PČELARI, ČUVAJTE SE AMERIČKE KUGE PČELINJEG LEGLA (AKPL)!
Svi pčelari su čuli za Američku kugu pčelinjeg legla (AKPL). Uz stalno prisutnu opasnost od trovanja pčela pesticidima, varoze, AKPL je jedna od najvećih pretnji koja ugrozava opstanak medonosne pčele i same pčelare. Uzročnik je bakterija Peanibacillus larvae, koja stvara spore koje se izuzetno otporne u spoljašnjoj sredini i mogu da opstanu više desetina godina. Uzročnik uništava pčelinje leglo, a samo zajednca slabi, sporo se razvja i na kraju propada. Odrasle pčele ne oboljevaju, ali aktivno učestvuju u prenošenju bolesti kako u samoj košnici, tako i na pčelinjake u okolini.
Čovek ne oboljeva od ove bolestu. Uzimajući u obzir koliki je radijus kretanja pčele van košnice, smatra se da su sva društva medonosne pčele u radijusu od 3 km od lokacije gde se bolest pojavila pod rizikom da budu zarazeni sa ovom bolešću. Oslabljena pčelinje zajednice koje boluju od AKPL su često meta grabeži, od strane drugih pčela, jer nisu u stanju da brane košnicu, a na ovaj način odrasle pčele drugih društava šire uzročnika na okolne pčelinjake. Iz ovog razloga važno je da pčelar redovno vrši preglede pčelinjih društava u toku aktivne sezone, a svaku promenu koja ukazuje na ovu bolest da prijavi veterinaru. Najupečatljiviji znaci ove bolesti su raštrkane ćelije sa zatvorenim leglom koje su često promenjene (ulegnute ili oštećene), karakterističan miris, a prilikom otvaranja same promenjene ćelije nekim tankim štapićastim predmetom (čačkalica, šibica, žica), uočava se rasteglljiv sadržaj čokolodno- karamel boje.
U našoj zemlji ovo je bolest koja se obavezno prijavnjuje veterinarskoj službi i suzbija se po zakonu. Lečenje nije dozvoljeno. Za svako pčelinje društvo u kome se LABORATORIJSKIM NALAZOM nadležne veterinarske laboratorije utvrdi ova bolest, a pčelar je na vreme prijavio bolest (proces nije stariji od dva meseca), država vrši isplatu naslatel štetu za svaku uništenu pčelinju zajednicu. Procedura nije komplikovana, svu potrebnu dokumentaciju priprema republička veterinarska inspekcija, a vreme za koje se nadoknada dobije je oko dva meseca. Novac se isplaćuje preko nadležnog veterinarskog instituta. Ukoliko želite da ispitate pčelinje zajednice na ovu bolest, potrebno je da donesete uzorak pčelinjeg sača sa zatvorenim leglom dimenzija 10 x 10 cm, koji je upakovan u plastičnu vreću, uz popunjen zahtev za laboratorijsko ispitivanje i obavezan identifikacioni broj pčelinje zajednice. Rezultat ispitivanja se dobija za 1 do 2 radnog dana, a cena ispitivanja po uzorku je 1080 din + PDV.
Pošto se veliki broj pčelara odlučuje da seli svoje pčelinje zajednice na različite paše u toku aktivne sezone, selidba predstavnja dodatni rizik od oboljevanja od AKPL, pre svega što ne postoji pouzdana informacija o zdravstvenom stanju pčelinjih zajednica na određenoj lokaciji. Nesavesni pčelari kod kojih je ova bolest utvrđena mogu doseliti pčelinje zajednice na isti lokalitet i na taj način dovesti u rizik veliki broj pčelinjih zajednica koje se nalaze u radijusu aktivnog kretanja pčela.
Iz ovog razloga APELUJEMO NA SVE PČELARE DA SELIDBU VRŠE ISKLJUČIVO UZ VALIDNO ZDRAVSTVENO UVERENJE, I LABORATORIJSKI ISPITIVANJA PČELINJIH DRUŠTAVA NA AKPL I PRIJAVU PRESELJENJA NADLEŽNIM VETERINARSKIM STANICAMA, KAKO JE PROPISANO. TAKOĐE APELUJEMO NA SVE PČELARE DA BUDU DRUŠTVENO ODGOVORNI I DA SUMNJU NA OVU BOLEST PRIJAVLJUJU VETERINARIMA, A DA PČELINJA DRUŠTVA IZ ZARAŽENIH PČELINJAKA NE SELE. NA OVAJ NAČIN ĆE SE VELIKI BROJ PČELINJIH DRUŠTAVA ZAŠTITI OD OVE BOLESTI.
Da bi dali svoj doprinos u borbi protiv AKPL napravili smo kartu Srbije sa svim zvanično prijavljenim slučajevima ove bolesti u toki 2021. godine, zaključno sa 15. 06.2021. koju ćemo redovno ažurirati. Na ovaj način svi pčelari mogu se informisati o slučajevima izbijanja AKPL na određenim lokacijama.
