Konjski herpes virus EHV-1 – nervna forma (EHM)

Konjski herpesvirus tip 1 (EHV-1) i konjski herpesvirus tip 4 (EHV-4) napadaju respiratorni trakt, a klinički ishod bolesti može da varira u težini od subkliničke do teške respiratorne bolesti. Kliničku infekciju karakterišu povišena temperatura, letargija, anoreksija, sekret iz nosa, kašalj i mandibularna limfodenopatija. Infekcija respiratornog trakta EHV-1 i EHV-4 obično se prvi put javlja kod ždrebeta u prvim nedeljama ili mesecima života, ali se ponovne kliničke infekcije javljaju kod mladunaca koji su prestali da sisaju, jednogodišnjaka i mladih konja, posebno kada se mešaju konji različitog porekla.

Konjski herpesvirus tipa 1 može dovesti do pobačaja kod kobila, rađanja slabo vitalnih ždrebadi ili sporadične neurološke bolesti (mieloencefalopatija), odnosno ovaj virus izaziva oštećenjae endotelnih ćelija krvnih sudova kičmene moždine i mozga, što dovodi do razvoja tromba u malim krvnim sudovima korespodentnih regija. EHV-1 i EHV-4 šire se prvenstveno respiratornim putem, direktnim i indirektnim kontaktom sa nazalnim sekretom, a u slučaju EHV-1 i retko EHV-4, kontaktom sa abortiranim fetusima, placentom i fetalnom tečnosti i placentom.

Poput herpesvirusa drugih vrsta, ovi virusi dovode do latentne infekcije kod većine konja, koji postaju asimptomatski prenosnici jednog ili oba virusa. Kod takvih konja može da dođe do reaktivacije virusa, što dovodi do njegovog izlučivanja. Registrovani su slučajevi gde je kod gravidnih kobila došlo do reaktivacije virusa i posledičnih pobačaja. Asimptomatski slučajevi koji prenose virus ozbiljno ugrožavaju napore za suzbijanje ovih bolesti i objašnjavaju zašto se epidemije EHV-1 ili EHV-4 mogu pojaviti u zatvorenim populacijama konja.

Faktori koji mogu da izazovu reaktivaciju ovog virusa uključuju visok nivo stresa, imunosupresiju, transport, prodaju konja, takmičenja, i sl. Aktuelne studije koje su nedavno rađene pokazuju da je većina konja zapravo latentno zaražena EHV-1. Posledica latencije je to da može doći do pojave EHV-1 u zatvorenoj grupi konja, bez ikakvog spoljnog izvora.

U toku 2020. i 2021. godine u Španiji, Francuskoj, Belgiji, ali i u drugim zemlja van Evrope, registrovana je nervna forma konjskog herpes virusa 1 . Nakon pojave ove bolesti u Valensiji (Španija), u februaru 2021., kada je zabeleženo oboljevanje više grla na konjičkoj manifestaciji, a zbog svoje izrazite kontagiozne i vrlo burne kliničke slike, Međunarodna konjička asocijacija obustavila je sve planirane događaje do 28. marta ove godine u 10 evropskih zemalja (Francuska, Španija, Portugalija, Italija, Slovačka, Nemačka, Poljska, Belgija, Austrija).

Takođe, u nekoliko prethodnih meseci na Naučnom institutu za veterinarstvo „Novi Sad“ dijagnostikovan je ovaj virus (EHV-1) kod konja koji potiču sa teritorija Južnobačkog i Mačvanskog okruga. U pojedinim štalama bilo je slučajeva oboljevanja i uginuća između 10 i 20 grla.

Iskustva naših kolega na terenu koji su specijalisti u oblasti zdravstvene zaštite konja, i koji su se susreli sa nervnom formom EHV-1 virusa, govore da pored opštih znakova virusne infekcije (povišena telesna temperatura, letargija, gubitak apetita, respiratorne smetnje, ali i pobačaj), životinja ispoljava i nervne simptome kao što su smetnje pri stajanju i kretanju nemogućnost ustajanja, i leženje. Klinički tok je izrazito buran i ukoliko životinja pokazuje simptome stalnog ležanja nemogućnosti ustajanja i pored uloženog velikog truda vlasnika i veterinara, nege, potporne terapije, šanse za ozdravljenje obolele životinje su male.

Ne postoji potvrda da neka od dostupnih vakcina sprečava neurološki oblik EHV-1 infekcije. Sugerisano je da vakcine mogu pomoći u ograničavanju širenja izbijanja EHM ograničavanjem izlučivanjem EHV-1 i širenju infekcije. Vakcine mogu da ublaže kliničke simtome, ograniče pojavu sekreta iz nosa i viremiju neuro -virulentnog soja i umanje rizik od pobačaja. Iz tog razloga, neki stručnjaci smatraju da vakcinacija može pomoći u sprečavanju izbijanja epidemije. Ako se primenjuje ovaj pristup, samo afebrilni i asimptomatski konji treba da budu vakcinisani, dok zaštita od kliničkog EHM ne treba da se očekuje.

Davno je opisana genetska varijanta EHV-1 (mutacijom  u virusnoj DNK polimerazi),  koji je češće povezan sa neurološkom bolešću (EHM). Ova mutacija dovodi do pojave bilo asparaginske kiseline (D) ili ostatka asparagina (N) na položaju 752. Tehnike molekularne dijagnostike mogu identifikovati sojeve EHV-1 koji nose ove genetske mutacije. Pronalazak neuropatogene varijante virusa može pomoći u upravljanju epidemijama EHV-1 ili kod pojedinačnih slučajeva konja koji su aktivno zaraženi ovim sojevima.

Važno je shvatiti da oba genotipa virusa mogu da uzrokuju neurološka oboljenja. Međutim, infekcija sojevima D752 može dovesti do veće stope težih kliničkih slučajeva kao i veće stope smrtnosti. Procenjuje se da 80-90% neurološke bolesti uzrokuju izolati D752, a 10-20% izolati N752. Moguće je da 5-10% svih konja obično ima oblik D752 (ova procena se zasniva na nepotpunim studijama u ovom trenutku). Neposredno pre izbijanja bolesti EHV-1 , identifikacija izolata D752 može biti razlog za povećanu zabrinutost zbog rizika od razvoja neurološke bolesti.

U ovom trenutku, najefikasnije mere protiv nove forme EHV1 virusa uključuju izolaciju životinja, smanjenje kontakata sa konjima poreklom iz drugih ergela, štala ili gazdinstava, kao i izbegavanje svih konjičkih manifestacija. Zbog svoje izuzetne kontagioznosti, čak i ljudi koji su u kontaktu sa konjima mogu predstavljati rizik za širenje ovog virusa. Takođe, oprema, pribor, vozila za transport koja se koriste mogu biti rizik za prenošenje virusa.

Na osnovu važećih propisa, ovu bolest nije obavezno prijaviti u našoj zemlji i ne postoje propisi koji se bave ovom problematikom. Stoga je preko potrebno da Uprava za veterinu hitno donese smernice/instrukcije u vezi sa pojaveom nerne forme EHV-1 virusa u Srbiji. Do tada, odgovornost snose nacionalne konjičke asocijacije, konjička udruženja, ali i sami vlasnici konja. Ono što je sigurno je da organizatori konjičkih manifestacija u ovoj sezoni moraju da preuzmu ogroman rizik koje nosi njihovo održavanje i da kontrola zdravstvenog stanja konja koja učestvuje na manifestacija mora da se utrostruči. Teško je doneti odluku da se dugoočekivane konjičke manifestacije ne održe, ali je možda je mnogo mudrije da se one odlože za neko razumno vreme, da bi se sprečilo širenje ove bolesti i njenje pogubne posledice.

U našoj zemlji ne postoji registrovana vakcina protiv ovog virusa, a zbog svega gore navedenog, stručnjaci sa Naučnog instituta za veterinarstvo „ Novi Sad“ i stručnjaci Veterinarskog Zavoda „Subotica“, započeli su saradnju na polju proizvodnje „štalske vakcine“ protiv nervne forme EHV-1 virusa (EHM).