежном ветеринарском инспектору.

Уколико се у оквиру општине установи случај сумње на заразну болест Нодуларни дерматитис, извршиће се клинички преглед, епизоотиолошка испитивања и преглед документације на газдинству. Уколико се закључи да је сумња оправдана, извршиће се и узорковање према посебној процедури и достављање узорака ради дијагностичког испитивања (Научни институт за ветеринарство Србије у Београду, Научни институт за ветеринарство „Нови Сад” у Новом Саду и Ветеринарски специјалистички институт „Краљево” у Краљеву).

Средства за набавку вакцине, спровођење вакцинације, спровођење активног надзора, дијагностичких испитивања у случају сумње на болест, надокнаду штете за угинуле и убијене животиње, за животиње угинуле као последица појаве нежељених ефеката након извршене вакцинације против Нодуларног дерматитиса, као и средства за спровођење наређених мера на зараженом газдинству у циљу спречавања ширења болести обезбеђена су у буџету Републике Србије.

  1. ДИЈАГНОСТИЧКА ИСПИТИВАЊА У ЦИЉУ РАНОГ ОТКРИВАЊА НАРОЧИТО ОПАСНИХ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ, ОРГАНИЗАЦИЈА И СПРОВОЂЕЊА ЕПИЗООТИОЛОШКОГ УВИЂАЈА У СЛУЧАЈУ ПОЈАВЕ СУМЊЕ НА НАРОЧИТО ОПАСНЕ И ДРУГЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ
  2. Дијагностичка испитивања у циљу раног откривања нарочито опасних заразних болести

Код сумње на појаву нарочито опасних заразних болести, егзотичних или непознатих и нових болести, врши се хитно узорковање материјала под надзором ветеринарског инспектора у сарадњи са епизоотологом, спровођење епизоотиолошког увиђаја и дијагностичка испитивања у овлашћеној лабораторији, укључујући и диференцијално-дијагностичка испитивања.

Врши се активни надзор са дијагностичким испитивањем узорака пријемчивих животиња на слинавку и шап, ради одржавања статуса земље слободне од слинавке и шапа. Врши се активни надзор и на друге болести са или без дијагностичког испитивања узорака, у зависности од препорука OIE.

У случају погоршања епизоотиолошке ситуације у земљама у окружењу или другим земљама, на основу анализе ризика може да се врши и активни надзор на одређене нарочито опасне заразне болести уз дијагностичка испитивања узорака по плану Министарства.

Средства за дијагностичка испитивања код појаве сумње на нарочито опасне заразне болести, егзотичне или непознате болести, укључујући и диференцијална дијагностичка испитивања, испитивања у циљу стицања и одржавања статуса земље слободне од појединих нарочито опасних заразних болести, средства за дијагностичка испитивања у случају погоршања епизоотиолошке ситуације, накнаду штете за убијене животиње, као и средства за спровођење наређених мера у зараженом газдинству обезбеђена су у буџету Републике Србије.

  1. Организација и спровођење епизоотиолошког увиђаја у случају појаве сумње на нарочито опасне и друге заразне болести

У случају појаве сумње на нарочито опасне и друге заразне болести, односно здравствених проблема код животиња на основу којих се може посумњати на заразну болест, а које примети власник, држалац или ветеринар приликом активног или пасивног надзора, интервенције или у било ком другом случају, сумња се обавезно и без одлагања пријављује надлежном ветеринарском инспектору.

У присуству ветеринарског инспектора и епизоотиолога, врши се клинички преглед животиње, узима детаљна анамнеза и историја болести, као и подаци о пореклу животиње. Ако постоји могућност ради се обдукциони преглед и узорковање материјала за лабораторијско испитивање.

У зависности од специфичности и карактеристика случаја, односно постављене сумње у присуству ветеринарског инспектора, епизоотиолога из надлежног института, односно ветеринара из овлашћене ветеринарске станице/службе врше се додатна истраживања у оквиру епизоотиолошког увиђаја и узорковање материјала за лабораторијско испитивање. На основу запажања и прикупљених информација води се записник о епизоотиолошким активностима.

VII. ДИЈАГНОСТИЧКА ИСПИТИВАЊА ЖИВОТИЊА У ЦИЉУ ОТКРИВАЊА БОЛЕСТИ И ИНФЕКЦИЈА И ОТПОРНОСТИ НА АНТИМИКРОБНА СРЕДСТВА

  1. Бруцелоза, туберкулоза, ензоотска леукоза говеда, инфективно запаљење вимена

Говеда, овце и козе једном годишње се дијагностички испитују, и то говеда на бруцелозу, туберкулозу и ензоотску леукозу и овце и козе на бруцелозу, при чему период од последњег испитивања не сме да буде краћи од шест ни дужи од 12 месеци.

У циљу одређивања статуса газдинства на бруцелозу, туберкулозу и ензоотску леукозу говеда, научни и специјалистички институти извештаје о дијагностичким испитивањима говеда припремају за свако газдинство понаособ, као и за сваку животињу, без обзира на резултате испитивања и чувају се у бази података.

На газдинствима која имају статус службено слободних од ових болести, испитује се одређени број животиња, у складу са посебним прописом.

За сваки позитиван налаз на бруцелозу, туберкулозу и ензоотску леукозу говеда обавезно се обавља епизоотиолошки увиђај.

Средства за узорковање крви и дијагностичка испитивања говеда, оваца и коза на бруцелозу, говеда на ензоотску леукозу, за накнаду штете за убијене, односно заклане животиње, као и средства за спровођење свих наређених мера у циљу сузбијања и искорењивања туберкулозе, ензоотске леукозе говеда и бруцелозе животиња у зараженом газдинству обезбеђена су у буџету Републике Србије.

Средства за спровођење туберкулинизације/ретуберкулинизације са дијагностичким средством набављеним од стране ветеринарске станице/службе обезбеђена су у буџету Републике Србије, по животињи, у зависности од броја животиња на газдинству, и то у износу од 280 динара за газдинство до 20 животиња, 250 динара за газдинство од 21 до 50 животиња, 230 динара за газдинство од 51 до 100 животиња, 200 динара за газдинство преко 100 животиња за овлашћене ветеринарске станице, односно у износу од 30 динара за ветеринарске службе, док власник/држалац животиња плаћа износ од 250 динара.

Средства зa спровођење туберкулинизације/ретуберкулинизације, са дијагностичким средством набављеним од стране министарства обезбеђена су у буџету Републике Србије, по животињи, у зависности од броја животиња на газдинству, и то у износу од 250 динара за газдинство до 20 животиња, 220 динара за газдинство од 21 до 50 животиња, 200 динара за газдинство од 51 до 100 животиња, 170 динара за газдинство преко 100 животиња за овлашћене ветеринарске станице, као и средства за набавку дијагностичког средства, док власник/држалац животиња плаћа износ од 250 динара.

а) Бруцелоза говеда (Brucella abortus), оваца и коза (B. melitensis и B. ovis)

Дијагностичко испитивање говеда, осим мужјака намењених за тов, врши се код свих животиња старијих од 12 месеци, а дијагностичко испитивање оваца и коза врши се код свих животиња старијих од шест месеци у циљу раног откривања бруцелозе и утврђивања и одржавања статуса газдинства говеда, оваца и коза слободног од бруцелозе.

Надлежни научни и специјалистички ветеринарски институти врше дијагностичка испитивања поуздано обележених узорака крвних серума говеда, оваца и коза применом брзих метода (брза серумска аглутинација, односно Розе Бенгал или флуоресцентна поларизација), а у случају позитивног резултата применом и потврдне серолошке методе (индиректна ELISA).

Узорци пореклом од овнова посебно се обележавају.

У случају добијања позитивног резултата врши се поновно узорковање у присуству епизоотилога и ветеринарског инспектора и потврдно испитивање применом потврдне серолошке методе (компетитивна ELISA или РВК) на присуство специфичних антитела против бруцела врсте у надлежном ветеринарском институту.

Научни и специјалистички ветеринарски институти чувају репрезентативан број узорака у банци серума најмање једну годину.

Говеда, код којих је дијагностичким испитивањем потврђена бруцелоза одмах, а најкасније у року од седам дана, уз присуство ветеринарског инспектора, убијају се на хуман начин, а лешеви се нешкодљиво уклањају на прописан начин. Даља испитивања говеда на зараженом газдинству врши се у складу са посебним прописом.

Овце и козе код којих је дијагностичким испитивањем потврђена бруцелоза одмах, а најкасније у року од седам дана, уз присуство ветеринарског инспектора, убијају се на хуман начин, а лешеви се нешкодљиво уклањају на прописан начин. У зависности од резултата дијагностичких испитивања серонегативне овце и козе у стаду се поново испитују највише два пута у размаку од 30 дана у циљу утврђивања раширености болести. Уколико се након поновљених испитивања добију позитивни резултати који указују на ширење болести, све позитивне животиње се убијају на хуман начин, а серонегативе животиња се упућују на клање. Уколико животиње није могуће упутити на клање, убијају се на хуман начин, а лешеви се нешкодљиво уклањају на прописан начин.

Сви приплодни овнови испитују се на инфекцију са B. ovis (Епидидимитис овнова). У случају позитивног налаза на заразни епидидимитис овнова, таква животиња мора бити искључена из приплода, тако што ће бити кастрирана или заклана у року од највише месец дана, а остале приплодне животиње, односно животиње које улазе у репродукцију, на газдинству серолошки испитане. У случају позитивног серолошког налаза све позитивне животиње искључују се из приплода.

б) Бруцелоза свиња

У случају појаве већег броја случајева, односно жаришта бруцелозе свиња на одређеној епизоотиолошкој јединици, може се извршити дијагностичко испитивање свиња у тој епизоотиолошкој јединици, односно повезаним епизоотиолошким јединицама, према плану, односно програму Министарства, а на предлог надлежног ветеринарског института.

Средства за дијагностичко испитивање свиња на бруцелозу према плану, односно програму Министарства обезбеђена су у буџету Републике Србије.

в) Туберкулоза

Ради раног откривања туберкулозе и утврђивања статуса газдинства говеда слободног од туберкулозе врши се дијагностичко испитивање код свих говеда старијих од шест недеља применом интрадермалних туберкулинских тестова, у складу са посебним прописом.

Животиње код којих је дијагностичким испитивањем утврђена туберкулоза надлежни ветеринарски инспектор у најкраћем року, а најкасније у року од 30 дана упућује на клање. У случају да животиње није могуће упутити на клање може да се одобри њихово убијање на хуман начин.

Сва заклана говеда и свиње се прегледају на присуство патоанатомских лезија карактеристичних за туберкулозу. Уколико се у објектима за клање при инспекцијском прегледу утврде промене на унутрашњим органима (плућа, лимфни чворови, кости и др.) карактеристичне за туберкулозу говеда, узорци пореклом од заклане животиње достављају се овлашћеној лабораторији за туберкулозу на даља испитивања.

У кланици се посебно евидентира сваки утврђени случај туберкулозе говеда и свиња и о налазу се обавештава надлежни ветеринарски инспектор у месту порекла туберкулозне животиње.

Ради утврђивања што већег броја оболелих или инфицираних животиња у запату, епизоотиолошкој јединици или подручју, поред туберкулинског теста, може да се примењује коришћење гама-интерферон теста на начин који је прописан у последњем издању OIE Manual of Standards for Diagnostic Tests and Vaccines.

У циљу утврђивања квалитета спровођења дијагностичких испитивања на туберкулозу, Министарство ће путем посебног мониторинга туберкулинизације извршити узорковање крви и испитивање применом одговарајућег теста (ELISA или гама-интерферон тест).

г) Ензоотска леукоза говеда

Ради раног откривања ензоотске леукозе говеда и успостављања статуса газдинства слободног на ову болест врши се дијагностичко испитивање свих приплодних говеда старијих од 24 месеца.

Дијагностичка испитивања врше се методом ELISA теста на групним узорцима према упутству произвођача дијагностичког теста. Ако се у групном узорку установи позитивна реакција врши се и појединачно испитивање узорака крвних серума.

Животиње код којих је дијагностичким испитивањем утврђена ензоотска леукоза најкасније у року од 30 дана надлежни ветеринарски инспектор упућује на клање. У случају да животиње није могуће упутити на клање може да се одобри њихово убијање на хуман начин.

Сва заклана говеда прегледају се на линији клања од стране ветеринарског инспектора који све туморе сумњиве на limphosarcoma шаље националној референтној лабораторији за ензоотску леукозу говеда, ради даљих дијагностичких испитивања. О позитивном налазу обавештава се надлежни ветеринарски инспектор у месту порекла леукозне животиње.

Уколико се у објектима за клање при инспекцијском прегледу утврде промене на унутрашњим органима (плућа, лимфни чворови, кости и др.) карактеристичне за ензоотску леукозу говеда, узорци пореклом од заклане животиње достављају се националној референтној лабораторији на даља испитивања.

д) Инфективно запаљење вимена

Произвођачи млека и производа од млека намењених за људску исхрану, спроводе програм спречавања и сузбијања инфективног маститиса, на предлог овлашћене ветеринарске станице/службе односно института, уз примену бактериолошке дијагностике, испитивања осетљивости узрочника маститиса на антибиотике, примену одговарајуће терапије и контроле здравља вимена, уз вођење евиденције.

  1. Паразитске болести

а) Ехинококоза (Хидатидоза)

Дехелминтизација паса и мачака старијих од три месеца против псеће пантљичаре Echinococcus granulosus обавља се средством које поуздано убија зреле и незреле облике пантљичаре континуирано током целе године, о чему се води евиденција у Пасошу за кућне љубимце.

Ради спречавања ширења јаја пантљичаре у околину, најмање 48 часова после третирања паса, њихов измет се чини нешкодљивим.

Правно лице које се бави клањем животиња за јавну потрошњу, као и власници који кољу животиње за сопствене потребе, промењене органе чине нешкодљивим прокувавањем, спаљивањем или прерадом у кафилеријама, о чему се води посебна евиденција.

У кланици се евидентира сваки утврђени случај ехинококозе (хидатидозе) и о томе се обавештава ветеринарски инспектор у месту порекла животиње ради преузимања прописаних мера.

б) Трихинелоза

Дијагностички преглед на присуство ларве Trichinella врши се методом компресије или вештачке дигестије у узорцима меса свих закланих свиња, као и код свиња закланих у домаћинству за сопствене потребе, а дијагностички преглед одстрељених дивљих свиња и закланих коња врши се искључиво методом вештачке дигестије.

Врши се систематска дератизација зараженог подручја у складу са посебним прописом и нешкодљиво уклањање лешева глодара, као и редовна дератизација свих објеката у којима се држе и узгајају животиње, у складу са планом биосигурности и добром фармском праксом.

План систематске дератизације доноси надлежни научни или ветеринарски специјалистички институт на основу анализе епизоотиолошке ситуације за своје подручје.

Систематску дератизацију зараженог подручја врше ветеринарске организације којима су по јавном конкурсу и закљученом уговору са Министарством поверени наведени послови из Програма мера и које испуњавају прописане услове за вршење дезинфекције, дезинсекције и дератизације.

Ветеринарски инспектор у кланици евидентира сваки утврђени случај трихинелозе и о томе обавештава ветеринарског инспектора у месту порекла животиње ради предузимања мера и пријаве болести.

Средства за дијагностичко испитивање дивљих свиња на трихинелозу за које су истовремено достављени одговарајући узорци за испитивање у оквиру мониторинга на на класичну кугу свиња и афричку кугу свиња обезбеђена су у буџету Републике Србије.

  1. Друге болести

а) Салмонелоза живине

Узимање узорака од кока носиља, јата живине за одгој подмлатка, узгој и репродукцију, товних пилића и у инкубатору врсте Gallus gallus у циљу утврђивања преваленције бактерија из рода Salmonella, лабораторијско испитивање и мере које се спроводе у случају сумње, као и потврђеног случаја S. Enteritidis и S. Typhimurium, односно S. Hadar, S. Infantis или S. Virchow спроводе се у складу са посебним прописом.

Узимање узорака од приплодних и товних ћурака у циљу утврђивања преваленције бактерија из рода Salmonella, лабораторијско испитивање и мере које се спроводе у случају сумње, односно потврђеног случаја S. Enteritidis и S. Typhimurium спроводе се у складу са посебним прописом.

Сва јата живине, осим јата из ст. 1. и 2. овог пододељка, без обзира на врсту и категорију живине, чији су производи намењени јавној потрошњи или живине која се узгаја ради даље продаје, испитује се бактериолошки, односно серолошки, достављањем службених узорака у лабораторију.

Ради утврђивања свих салмонела од значаја за јавно здравство у резултатима налаза потребно је, осим серотипова прописаних овим правилником и посебним прописом, навести и све остале утврђене серотипове.

У циљу утврђивања преваленције бактерија из рода Salmonella код живине спроводи се мониторинг.

Средства за спровођење мониторинга из става 5. овог пододељка обезбеђена су у буџету Републике Србије.

Власник живине за одгој и екплоатацију родитељског јата и одгој подмлатка кока носиља из врсте Gallus Gallus може да изврши вакцинацију пилића и младих кока носиља против салмонеле категорије 1 (S. Enteritidis и S. Typhimurium) према програму који сачињавају уз консултацију са епизоотиолошком службом надлежног ветеринарског института, а што је у складу са посебним прописом.

Средства за спровођење вакцинације са вакцином из става 7. овог пододељка у износу до 50% обезбеђена су у буџету Републике Србије.

б) Салмонелоза свиња и метицилин-резистентни Staphylococus aureus (MRSA)

У циљу утврђивања преваленције бактерија из рода Salmonella и метицилин-резистентног Staphylococus aureus (MRSA) на фармама приплодних и товних свиња врши се лабораторијско испитивање репрезентативног броја узорака (мониторинг).

Средства за спровођење испитивања из става 1. овог пододељка обезбеђена су у буџету Републике Србије.

в) Кампилобактериоза живине

У циљу праћења кампилобактериозе у јатима товних пилића врсте Gallus gallus, као и праћења отпорности бактерија рода Campylobacter spp. на антимикробна средства врши се узорковање и испитивање, односно утврђивање отпорности бактерија из рода Campylobacter spp. на антимикробна средства у јатима и труповима товних пилића.

Средства за спровођење испитивања из става 1. овог пододељка обезбеђена су у буџету Републике Србије.

г) Праћење осетљивости, односно отпорности на антибиотике и хемиотерапеутике

У циљу континуираног праћења осетљивости, односно отпорности бактерија на одређена антимикробна медицинска средства врши се прикупљање изолата бактерија и њихово испитивање на присуство резистенције и мултирезистенције у оквиру плана испитивања који доноси Министарство.

Средства за спровођење испитивања из става 1. овог пододељка обезбеђена су у буџету Републике Србије.

д) Инфлуенца птица

Врши се надзор и мониторинг код живине, пернате дивљачи и дивљих птица на инфлуенцу птица, према плану Министарства.

Средства за спровођење испитивања из става 1. овог пододељка обезбеђена су у буџету Републике Србије.

ђ) Хламидиоза птица

Сва матична јата и газдинства на којима се држе и узгајају и на којима се обавља промет егзотичних, украсних и собних птица и голубова који се уписују у регистар који води Министарство, а птице које потичу из ових објеката и намењене су за приплод, продају, изложбе и слично морају бити слободне од хламидиозе. Лабораторијска испитивања на хламидиозу птица врше се у надлежном ветеринарском институту. Лабораторијски налаз за птице у промету не сме бити старији од 60 дана.

е) Кју-грозница

Испитивања на кју-грозницу врше се ради откривања извора болести код појаве болести код људи и особа професионално изложених инфекцији, као и код сваког побачаја код говеда, оваца и коза.

На основу анализе ризика код појаве болести Министарство може да одобри убијање клинички оболелих животиња са потврђеним лабораторијским налазом, на стручан и хуман начин.

Приплодна говеда, овце и козе из заражених газдинстава, након спроведених наређених мера, а уколико нису вакцинисане, могу се ставити у промет само уколико су негативне на кју-грозницу, осим на клање, при чему резултат дијагностичког испитивања не може бити старији од месец дана од дана стављања у промет.

Министарство може одобрити вакцинацију животиња након спроведене анализе ризика и мишљења надлежног института са програмом вакцинације. Овлашћена ветеринарска станица/служба која спроводи вакцинацију против кју-грознице, води о томе евиденцију и обавештава надлежну ветеринарску инспекцију.

У складу са епизоотиолошком ситуацијом, а ради утврђивања преваленције на кју-грозницу, спроводи се мониторинг, по плану Министарства.

Министарство ће донети оперативни приручник (стручно методолошко упутство) за кју-грозницу.

Средства за дијагностичка испитивања у случају сумње на кју-грозницу, спровођење мониторинга, накнаду штете за убијене, односно заклане животиње, као и за спровођење наређених мера у циљу сузбијања кју-грознице у зараженом газдинству обезбеђена су у буџету Републике Србије.

ж) Трансмисивне спонгиоформне енцефалопатије

Ради раног откривања и дијагностике Трансмисивних спонгиоформних енцефалопатија (у даљем тексту: ТСЕ) мониторинг на говедима, овцама и козама као и контрола хране за животиње у погледу коришћења протеина животињског порекла и рибљег брашна у исхрани животиња спроводи се у складу са Правилником о утврђивању мера раног откривања и дијагностике заразне болести трансмисивних спонгиоформних енцефалопатија, начину њиховог спровођења, као и мерама за спречавање ширења, сузбијање и искорењивање ове заразне болести („Службени гласник РС”, бр. 96/10 и 33/16) и овим правилником.

(а) Мониторинг говеда

Мониторинг говеда спроводи се на говедима у складу са правилником којим се утврђују мере у погледу ТСЕ, као и на свим говедима старијим од 30 месеци која су здрава заклана за исхрану људи.

(б) Мониторинг оваца и коза

Мониторинг оваца и коза спроводи се у складу са правилником којим се утврђују мере у погледу ТСЕ, као и на овцама и козама које су заклане за исхрану људи, према плану испитивања који доноси Министарство.

(в) Контрола хране за животиње

Контрола хране за животиње у погледу коришћења протеина животињског порекла и рибљег брашна у исхрани животиња врши се тако што се узорак за дијагностичко испитивање узима у објектима који производе храну за животиње и то најмање по једанпут у току године:

1) од хране која је намењена исхрани преживара, и

2) од хране која је намењена исхрани животиња, осим преживара.

Контрола хране за животиње у погледу коришћења протеина животињског порекла и рибљег брашна у исхрани животиња врши се и у објектима за узгој и држање животиња, ако се посумња да власник или држалац животиња користи протеине животињског порекла и рибље брашно у исхрани животиња.

(г) Дијагностичка испитивања и финансирање

Говеда

Дијагностичка испитивања код говеда за спровођење мониторинга на БСЕ применом метода у складу са посебним прописом, обавља овлашћена и акредитована лабораторија Факултета ветеринарске медицине у Београду и Научног института за ветеринарство Србије у Београду.

Овце и козе

Дијагностичка испитивања код оваца и коза на ТСЕ врше се у акредитованој лабораторији Научног института за ветеринарство Србије у Београду.

Угинуле животиње

Дијагностичка испитивања угинулих говеда, оваца и коза врши се у националној референтној лабораторији Факултета ветеринарске медицине у Београду.

Храна за животиње

Дијагностичка испитивања хране за животиње обавља Научни институт за ветеринарство Србије у Београду и Научни институт за ветеринарство „Нови Сад” у Новом Саду.

У буџету Републике Србије обезбеђена су средства за:

1) дијагностичко испитивање код сумње и службене потврде на ТСЕ;

2) дијагностичка испитивања угинулих говеда;

3) дијагностичка испитивања оваца и коза;

4) дијагностичка испитивања хране за животиње у објекту који производи храну за животиње;

5) транспорт узорака хране за животиње из објекта који производи храну за животиње и транспорт узорака за дијагностичко испитивање на ТСЕ који су узети од говеда, оваца и коза које нису намењене за исхрану људи;

6) накнаду штете за:

(1) животиње које су угинуле или убијене у случају сумње на појаву ТСЕ, односно после службене потврде ТСЕ,

(2) животиње које су заклане и чији се труп и делови тела уништавају као материјал Категорије 1 у складу са посебним прописом којим се уређује ТСЕ.

и) Болести коња и других копитара

(а) Инфективна анемија коња

Ради откривања, праћења и сузбијања инфективне анемије коња спроводи се дијагностичко испитивање на инфективну анемију коња применом Coggins теста (агар гел имунодифузионим тест – АГИД) једанпут годишње, односно два пута годишње када су у питању коњи за производњу биолошких препарата (серуми и вакцине). Дијагностичко испитивање може да се изврши и применом ELISA теста, али се у том случају сваки позитивни резултат потврђује применом АГИД теста.

Када држалац коња продаје или на други начин отуђује коње потврда о извршеном прегледу на инфективну анемију коња не може бити старија од 30 дана.

Код коња код којих је дијагностикована инфективна анемија копитара, а без изражених клиничких знакова болести уколико није могуће извршити клање, може се извршити њихово убијање на хуман начин.

Средства за накнаду штете за убијене, односно заклане животиње и за спровођење наређених мера у циљу сузбијања инфективне анемије копитара у зараженом газдинству обезбеђена су у буџету Републике Србије.

(б) Куга коња

Ради откривања, праћења и сузбијања, односно успостављања статуса земље на болести коња спроводи се мониторинг на кугу коња, по плану Министарства.

Средства за спровођење мониторинга на кугу коња обезбеђена су у буџету Републике Србије.

(в) Болест западног Нила

Ради откривања, праћења и сузбијања болести западног Нила, спроводи се мониторинг код коња и дивљих птица на болест западног Нила.

Средства за спровођење мониторинга на болест западног Нила обезбеђена су у буџету Републике Србије.

ј) Аујескијева болест

Врши се дијагностичко испитивање свиња на Аујескијеву болест код дивљих свиња и то на узорцима из програма контроле класичне куге свиња.

Врши се евидентирање и регистрација у Централној бази газдинстава на којима се спроводи вакцинација против Аујескијеве болести.

У зависности од статуса према Аујескијевој болести, врши се категоризација газдинстава, на следећи начин:

1) газдинство службено слободно од Аујескијеве болести (газдинство са два узастопна негативна налаза применом gE ELISA теста), на којима се не спроводи вакцинација најмање 12 месеци;

2) газдинство слободно од Аујескијеве болести на коме се примењује вакцина која даје имунитет који се може разликовати од имунитета природно инфициране животиње (тзв. DIVA вакцина);

3) газдинство слободно од Аујескијеве болести на коме се примењује вакцинација конвенционалном вакцином;

4) газдинство непознатог статуса (животиње нису дијагностички испитане и нема прецизних података о спровођењу вакцинације);

5) заражено газдинство (једна или више свиња испитаних на Аујескијеву болест имају позитиван резултат).

Ради откривања, праћења и сузбијања Аујескијеве болести, спроводи се мониторинг код домаћих и дивљих свиња, по програму Министарства.

Средства за спровођење мониторинга на Аујескијеву болест код домаћих и дивљих свиња, категоризацију газдинстава и уношење података у Централну базу обезбеђена су у буџету Републике Србије.

к) Афричка куга свиња

Ради раног откривања болести Афричка куга свиња код домаћих свиња врши се испитивање свих узорака пореклом од домаћих свиња код којих постоји сумња на класичну кугу свиња, ради диференцијалне дијагностике и искључивања болести.

Врши се дијагностичко испитивање на Афричку кугу свиња свих угинулих дивљих свиња и репрезентативног броја одстрељених дивљих свиња у ризичним подручјима у складу са епизоотиолошком ситуацијом у окружењу применом ELISA теста и молекуларних метода (PCR и др.), у оквиру мониторинга, активног и пасивног надзора на афричку кугу свиња, према програму Министарства.

Средства за спровођење мониторинга на Афричку кугу свиња код дивљих свиња и у ризичним подручјима, обезбеђена су у буџету Републике Србије.

л) Болести риба

Врши се евиденција и упис у регистар Министарства свих објеката за узгој и држање риба, односно животиња аквакултуре, укључујући и она за спортски риболов на којима се обезбеђује стални ветеринарски надзор са редовним клиничким прегледом животиња, узорковањем и лабораторијским испитивањима, у циљу утврђивања здравственог статуса. Врши се континуиран надзор и контрола промета риба које потичу из отворених вода. Отворене воде могу да се порибљавају само рибом пореклом из узгајалишта на коме су спроведене мере контроле болести риба.

На свим пастрмским рибњацима:

1) у време мреста (новембар–фебруар) врши се клинички преглед матичног јата пастрмских врста риба и узима 30 узорака оваријалне течности матичног јата за вирусолошке анализе на присуство узрочника вирусне хеморагичне септикемије, заразне хематопоезне некрозе, заразне некрозе гуштераче и бактериолошке анализе на присуство узрочника ренибактериозе;

2) у пролеће се врши клинички преглед свих узрасних категорија и узима 30 узорака млађи пастрмских врста риба за вирусолошке анализе на присуство узрочника вирусне хеморагичне септикемије, заразне хематопоезне некрозе и заразне некрозе гуштераче и бактериолошке анализе на присуство узрочника ренибактериозе.

На свим шаранским рибњацима:

1) у пролеће при температури испод 20 ºC и у јесен при температури воде испод 18 ºC, врши се клинички преглед шаранске млађи (једногодишња и двогодишња млађ) и узима 30 узорака за вирусолошке анализе на присуство узрочника пролећне виремије шарана;

2) у периоду од 1. јуна до 1. септембра при температури воде изнад 20 ºC али најраније две недеље од када се та температура достигне, врши се клинички преглед свих категорија шаранске млађи (једногодишња и двогодишња млађ) и узима 30 узорака за вирусолошке анализе на присуство узрочника кои херпес вирозе.

Сви позитивни случајеви кои херпес вирозе пријављују се Министарству.

Министарство ће донети оперативни приручник (стручно методолошко упутство) за болести риба.

Дијагностичка испитивања на болести риба обављају лабораторије научних и специјалистичких ветеринарских института акредитованим методама.

Министарство може спровести програм мониторинга на одређене болести риба од међународног значаја.

Надлежни ветеринарски инспектор врши контролу и води евиденцију о спроведеном плану узорковања и испитивања.

Средства за спровођење мониторинга обезбеђена су у буџету Републике Србије.

љ) Болести пчела

Ради откривања, праћења и сузбијања болести пчела и заштите здравља пчелињих заједница евидентирају се сва газдинства на којима се узгајају пчеле, у складу са посебним прописом и спроводе превентивне и дијагностичке мере за америчку кугу пчелињег легла, вароозу, тропилелозу и етиниозу.

Узгој матица пчела намењених за промет врши се само ако потиче са пчелињака који је под сталним ветеринарско-санитарним надзором.

Пчелар води и чува евиденцију о регистрацији пчелињака и свим спроведеним превентивним и дијагностичким испитивањима из става 1. овог пододељка, као и све спроведене третмане са датумом и називом коришћеног средства.

У промет се стављају само здраве пчелиње матице и заједнице, односно оне које потичу са регистрованих газдинстава и код којих су спроведене предвиђене превентивне и дијагностичке мере из става 1. овог пододељка.

(а) Америчка куга пчелињег легла

На газдинствима у којима је у 2018. години утврђена америчка куга пчелињег легла, извршиће се активни надзор у току априла 2019. године, који укључује клинички преглед свих пчелињих заједница, као и оних које се налазе у кругу пречника 3 km од зараженог пчелињака. У случају сумње на болест, извршиће се узорковање и дијагностичко испитивање у надлежном институту. Клинички преглед и узорковање врши овлашћења ветеринарска станица.

На газдинствима за узгој и продају матица, овлашћена ветеринарска станица врши клинички преглед свих пчелињих заједница у пролеће и јесен. Ако се утврди постојање сумње на болест, узима се службени узорак из пчелињих заједница и доставља у надлежну лабораторију ради прегледа на америчку кугу пчелињег легла. Свака сумња се потврђује лабораторијским анализама са проценом старости процеса.

На преглед се доставља службени узорак посебно узет из сваке појединачне сумњиве пчелиње заједнице, и то комад саћа са поклопљеним леглом, величине 10 cm x 10 cm на коме су знаци болести добро видљиви, спакован у одговарајућу амбалажу.

Средства за клинички преглед и дијагностичка испитивања из става 1. овог пододељка, средства за накнаду штете која је настала уништавањем кошница после утврђивања америчке куге пчелињег легла ако патолошки процес није старији од два месеца, дезинфекцију зараженог пчелињака и уништавање зараженог роја пчела обезбеђена су у буџету Републике Србије.

(б) Варооза

Сталну контролу присуства и превентивно третирање пчелињих заједница против вароозе пчелар спроводи у току зиме и у сезони на свим пчелињацима. У пчелињацима који имају мање од 50 пчелињих заједница третирање се спроводи на пет заједница, док у пчелињацима који имају више од 50 заједница третирање треба да се врши на 10% пчелињих заједница.

(в) Тропилелоза

Ако се у току превентивног третирања против вароозе посумња на тропилелозу, извршиће се клинички преглед и узорковање од стране надлежног ветеринара под надзором ветеринарског инспектора на узрочника тропилелозе (Tropilaela spp.)

(г) Етиноза

Ако се у току превентивног третирања против вароозе посумња на етинозу извршиће се клинички преглед и узорковање од стране надлежног ветеринара под надзором ветеринарског инспектора на етинозу (Aethina tumida).

м) Здравствени надзор код дивљачи и дивљих животиња

У циљу праћења и контроле здравственог стања и утврђивања присуства заразних и паразитских болести код дивљачи и дивљих животиња у слободној природи и интензивном, односно фармском узгоју спроводи се дијагностичко испитивање, односно имунопрофилактичке мере у зависности од животињске врсте и епизоотиолошке ситуације, на основу програма Министарства, а на предлог надлежног института. Корисник ловишта треба да обезбеди услове за спровођење здравствене заштите дивљачи и наложених мера у ловишту.

Врше се дијагностичка испитивања дивљачи и дивљих животиња на болест плавог језика, слинавку и шап, бруцелозу, туберкулозу, грозницу западног Нила, кју-грозницу, трихинелозу, туларемију, ехинококозу и фасцилоидозу по плану Министарства.

Корисник ловишта пријављује угинућа и санитарни одстрел дивљачи у ловишту ветеринару или ветеринарском инспектору. Организовање, узимање и слање лешева/патолошког материјала у надлежни научни или специјалистички институт врши овлашћена ветеринарска станица/служба на основу пасивног надзора уз обавештавање ветеринарског инспектора. Ако се на основу клиничких симптома, анамнестичких података и епизоотиолошке ситуације, као и резултата обдукционог налаза код угинуле или одстрељене дивљачи, посумња на појаву заразне болести врши се дијагностичко испитивање и епизоотиолошки увиђај.

Пресељење и транспорт дивљачи и дивљих животиња не врши се без претходно спроведеног клиничког прегледа. Ако се врши пресељење дивљачи у ловиште које се налази у другој епизоотиолошкој јединици врши се дијагностичко испитивање по програму надлежног научног или специјалистичког института, уз сагласност Министарства. Корисник ловишта обезбеђује карантински простор за смештај дивљачи до добијања резултата дијагностичког испитивања.

Дијагностичко испитивање по програму надлежног научног или специјалистичког института врши се и у интензивном узгоју дивљачи, у одгајалиштима и на фармама дивљачи. У промету дивљачи, у карантинском простору, у одгајалиштима и на фармама дивљачи омогућава се и идентификација јединки, као и одвојено држање различитих врста дивљачи.

Средства за патоморфолошки преглед угинућа код сумње на нарочито опасне заразне болести и јединки одстрељених током санитарних одстрела одобреног од стране Министарства у циљу сузбијања заразних болести, узорковања и дијагностичка испитивања из става 2. овог пододељка обезбеђена су у буџету Републике Србије.

н) Меди Висна оваца и Артритис и енцефалитис коза

Случај болести меди висна оваца, односно артритис и енцефалитис коза представља стање болести у коме су изражени клинички симптоми и код које је дијагностичким испитивањима утврђено присуство инфекције.

На основу резултата активног и пасивног епизоотиолошког надзора и дијагностичких испитивања, вршиће се успостављање здравственог статуса газдинстава оваца и коза на болести меди висна оваца, односно артритис и енцефалитис коза, као и евидентирање и регистрација у Централној бази газдинстава на којима су успостављени здравствени статуси на ове инфекције, према програму Министарства. У зависности од здравственог статуса према овим инфекцијама, врши се категоризација газдинстава, на следећи начин:

1) газдинства са непознатим здравственим статусом (уколико нису вршена дијагностичка испитивања);

2) газдинства у којима је утврђена инфекција (уколико су утврђени случајеви болести);

3) газдинства слободна од меди висна оваца, односно артритиса и енцефалитиса коза (уколико су све животиње у последњих 12 месеци дијагностички испитане најмање једном са негативном серолошким налазом, уколико се у току епизоотиолошког надзора нису утврдили клинички симптоми болести, а у стадо се нису уводила болесна или серопозитивна грла).

У циљу утврђивања преваленције меди висна оваца и артритиса и енцефалитиса коза врши се дијагностичко испитивање оваца, односно коза на ове болести на фармама оваца и коза, према програму мониторинга Министарства.

Министарство ће донети оперативни приручник (стручно методолошко упутство) за артритис и енцефалитис коза и меди висна оваца.

Средства за спровођење мониторинга на артритис и енцефалитис коза и меди висна оваца, убијање и нешкодљиво уништавање клинички оболелих животиња са позитивним лабораторијским налазом обезбеђена су у буџету Републике Србије.

VIII. ДИЈАГНОСТИЧКА ИСПИТИВАЊА КОД ПОБАЧАЈА И ВОЂЕЊЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ О ПОБАЧАЈИМА И ИЗВРШЕНИМ ДИЈАГНОСТИЧКИМ ИСПИТИВАЊИМА

Власник, односно држалац животиње пријављује сваки случај побачаја код крава, јуница, оваца, коза, крмача, назимица и кобила ветеринарској организацији.

Организовање, узимање и слање патолошког материјала и крви у надлежни научни или специјалистички институт врши овлашћена ветеринарска станица/служба на основу пасивног надзора уз надзор ветеринарског инспектора, ради утврђивања узрока побачаја.

Дијагностичка испитивања код побачаја вршиће се:

1) код говеда на: бруцелозу, лептоспирозу, листериозу, кампилобактериозу, хламидиозу, вирусну дијареју говеда (БВД), инфективни бовини ринотрахеитис/инфективни бовини пустовагинитис (ИБР/ИПВ), кју грозницу токсоплазмозу и инфекцију изазвану неоспорама;

2) код овце и козе на: бруцелозу, лептоспирозу, листериозу, хламидиозу, кју грозницу, салмонелозу и токсоплазмозу, кампилобактериозу и инфекцију изазвану неоспорама;

3) код свиње на: бруцелозу, лептоспирозу, токсоплазмозу, Аујескијеву болест, класичну кугу свиња, парвовирозу, инфекцију изазвану цирковирусом типа 2 и вирусом ПРРС-а;

4) код копитара на: бруцелозу, лептоспирозу, салмонелозу, листериозу, кампилобактериозу, вирусни артеритис коња (EVA) и ринопнеумонитис коња (коњски херпесвирус тип 1 или EHV-1).

Дијагностичке методе за испитивање побачаја су:

1) код говеда:

А) серолошка испитивања:

БолестМетода
БруцелозаBAB
ELISA*
БВДVNT или ELISA
ИБР/ИПВVNT или ELISA
Кју грозницаELISA
ХламидиозаELISA
НеоспорозаELISA
ЛептоспирозаМАТ

* само у случају позитивног налаза BAB методом ради се ELISA

Б) доказивање узрочника из патолошког материјала побачених фетуса:

БолестМетода
Обдукција (само када су достављени цели плодови)Секција плода и узорковање за лабораторијско испитивање
Бруцелоза*PCR/real-time PCR
ЛептоспирозаPCR/real-time PCR
ХламидиозаPCR/real-time PCR
Кју грозницаPCR/real-time PCR
НеоспорозаPCR/real-time PCR
БВДRT- PCR/real-time RT- PCR
ИБР/ИПВPCR/real-time PCR
ЛистериозаАеробна култивација
КампилобактериозаМикроаерофилна култивација
Биохемијска идентификација и типизација бактерија (Campylobacter/Listeria)**API System/BBL System
ТоксоплазмозаPCR/real-time PCR

* у случајевима када није достављен узорак крви мајке, већ само побачени плод

** само у случајевима изолација ових врста бактерија

2) код оваца и коза:

А) серолошка испитивања:

БолестМетод
БруцелозаBAB
ELISA*
Кју грозницаELISA
ХламидиозаELISA
ЛептоспирозаМАТ
НеоспорозаELISA

* само у случају позитивног налаза BAB методом ради се ELISA

Б) доказивање узрочника из патолошког материјала побачених фетуса:

БолестМетод
Обдукција (само када су достављени цели плодови)Секција плода и узорковање за лабораторијско испитивање
Бруцелоза*PCR/real-time PCR
ЛептоспирозаPCR/real-time PCR
ХламидиозаPCR/real-time PCR
Кју грозницаPCR/real-time PCR
ТоксоплазмозаPCR/real-time PCR
ЛистериозаАеробна култивација
СалмонелозаАеробна култивација
НеоспорозаPCR/real-time PCR
КампилобактериозаМикроаерофилна култивација
Биохемијска идентификација и типизација бактерија (Salmonella/Listeria)**API System/BBL System

* у случајевима када није достављена крв мајке, већ само побачени плод

** само у случајевима изолација ових врста бактерија

3) код свиња:

А) серолошка испитивања:

БолестМетод
БруцелозаBAB
ELISA*
Аујескијева болестVNT / ELISA (gE)
ПарвовирозаHI test
ELISA
Класична куга свињаELISA
ПРРСELISA
ЛептоспирозаМАТ

* само у случају позитивног налаза BAB методом ради се ELISA

Б) доказивање узрочника из патолошког материјала побачених фетуса:

БолестМетод
Обдукција (само када су достављени цели плодови)Секција плода и узорковање за лабораторијско испитивање
Бруцелоза*PCR/real-time PCR
ЛептоспирозаPCR/real-time PCR
ТоксоплазмозаPCR/real-time PCR
Аујескијева болестPCR/real-time PCR
ПарвовирозаPCR/real-time PCR
Цирковируса инфекцијаPCR/real-time PCR
ПРРСRT- PCR/real-time RT- PCR
Класична куга свињаRT- PCR/real-time RT- PCR

* у случајевима када није достављена крв мајке, већ само побачени плод

4) код копитара:

А) серолошка испитивања:

БолестМетод
БруцелозаBAB
ELISA*
Коњски херпесвирус тип 1VNT или ELISA
Вирусни артеритис коњаVNT или ELISA

* само у случају позитивног налаза BAB методом ради се ELISA

Б) доказивање узрочника из патолошког материјала побачених фетуса:

БолестМетод
Обдукција (само када су достављени цели плодови)Секција плода и узорковање за лабораторијско испитивање
Бруцелоза*PCR/real-time PCR
ЛептоспирозаPCR/real-time PCR
Коњски херпесвирус тип 1PCR/real-time PCR
Вирус вирусног артеритиса коњаRT- PCR/real-time RT- PCR
ЛистериозаАеробна култивација
СалмонелозаАеробна култивација
КампилобактериозаМикроаерофилна култивација
Биохемијска идентификација и типизација бактерија (Salmonella/Listeria/Campylobacter)**API System/BBL System

* само у случају позитивног серолошког налаза

** само у случају позитивног налаза бактерија

Научни и специјалистички институти евидентирају спроведена дијагностичка испитивања и епизоотиолошке податке за сваки случај побачаја, укључујући и податке о пореклу узорка, врсти животиње и идентификационим подацима животиње, узроку побачаја, резултатима испитивања и епизоотиолошкој повезаности са другим случајевима. Извештаји о резултатима испитивања на побачај достављају се Министарству и надлежном ветеринарском инспектору. Ветеринарски институти достављају годишњи извештај до краја јануара 2019. године за своје епизоотиолошко подручје о спроведеним дијагностичким испитивањима код побачаја са подацима о броју побачаја, врсти животиње, идентификационим броју животиње, месту порекла животиње – општина, место, ИД газдинства и резултатима испитивања.

Средства за узорковање и дијагностичка испитивања ради утврђивања узрока побачаја обезбеђена су у буџету Републике Србије.

  1. ДИЈАГНОСТИЧКО ИСПИТИВАЊЕ ПРИПЛОДНИХ БИКОВА, НЕРАСТОВА, ОВНОВА, ЈАРЧЕВА И ПАСТУВА КОЈИ СЕ КОРИСТЕ ЗА ПРИРОДНО ПАРЕЊЕ И ПРОИЗВОДЊУ СЕМЕНА У ЦЕНТРИМА ЗА ВЕШТАЧКО ОСЕМЕЊАВАЊЕ

Дијагностичком испитивању приплодних бикова у центрима за вештачко осемењавање и приплодних бикова који се користе за природно парење подлежу све приплодне животиње два пута годишње на бруцелозу, туберкулозу, ензоотску леукозу говеда, кампилобактериозу, трихомонијазу, бовину вирусну дијареју, инфективни бовини ринотрахеитис и инфективни пустулозни вулвовагинитис и лептоспирозу.

Врши се и вирусолошко испитивање семена на сваких шест месеци на говеђу вирусну дијареју и Шмаленберг инфекцију, а на свака три месеца на инфективни бовини ринотрахеитис и инфективни пустулозни вулвовагинитис и микробиолошка испитивања испирка препуцијума бикова на Campylobacter fetus sbsp. Venerealis и Trichomonas fetus на сваких шест месеци.

Дијагностичком испитивању приплодних нерастова у центрима за вештачко осемењавање свиња подлежу све приплодне животиње два пута годишње, а нерастова који се користе за природни припуст за потребе сопственог сточарства једанпут годишње, и то на:

1) бруцелозу (B. abortus, B. suis);

2) туберкулозу (бовиним туберкулином);

3) Аујескијеву болест (серум неутрализација или ELISA);

4) лептоспирозу (МАТ метода);

5) ПРРС (ELISA).

Дијагностичком испитивању приплодних овнова и јарчева за вештачко осемењавање и природни припуст за потребе сопственог сточарства подлежу све приплодне животиње најмање једном годишње, на следеће болести:

1) бруцелоза (B. melitensis);

2) меди висна оваца, односно артритис и енцефалитис коза;

3) кју-грозница;

4) епидидимитис оваца (B. ovis).

Дијагностичком испитивању приплодних пастува подлежу све мушке јединке које се користе за природни припуст најмање једном годишње, у зависности од спровођења вакцинације, и то на следеће болести:

1) вирусни артеритис коња (EVA);

2) ринопнеумонитис коња (коњски херпесвирус тип 1 или EHV-1).

Приплодне животиње морају да буду клинички здраве, а резултати лабораторијских испитивања на наведене болести негативни, узимајући у обзир да ли су спроведене имунопрофилактичке мере.

О резултатима лабораторијских испитивања животиња у центрима за вештачко осемењавање, односно приплодних мужјака, научни и специјалистички институт обавештава надлежног ветеринарског инспектора, односно Министарство путем месечног, односно годишњег извештаја, као и без одлагања ако се утврди присуство заразне болести код животиње која се испитује.

Средства за дијагностичка испитивања на бруцелозу приплодних бикова, овнова, јарчева и нерастова, за туберкулозу приплодних бикова и нерастова и ензоотску леукозу приплодних бикова обезбеђена су у буџету Републике Србије.

  1. ПЛАН СПРОВОЂЕЊА ИМУНОПРОФИЛАКТИЧКИХ МЕРА И ДИЈАГНОСТИЧКИХ ИСПИТИВАЊА, СУБЈЕКТИ КОЈИ СПРОВОДЕ МЕРЕ И КОНТРОЛА СПРОВОЂЕЊА ПРОГРАМА МЕРА

Спровођење активности по Програму мера (вакцинација, туберкулинизација, вађење крви, узорковање материјала за дијагностичка испитивања и др.), врше ветеринарске организације којима су уступљени послови из Програма мера здравствене заштите животиња, осим послова вакцинације паса и мачака, које могу обављати све ветеринарске организације, у складу са законом којим се уређује ветеринарство.

Ветеринарске службе спроводе Програм мера за потребе сопственог сточарства.

Пре почетка спровођења имунопрофилактичких мера и дијагностичких испитивања овлашћене ветеринарске станице/службе праве месечни план спровођења Програма мера који се доставља надлежном ветеринарском инспектору и надлежном институту.

Дијагностичка испитивања по Програму мера обављају научни и специјалистички ветеринарски институти по основу територијалне надлежности (на епизоотиолошком подручју за које су основани), Завод за антирабичну заштиту – Пастеров завод у Новом Саду, Институт за хигијену и технологију меса у Београду, Пољопривреди факултет у Новом Саду и Факултет ветеринарске медицине у Београду. У случају да надлежни ветеринарски институт није акредитован за спровођење прописаних метода, узорке доставља на испитивање у научни или специјалистички институт који је акредитован за та испитивања.

Сакупљање, прераду и уништавање споредних производа животињског порекла, односно нешкодљиво уклањање лешева животиња обављају ветеринарске установе за сакупљање, прераду и уништавање лешева животиња и других отпадака животињског порекла, као и правна лица која испуњавају прописане услове и којима је Министарство уговором поверило послове сакупљања, прераде и уништавања споредних производа животињског порекла.

Испитивања за врсте и категорије животиња која нису прописана овим програмом мера спроводе се у складу са посебним прописом којим се уређује одређена болест.

Научни, односно специјалистички ветеринарски институти врше дистрибуцију вакцина против класичне куге свиња, атипичне куге живине, болести плавог језика, нодуларног дерматитиса и беснила, као и дијагностичког средства за спровођење туберкулинизације. Такође, институти врше дистрибуцију свих осталих вакцина које се користе у реализацији превентивних имунопрофилактичких мера по Програму мера.

Надлежни институти одмах по добијању позитивног налаза на инфективне болести достављају резултате испитивања ветеринарском инспектору и Министарству у складу са посебним прописом.

У циљу обезбеђивања вакцина против одређених заразних болести, као и дијагностичких средстава, који нису доступни на подручју Републике Србије, Министарство може организовати интервентни увоз вакцине на предлог надлежних ветеринарских института, односно ветеринарских организација и узгајивача, у складу са прописима који регулишу промет ветеринарских лекова. Националне референтне лабораторије дужне су да располажу довољним количинама дијагностикума високе специфичности и осетљивости за потребе раног откривања болести и потврдна испитивања за које им је издато решење о референтности и учествују у међулабораторијским испитивањима и размени знања са светским референтним лабораторијама, односно референтним лабораторијама Европске уније.

Националне референтне лабораторије за поједине заразне болести животиња организују међулабораторијска упоредна испитивања у којима је учешће обавезно за остале лабораторије које врше дијагностику тих болести.

Овлашћене ветеринарске станице/службе и надлежни научни, односно специјалистички ветеринарски институти евидентирају послове по Програму мера.

Ветеринарска инспекција и надлежни институт врше анализу спровођења Програма мера за све овлашћене ветеринарске станице/службе једанпут месечно за претходни месец узимајући у обзир месечни план, месечни извештај, укључујући и фактурни извештај који достављају овлашћене ветеринарске станице/службе, податке из Централне базе, податке о испорукама вакцина, туберкулина, вакутајнера, образаца и других средстава за спровођење Програма мера, као и стању лагера, епизоотиолошке податке, као и резултате службених контрола и друге податке.

У случају утврђивања неправилности у реализацији послова по Програму мера за послове који се финансирају из буџета Републике Србије, ветеринарски инспектор без одлагања налаже мере за отклањање недостатака и о томе обавештава Министарство и надлежни институт.

О резултатима анализе спровођења Програма мера за све овлашћене ветеринарске станице/службе, шеф одсека ветеринарске инспекције и надлежни епизоотиолог, састављају збирни месечни извештај за сваки управни округ (према посебном обрасцу), институт доставља Министарству збирни месечни извештај најкасније 15. у текућем месецу за претходни месец. У случајевима када се констатују неисправности, у извештају се наводи тачан опис неисправности констатован од стране ветеринарске инспекције, као и мере које су предузете.

О резултатима контроле, као и о наложеним мерама ветеринарска инспекција обавештава Министарство 15. у месецу за претходни месец, односно одмах после утврђивања недостатака.

До краја јануара 2020. године ветеринарска инспекција сачињава годишњи извештај извршених контрола спровођења Програма мера у 2019. години.

Програм можете преузети са  странице „ПРЕУЗИМАЊЕ РАЗНИХ ДОКУМЕНАТА“,  или  директно са овог линка.

Афричке куга свиња-актуелна епизоотиолошка ситуација у Европи и нашем окружењу

Епизоотиологија  афричке куге свиња у Европи у периоду  2014-2018. Како је почело?

Сматра се да је епизоотија афричке куге свиња у Европи званично почела 2007. године у Грузији. Вирус је на тло Европе пренет са aфричког континента преко намирница, међународним транспортом, односно бродовима који су допловили из Африке и пристали у црноморску луку Поти. Ширење инфекције одиграло се на два начина: неадекватним одлагањем комуналног отпада који садржи отпатке из ланца хране (месо, месне производе пореклом од инфицираних свиња) и/или применом остатака контаминираних намирница у исхрани свиња (помије).

На Европском континенту је потврђен високо вирулентни сој вируса афричке куге свиња (АКС) који припада генотипу 2. Током протеклог десетогодишњег периода, обољење је лабораторијски потврђено у 13 држава Европе, а број држава са које су пријавиле обољење, последње две године се повећава. Тако је у 2018. години, вирус афричке куге свиња потврђен у популацији дивљих свиња у Мађарској, Бугарској и Белгији. Треба истаћи и да је вирус 2018. године прешао границе европског континента и да је потврђен је у Азији, односно у Републици Кини.

Од 2014. године, на територији Европске уније, вирус је установљен у преко 12.000 угинулих и/или изловљених дивљих свиња и откривено је преко 1300 жаришта у популацији домаћих свиња. Међутим, сматра се да је број случајева оболења у популацији дивљих свиња далеко већи, јер није могуће пронаћи и лабораторијски испитати све угинуле јединке.

Табела 1. Званична потврда и пријава АКС у популацији домаћих и дивљих свиња у ЕУ  у периоду од  јануара 2014 до јануара 2018 (OIE, 2018)

ГодинаДомаће свињеДивље свињеДржаве чланице Европске Уније
201440264 

Летонија, Литванија,Естонија, Пољска

2015421639
2016482300
20171243855Летонија, Литванија,Естонија, Пољска, Чешка, Румунија
201811234024Летонија, Литванија, Естонија, Пољска, Чешка, Румунија, Мађарска, Бугарска, Белгија
Укупно1377*12082 

 

* Од наведеног броја, 954 жаришта је у држави Румунији

 

Подаци о регистрованим случајевима афричке куге свиња у Европи од почетка 2019. године, а на основу званичних података недељног извештаја Европске комисије (Дирекције за здравље и безбедност  хране), од 6.2.2019. проказани су у табели 2:

Табела 2.

БолестЗемљаДатум пријавеБрој нових случајева

од од 01. 01. 2019.

Број нових случајева за период (21.1.2019 -3.2.2019)
АКС(код домаћих)Италија10/01/201915
 Пољска30/01/201911
 Румунија01/02/20193514
  Укупан број случајева5115
АКС( код дивљих)Белгија28/01/20196944
 Естонија30/01/20192610
 Мађарска03/02/201912148
 Италија29/01/2019188
 Летонија01/02/20198932
 Литванија01/02/20199636
 Пољска01/02/2019310142
 Румунија01/02/20196929
  Укупан број случајева798349

 

Интерактивна мапа са случајевима појаве нових случајева у току 2019. године можете пронаћи на

овом линку: https://tinyurl.com/ybubql6o

Тренутна ситуација регистрованих случајева афричке куге свиња  у нашем окружењу приказани су на на мапи испод :

Најближи регистровани случајеви појаве ове болести који представљају велики ризик од ширења ове болести у Републику Србију забележени су крајем јануара 2019. у околини Арада и Темишвара( Барна)у Румунији (мапа испод):

 

Упркос чињеници да на европском континенту изостаје силватични циклус преношења вируса који обухвата меке крпеље, болест се успешно проширила и наставља да се шири у популација дивљих свиња. Данас се сматра да је успостављен један нови циклус преношења који обухвата: евроазијску дивљу свињу (Sus scrofa), хабитат дивљих свиња (пре свега шума) и лешеве инфицираних, угинулих дивљих свиња. Наведени циклус преношења вируса обухвата преношење у популацији дивљих свиња директним контактом и индиректно преношење, преко хабитата (шумски амбијент) у коме оне живе и бораве. Сматра се да контаминација хабитата лешевима угинулих инфицираних дивљих свиња омогућава одржавање и потенцијално даље преношење инфекције зависно од географских карактеристика, временских услова (годишње доба) и фазе распадања лешева инфицираних јединки. Са климатског аспекта, амбијенталну контаминацију фаворизују хладноћа и влага.

Треба истаћи да је значајан проблем у контроли АКС  појава понекад неразјашњеног преношења вируса на велике удаљености, стотинама километара даље од званично потврђеног жаришта инфекције. Примери су појава болести у Републици Чешкој (подручје града Злин), Пољској (подручје града Варшава), Мађарској и Белгији. Такође, у марту 2017. године утврђена је афричка куга свиња у Русији, у близини границе са Монголијом, на удаљености више од 4000 километара од најближег потврђеног жаришта инфекције у Русији. Најскорије, у аугусту 2018. године, први пут је присуство вируса потврђено у Републици Кини. Наведени примери „скоковитог“ преношења вируса на тако велике удаљености, доводе се у везу са антропогеним фактором, односно активностима људи које се односе на: транспорт контаминираног меса и производа од меса добијених клањем инфицираних, оболелих јединки, и неадекватно одлагање остатака намирница у комунални отпад или у природу (контаминација хабитата дивље свиње), као и коришћење остатака намирница у исхрани домаћих свиња (помије).

Наведени примери јасно указују да човек својим поступцима може потенцијално угрозити сточарску производњу у региону, услед непознавања опасности коју остаци намирница и комунални отпад могу да представљају за природно окружење, популацију дивљих и домаћих свиња. Управо из примера држава у окружењу, јасно је колико су велики капацитети за регионално али и трансконтинентално преношење вируса афричке куге свиња.

Важна карика у оквиру програма профилаксе и контроле заразних болести је правовремена дијагностика. У складу са законом, Управа за Ветерину Републике Србије је донела „План и начин вршења мониторинга на класичну кугу свиња и афричку кугу свиња код дивљих свиња“ у 2018. и 2019. години. Планом се дефинише начин и поступање приликом прегледа одстрељених и угинулих дивљих свиња, као и узимање и достављање узорака ради спровођења монитиринга на класичну кугу свиња (ККС) и афричку кугу свиња (АКС).

За оне који желе да сазнају више о афричкој куги свиња, препоручујемо публикацију “ Афричка куга свиња: детекција и дијагностика-теренски приручник за ветеринаре“ у издању ФАО(Оранизације за храну у оквиру организације Уједињених Нација) из 2018. године, коју можете преузети на овом линку или је можете директно преузети  са наше странице „ПРЕУЗИМАЊЕ“.

НАРЕДБА о предузимању мера за спречавање уношења, појаве, откривања, ширења, сузбијања и искорењивања заразне болести aфричке куге свиња у Републику Србију

На основу члана 64. и члана 125. тачка 1) Закона о ветеринарству („Службени гласник PC” бр. 91/05, 30/10 и 93/12),

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде доноси

 

НАРЕДБУ

 о предузимању мера за спречавање уношења, појаве, откривања, ширења, сузбијања и искорењивања заразне болести Афричке куге свиња (Pestis suum africana) у Републику Србију

 

Ради спречавања уношења, појаве, откривања, ширења, сузбијања и искорењивања заразне болести Афричке куге свиња Pestis suum africana (у даљем тексту: АКС), спроводе се мере здравственог и епизоотиолошког надзора код домаћих и дивљих свиња, епизоотиолошка истраживања, као и праћење кретања свиња на зараженим газдинствима, односно у ловиштима.

 

  1. Ради спречавања уношења заразне болести АКС у Републику Србију забрањује се увоз и провоз пошиљки пореклом из земаља или подручја (региона) захваћеним заразном болести АКС,ито:

 

1)  живих домаћих и дивљих свиња;

2)  семена, ембриона и оплођених јајних ћелија пореклом од домаћих и дивљих свиња;

3)  меса пореклом од домаћих и дивљих свиња;

4) производа од меса пореклом од домаћих и дивљих свиња, осим:

производа од меса термички третираног у херметички затвореној посуди (конзерве), са постигнутом Fo вредношћу од три или више,

производа од меса термички третираног на минималној температури од +80 °С, која се мора постићи у месу и/или свим деловима током обраде производа од меса;

5)  кожа пореклом од домаћих и дивљих свиња, осим штављене;

6)  споредних производа животињског порекла и добијених споредних производа пореклом од домаћих и дивљих свиња, осим добијених производа који су термички третирани на минималној температури од +80 °С, која се мора постићи у свим деловима споредних производа током обраде.

Увозна дозвола, односно дозвола за провоз пошиљки из става 1. ове тачке може да се изда ако не постоји ризик по здравље животиња и здравље људи што се утврђује анализом ризика у складу са чланом 124. став 4. Закона о ветеринарству.

 

Пошиљке из става 1. ове тачке морају бити праћене исправним међународним ветеринарским потврдама, односно сергификатом.

  1. Ради спречавања уношења, појаве, откривања, ширења, сузбијања и искорењивања заразне болести АКС, сходно анализи ризика, на територији Републике Србије, одређују се два подручја и то:

1)  подручје умереног ризика и

2)  подручје високог ризика.

 

Одређивање подручја из става 1. ове тачке врши се нарочито на основу: тренутне географске распрострањености болести; резултата епидемиолошких истраживања; просторне дистрибуције популација домаћих и дивљих свиња; структуре терена и постојaња природних или вештачких баријера које ограничавају миграторна кретања и контакте између дивљих свиња, као и између дивљих и домаћих свиња, као што су аутопут, велике реке, кањони, језера, ограде и др., као и појава болести и локација жаришта АКС.

Подручје високог ризика јесте део територије Републике Србије на којој постоји непосредна опасности од појаве заразне болести АКС.

  1. Подручје умереног ризика

На подручју умереног ризика на територији Републике Србије спроводе се опште мере које обухватају:

1)  програм здравственог надзора, и то тако да све болесне или угинуле домаће свиње за које се не може искључити могућност присуства заразне болести АКС на основу клиничких симптома или других разлога, морају бити пријављене и прегледане од стране ветеринара, надлежног ветеринарског инспектора и епизоотиолога, као и испитане на заразну болест АКС у складу са посебним прописом;

2)  биосигурносне мере на газдинствима, и то:

(1) да домаће свиње потичу искључиво са газдинстава која су слободна од заразних болести свиња, да су обележене и вакцинисане против класичне куге свиња, као и да их прати прописана ветеринарска документација,

(2) да на комерцијалним и породичним фармама поседују и спроводе план биосигурносних мера. Лица која раде на фарми, морају бити упозната са биосигурносним мерама, као и о превентивним и контролним мерама што потврђују потписаном изјавом о разумевању и спровођењу ових биосигурносних захтева и фактора ризика,

(3) да се домаће свиње на газдинствима држе на начин којим се спречава контакт са другим домаћим и дивљим свињама,

(4) да лешеве, нејестиве делове закланих свиња и споредних производа животињског порекла уклањају на безбедан и прописан начин,

(5) да лица које долазе у контакт са домаћим свињама примењују хигијенске мере (прање руку и откривених површина тела, обуће и одеће);

3) мере у ловиштима који су дужни да спроводе корисници ловишта, и то:

(1) да прате здравствено стање дивљих свиња у ловишту и обезбеђују систем континуираног надзора од стране лица која обављају стручне и ловочуварске послове у ловишту (у даљем тексту: стручна и ловочуварска служба),

(2) да пријаве нађене мртве дивље свиње и/или њихове делове (у даљем тексту: лешеви) без одлагања, а најкасније у року од 2 часа, надлежном ветеринарском и ловном инспектору, уз навођење географских координата и/или детаљног описа локације, односно места где је леш пронађен, ради хитног организовања узимања потребних узорака за дијагностичка испитивања и налагања ветеринарско санитарних мера у складу са посебним прописом,

(3) да поступају са лешевима дивљих свиња на начин прописан овом наредбом и прописима из области ветеринарства,

(4) да најкасније у року од 2 сата од извршеног санитарног одстрела дивље свиње или одстрела дивље свиње у дијагностичке сврхе, пријаве исти надлежном ловном и ветеринарском инспектору, ради узимања узорака и предузимања даљих мера у складу са посебним прописом,

(5) да се месо од дивље свиње одстрељене током санитарног одстрела не може користити за људску исхрану пре завршетка ветеринарско санитарног прегледа и добијања негативних резултата дијагностичког испитивања на заразну болест АКС,

(6) да одлагање и уништавање нејестивих унутрашњих органа (желудац, танка, дебела црева и др.) врше на безбедан начин,

(7) да најкасније у року од 2 сата од евисцерације одстрељених дивљих свиња (расецања трупа и узимања паренхиматозних органа), приликом које су уочене патолошке промене које би указивале на сумњу на појаву заразне болести АКС, исте пријаве надлежном ветеринару или ветеринарском инспектору. Евисцерацију одстрељених дивљих свиња дужно је да врши лице из стручне односно ловочуварске службе у случају да није могуће обезбедити присуство ветеринара,

(8)  да не смеју користити помије за исхрану дивљих свиња,

(9) да примењују одговарајуће биосигурносне мере у ловишту којима се спречава контакт између дивљих и домаћих свиња због могућег ширења заразне болести АКС.

Спровођење биосигурносних мера вршисе према упутствима ветеринарских организација и надлежне ветеринарске инспекције, односно органа надлежног за ловство.

  1. Подручје високог ризика

На територији подручја високог ризика поред општих мера које се спроводе на територији Републике Србије, спроводе се и посебне мере које обухватају епизоотиолошко истраживање и инспекцијски надзор.

Посебне мере у подручју високог ризика које се примењују на газдинствима су:

1) забрана приступа посетиоцима газдинстава у објектима где се вршиузгој свиња, складиштење опреме, хране и материјала, посебно када су у питању комерцијалне и породичне фарме. Лица које долазе у контакт са свињама на комерцијалним фармама морају да потпишу изјаву којом потврђују да нису посећивала друга газдинства са свињама или ловишта у року од 72 сата, а због ризи ка од преношења заразне болести АКС;

2) забрана уношења меса, нејестивих делова, производа и споредних производа од домаћих свиња, убијених или закланих на другим газдинствима, односно од дивљих свиња одстрељених у ловиштима;

3) постављање дезинфекционих баријера са одговарајућим средствима за чишћење и дезинфекцију на улазу у газдинство. Забрањује се улазак возила и унос опреме која нису очишћена, опрана и дезинфикована на одговарајући начин на газдинство;

4) забрана држања и испуштања домаћих свиња на отвореном простору.

Корисници ловишта дужни су да спроводе следеће мере:

1) да при уговарању лова, односно пре издавања дозволе за лов или пре почетка лова, прибаве изјаву од сваког лица које учествује у лову о његовим ловним активностима у претходних 30 дана;

2) да обезбеде узимање узорака у циљу спровођења дијагностичких испитивања. Узорак се доставља уз прописани образац, одмах надлежном ветеринарском институту, а најкасније у току преподневних сати наредног дана после лова;

3)  да месо одстрељене дивље свиње и/или било који њен део укључујући и трофеје, који се прегледају у складу са планом дијагностичког испитивања могу ставити у промет по добијању негативног резултата на присуство вируса заразне болести АКС;

4) да до добијања резултата лабораторијских испитивања, месо и органи одстрељених дивљих свиња морају бити ускладиштени у објекту намењеном за привремено складиштење меса и органа дивљачи;

5)  да врше претрагу у ловишту у циљу проналажења лешева дивљих свиња, превожење, преношење и уклањање лешева под надзором ловног и ветеринарског инспектора;

6)  да израде карте претраге у ловиштима којима газдују, са утврђеним и уцртаним границама делова ловишта у којима се налазе природна станишта дивљих свиња;

7)  да обезбеде уништавање и нешкодљиво уклањање лешева дивљих свиња под надзором надлежног ветеринарског инспектора закопавањем или спаљивањем на месту проналаска лешева дивљих свиња, закопавањем на месту које је одређено за ту сврху јаме гробнице или одвожењем у објекат одобрен за сакупљање, прераду и уништавање споредних производа животињског порекла прве категорије;

8)  забрана уношења у ловиште меса свиња и производа од свињског меса неконтролисаног порекла намењених за исхрану људи, односно ако не потичу из одобрених објеката и ако нису у оригиналном паковању и/или прописно декларисани;

9)  забрана уношења и коришћења у ловишту хранива (волуминозна, кабаста и зрнаста храна) и концентрованих смеша за исхрану дивљих свиња, без контролисаног порекла.

Подручје високог ризика укида се на основу резултата епизоотиолошких и дијагностичких испитивања као и инспекцијског надзора који се спроводи у временском периоду који не може бити краћи од годину дана.

  1. Посебне мере у зараженом подручју

Након потврде примарног (првог) случаја заразне болести АКС код дивљих свиња, осим општих и посебних мера, у подручју високог ризика, спроводе се следеће мере:

1) стављање свих ловишта под службени надзор, као и контактних ловишта изван зараженог подручја;

2) пописивање свих ловишта и газдинстава са бројним стањем дивљих и домаћих свиња и редовно ажурирање података;

3) контрола промета меса, производа и споредних производа пореклом од дивљих свиња који могу бити могући извор и начин ширења инфекције;

4) забрана лова, осим санитарног одстрела и одстрела у дијагностичке сврхе, врши се под надзором и од стране лица из стручне и ловочуварске службе, у складу са прописима којима се уређују ветеринарство и ловство, уз надзор ветеринарског и ловног инспектора;

5)  да лица која су ангажована у спровођењу мера за спречавање, ширења и сузбијање заразне болести АКС у ловишту носе заштитну одећу и обућу;

6) да стручна и ловочуварска служба врши активни надзор у циљу контроле здравственог стања дивљих свиња, односно појачани пасивни надзор у циљу проналажења лешева угинулих дивљих свиња;

7) епизоотиолошки надзор и узорковање за лабораторијско испитивање код нађених мртвих или дивљих свиња одстрељених у току санитарног одстрела;

8)  да се лешеви дивљих свиња, дивљих свиња одстељених у току санитарног или редукционог одстрела, као и одстрела у дијагностичке сврхе, нешкодљиво уклањају и уништавају закопавањем на месту проналажења;

9) да лица која су укључена у активности у ловишту, а нарочито у проналажењу мртвих, односно одстрељених дивљих свиња, или руковањем са истим спроводе биосигурносне мере у ловишту (спречавање могуће контаминације возила, опреме, земљишта и др.);

10) забрана транспорта и промета дивљих свиња, као и одстрељених дивљих свиња и њихових делова у ловишта и из ловишта унутар зараженог подручја;

11) прихрањивања дивљих свиња у контролисаним условима у сврху санитарног одстрела или задржавања циљне популације уз активни надзор и праћење здравственог стања дивљих свиња на хранилиштима;

12) забрана прихрањивања дивљих свиња, ако тим прихрањивањем постоји ризик од ширења вируса.

У складу са епизоотиолошком ситуацијом, налажу се мере појачаног одстрела дивљих свињау циљу тренутног смањења бројности популације, који представља повећани обим одстрела дивљих свиња у односу на број утврђен планским документом корисника ловишта, или редукционог одстрела дивљих свиња, као меру циљаног односно селективног одстрела одређених категорија у циљу дугорочног смањења бројности дивљих свиња у ловишту.

Мере појачаног и редукционог одстрела примењују се док постоји оправдани ризик од ширења заразне болести АКС преко дивљих свиња на одређеном подручју.

Забрањује се коришћење меса дивљих свиња за исхрану људи из санитарног и редукционог одстрела и одстрела у дијагностичке сврхе.

Мере у ловиштима у зараженом подручју остају на снази док постоји ризик од појаве нових случајева заразне болести АКС или ширења вируса у популацији дивљих свиња, у периоду од 12 месеци од последње појаве болести код дивљих свиња у овом подручју, у складу са резултатима епизоотиолошких и дијагностичких испитивања.

У ловиштима се могу кретати само службена лица, овлашћени ветеринари и лица која имају одобрење од стране корисника ловишта за активности које обављају. Корисник ловишта уписује податке о активностима и кретању лица која имају одобрење.

  1. Ако је на основу анализе ризика извршена потпуна депопулација домаћих свиња на свим некомерцијалним газдинствима ниског нивоа биолошке сигурности на целом зараженом подручју или на одређеном делу зараженог подручја и ако у овом периоду није дошло до појаве нових случајева заразне болести АКС, период трајања мера забрана и ограничења може да се скратити, у складу са епизоотиолошком ситуацијом, с тим да тај период не може бити краћи од три месеца од завршетка спровођења депопулације и завршне дезинфекције на газдинствима.

Након престанка мера забране и ограничења, на зараженом подручју примењују се мере које се спроводе на подручју високог ризика.

  1. У случају појаве заразне болести АКС морају се обезбедити и применити правила брзог упозоравања и хитног реаговања у складу са посебним прописом којим се утврђује начин управљања у кризним ситуацијама.
  2. Даном ступања на снагу ове наредбе престаје да важи Наредба о предузимању мера за спречавање уношења заразне болести Афричке куге свиња (Pestis suum africana) у Републику Србију („Службени гласник PC”, број 40/14).
  3. Ова наредба ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Број 110 00 00183/2018 09 У Београду, 1. фебруара 2019. године Министар, Бранислав Недимовић, с.р.

 

Оригиналну верзију Наредбе можете преузети са сајта Управе за ветерину Републике Србије са странице:

http://www.vet.minpolj.gov.rs/srb/africka-kuga-svinja

Архив ветеринарске медицине 11-2

  1. Vladimir Radosavljević, Jelena Maksimović-Zorić, Ljubiša Veljović, Ksenija Nešić, Zoran Marković, Dragana Ljubojević Pelić , Vesna Milićević. Emerging viral diseases of cyprinids. Arhiv veterinarske medicine, ISSN 1820-9955, Vol. 11, No. 2, 3 – 9, 2018.  UDK 597.555.3:578          TR31075 i TR31011
  2. Miroslav I. Urosevic, Bruno Esattore, Laura Saggiomo, Zoran A. Ristic, Nenad Stojanac. Animal welfare standards in red deer (Cervus elaphus) farming. Arhiv veterinarske medicine, ISSN 1820-9955, Vol. 11, No. 2, 11 – 20, 2018. UDK 636.083:006]:639.111.1.    TR31084 i III46005
  3. Maja Velhner, Ljiljana Suvajdžić, Dalibor Todorović, Dubravka Milanov, Gordana Kozoderović. Avian pathogenic Escherichia coli: diagnosis, virulence and prevention. Arhiv veterinarske medicine, ISSN 1820-9955, Vol. 11, No. 2, 21 – 31, 2018. UDK: 579.842.1/.2:636.5   TR31071
  4. Dubravka Milanov, Milan Đilas, Maja Velhner, Nevenka Aleksić. Laboratory diagnosis of Bordetella bronchiseptica tracheobronchitis in dog. Arhiv veterinarske medicine, ISSN 1820-9955, Vol. 11, No. 2, 33 – 41, 2018.  UDK 636.7:[616.233-002:616-07    TR31071 i III46002
  5. Sandra Jakšić, Nenad Popov, Milica Živkov Baloš, Jasna Prodanov-Radulović, Biljana Abramović. Fumonisins in pig feed. Arhiv veterinarske medicine, ISSN 1820-9955, Vol. 11, No. 2, 43 – 51, 2018.  UDK 636.4.085.1:[615.918:582.28,  project OI172042
  6. Tamaš Petrović, Milanko Šekler, Dušan Petrić, Dejan Vidanović, Aleksandar Potkonjak, Ivana Hrnjaković Cvjetković, Sara Savić, Zoran Debeljak, Gospava Lazić, Aleksandra Ignjatović Ćupina, Diana Lupulović, Milena Samojlović, Aleksandar Jurišić, Aleksandra Petrović, Ivana Ivanović, Vesna Milošević, Sava Lazić. Flaviviruses at the territory of Serbia – present situation and challenges. Arhiv veterinarske medicine, ISSN 1820-9955, Vol. 11, No. 2, 53 – 70, 2018. UDK 616.98:578.833.2(497.11).       TR31084
  7. Aleksandar Pavlićević, Radomir Ratajac, Igor Stojanov, Ivan Pavlovic. The control program of red poultry mite (Dermanyssus gallinae), today. Arhiv veterinarske medicine, ISSN 1820-9955, Vol. 11, No. 2, 71 – 88, 2018. UDK 636.52/.58:616.995.42.
  8. Sara Savić, Marina Žekić Stošić, Ivan Pušić, Vladimir Polaček, Živoslav Grgić, Doroteja Marčić, Miroljub Dačić, Dejan Bugarski. Seroprevalence and spreading of Brucella ovis in South Bačka and Srem District. Arhiv veterinarske medicine, ISSN 1820-9955, Vol. 11, No. 2, 89 – 101, 2018.  UDK 636.3.09:[616.98:579.84(497.113)   TR31071