ШТА СУ МИКОТОКСИНИ
И КАКО СЕ БОРИМО ПРОТИВ ЊИХ?
Микотоксини су продукти плесни који могу бити токсични и канцерогени за људе и животиње. Афлатоксини су најпознатија групу микотоксина који доводе до оштећења и промена у живим организмима и убрајају се у веома канцерогене материје. Ова група микотоксина се појављују у кукурузу, соји, сунцокрету, млеку и млечним производима, месу, кикирикију, лешнику, бадему, семенкама бундеве, пиринчу, сушеном воћу, зачинима… До данас је откривено да постоји неколико стотина микотоксина. Најтоксичнији и једини потврђен канцероген од свих микотоксина је афлатоксин Б1, који у нашим крајевима, због све топлије климе, може да контаминира кукуруз.
Уколико се храна контаминирана афлатоксином Б1 користи у исхрани музних грла, овај токсин се метаболичким процесима трансформише у афлатоксин М1 и излучује кроз млеко. Када се афлатоксин унесе у организам, било људи, било животиња, настају различите болести, а њихова израженост веома зависи од старости јединке, њеног целокупног здравственог стања и имуног система. Те болести називају се афлатоксикозе, а могу бити акутне или хроничне.Веома је важно знати да је негативан утицај афлатоксина на здравље најизраженији код деце. Уколико су она у континуитету изложена великим количинама афлатоксина, може доћи до сметњи у психофизичком развоју, као и до рака јетре у каснијем периоду живота.
Према стандардима Европске уније, када је реч о афлатоксину Б1, дозвољена граница је од 2 до 12 µg/kg код различитих намирница (суво воћe, кукуруз, зачини, уљe, ораси, пиринaч). За суму афлатоксина Б1, Б2, Г1 и Г2, дозвољена количина је од 4 до 15 µg/kg. У Републици Србији су ове границе усаглашене са Европском унијом.
За афлатоксин М1 дозвољена граница је 0,05 µg/kg када је у питању сирово, фабрички обрађено млеко и млеко за производњу млечних производа у Европској унији, док је граница у храни за бебе 0,025 µg/kg. У нашој земљи је, када је реч о афлатоксину М1 који се може наћи у млеку, тренутно дозвољена граница 0,25 µg/kg.
Обзиром на велике промене климе у нашем поднебљу, све топлија и сушнија лета, а позната је чињеница да се микотоксини у већем степену стварају у току сушних лета, неопходно је праћење здравственог стања и безбедности житарица на пољу, у току складиштења и прераде хране. Стога су резултати научних истраживања, а нарочито њихова конкретна примена у привреди, важни за унапређење производње безбедне хране.
Од проблема са афлатоксинима из 2013. године, у Србији су сви субјекти у ланцу производње хране укључени у праћење и контролу присуства афлатоксина у млеку и храни за животиње. Осим мониторинга и редовних контрола, Институт је укључен и у низ истраживања о могућностима уклањања и разградње микотоксина из хране. Осим са научним институцијама, у овој области је развијена и сарадња са привредом.
У овим истраживањима, значајно је учешће компаније „Инберг“ д.о.о. као одговорног и посвећеног партнера Института у борби за безбедност хране. У заједничким настојањима да се унапреди производња безбедне хране за животиње искоришћена је значајна помоћ Фонда за науку Републике Србије. Резултат сарадње са „Инберг“ д.о.о. кроз програм Иновационих ваучера је додатак храни за животиње, адсорбенс афлатоксина под именом „Мycostop“, који је као техничко решење пријављен Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Даља сарадња са „Инберг“ д.о.о. огледа се у развоју технологије производње хране за животиње која подразумева употребу ензима као додатака, у циљу биолошке деградације евентуално присутних микотоксина.