Афричке куга свиња-актуелна епизоотиолошка ситуација у Европи и нашем окружењу

Епизоотиологија  афричке куге свиња у Европи у периоду  2014-2018. Како је почело?

Сматра се да је епизоотија афричке куге свиња у Европи званично почела 2007. године у Грузији. Вирус је на тло Европе пренет са aфричког континента преко намирница, међународним транспортом, односно бродовима који су допловили из Африке и пристали у црноморску луку Поти. Ширење инфекције одиграло се на два начина: неадекватним одлагањем комуналног отпада који садржи отпатке из ланца хране (месо, месне производе пореклом од инфицираних свиња) и/или применом остатака контаминираних намирница у исхрани свиња (помије).

На Европском континенту је потврђен високо вирулентни сој вируса афричке куге свиња (АКС) који припада генотипу 2. Током протеклог десетогодишњег периода, обољење је лабораторијски потврђено у 13 држава Европе, а број држава са које су пријавиле обољење, последње две године се повећава. Тако је у 2018. години, вирус афричке куге свиња потврђен у популацији дивљих свиња у Мађарској, Бугарској и Белгији. Треба истаћи и да је вирус 2018. године прешао границе европског континента и да је потврђен је у Азији, односно у Републици Кини.

Од 2014. године, на територији Европске уније, вирус је установљен у преко 12.000 угинулих и/или изловљених дивљих свиња и откривено је преко 1300 жаришта у популацији домаћих свиња. Међутим, сматра се да је број случајева оболења у популацији дивљих свиња далеко већи, јер није могуће пронаћи и лабораторијски испитати све угинуле јединке.

Табела 1. Званична потврда и пријава АКС у популацији домаћих и дивљих свиња у ЕУ  у периоду од  јануара 2014 до јануара 2018 (OIE, 2018)

* Од наведеног броја, 954 жаришта је у држави Румунији

Подаци о регистрованим случајевима афричке куге свиња у Европи од почетка 2019. године, а на основу званичних података недељног извештаја Европске комисије (Дирекције за здравље и безбедност  хране), од 6.2.2019. проказани су у табели 2:

Табела 2.

Интерактивна мапа са случајевима појаве нових случајева у току 2019. године можете пронаћи на

овом линку: https://tinyurl.com/ybubql6o

Тренутна ситуација регистрованих случајева афричке куге свиња  у нашем окружењу приказани су на на мапи испод :

Најближи регистровани случајеви појаве ове болести који представљају велики ризик од ширења ове болести у Републику Србију забележени су крајем јануара 2019. у околини Арада и Темишвара( Барна)у Румунији (мапа испод):

Упркос чињеници да на европском континенту изостаје силватични циклус преношења вируса који обухвата меке крпеље, болест се успешно проширила и наставља да се шири у популација дивљих свиња. Данас се сматра да је успостављен један нови циклус преношења који обухвата: евроазијску дивљу свињу (Sus scrofa), хабитат дивљих свиња (пре свега шума) и лешеве инфицираних, угинулих дивљих свиња. Наведени циклус преношења вируса обухвата преношење у популацији дивљих свиња директним контактом и индиректно преношење, преко хабитата (шумски амбијент) у коме оне живе и бораве. Сматра се да контаминација хабитата лешевима угинулих инфицираних дивљих свиња омогућава одржавање и потенцијално даље преношење инфекције зависно од географских карактеристика, временских услова (годишње доба) и фазе распадања лешева инфицираних јединки. Са климатског аспекта, амбијенталну контаминацију фаворизују хладноћа и влага.

Треба истаћи да је значајан проблем у контроли АКС  појава понекад неразјашњеног преношења вируса на велике удаљености, стотинама километара даље од званично потврђеног жаришта инфекције. Примери су појава болести у Републици Чешкој (подручје града Злин), Пољској (подручје града Варшава), Мађарској и Белгији. Такође, у марту 2017. године утврђена је афричка куга свиња у Русији, у близини границе са Монголијом, на удаљености више од 4000 километара од најближег потврђеног жаришта инфекције у Русији. Најскорије, у аугусту 2018. године, први пут је присуство вируса потврђено у Републици Кини. Наведени примери „скоковитог“ преношења вируса на тако велике удаљености, доводе се у везу са антропогеним фактором, односно активностима људи које се односе на: транспорт контаминираног меса и производа од меса добијених клањем инфицираних, оболелих јединки, и неадекватно одлагање остатака намирница у комунални отпад или у природу (контаминација хабитата дивље свиње), као и коришћење остатака намирница у исхрани домаћих свиња (помије).

Наведени примери јасно указују да човек својим поступцима може потенцијално угрозити сточарску производњу у региону, услед непознавања опасности коју остаци намирница и комунални отпад могу да представљају за природно окружење, популацију дивљих и домаћих свиња. Управо из примера држава у окружењу, јасно је колико су велики капацитети за регионално али и трансконтинентално преношење вируса афричке куге свиња.

Важна карика у оквиру програма профилаксе и контроле заразних болести је правовремена дијагностика. У складу са законом, Управа за Ветерину Републике Србије је донела „План и начин вршења мониторинга на класичну кугу свиња и афричку кугу свиња код дивљих свиња“ у 2018. и 2019. години. Планом се дефинише начин и поступање приликом прегледа одстрељених и угинулих дивљих свиња, као и узимање и достављање узорака ради спровођења монитиринга на класичну кугу свиња (ККС) и афричку кугу свиња (АКС).

За оне који желе да сазнају више о афричкој куги свиња, препоручујемо публикацију “ Афричка куга свиња: детекција и дијагностика-теренски приручник за ветеринаре“ у издању ФАО(Оранизације за храну у оквиру организације Уједињених Нација) из 2018. године, коју можете преузети на овом линку или је можете директно преузети  са наше странице „ПРЕУЗИМАЊЕ“.