Virus avijarne influence podtip H5N1 utvrđen je početkom novembra ovog meseca na dve lokacije u Vojvodini: u Novom Sadu i Ivanovu, opština Pančevo. Oba slučaja su utvrđena kod labudova. Genom ovog virusa u oba slučajeva dijagnostikovan je u u laboratoriji za virusologiju Naučnog instituta za veterinarstvo „Novi Sad“, a potvrđen u referentnoj laboratoriju za avijarnu influencu u Veterinarskom specijalističkom institutu „Kraljevo“.
Uprava za veterinu , Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije izdala je početkom ove nedelje Rešenje o izbijanju virusa avijarne influence podtip H5N1 kod divljih ptica na ovim lokalitetima, sa svim elementima i merama koji se sprovode u ovim slučajevima. U
toku prošle godine, kao i 2022., virus avijarne influence H5N1 se pojavio u u toku novembra meseca kod labudova. Ova pravilnost pojave ove virusne bolesti nas ne iznenađuje, s obzirom na okolnosti koje doprinose širenju ovog virusa, a pre svega sezonske migracija ptica. Pored ove činjenice čitavu ovu godinu u svetu je obeležila permanentno izbijanje slučajeva avijarne influence i mimo perioda kada su intenzivne sezonske migracije ptica, što ranijih godina nije bilo izraženo u ovakvom obimu.
Izveštaj EFSA-e od 22. septembra ove godine ističe da sezona epidemije visokopatogenog ptičjeg gripa (HPAI) tokom 2021.–2022. je najveća epidemija HPAI do sada zabeležena u Evropi, sa ukupno 2.467 epidemija kod živine, 47,7 miliona ptica uklonjenih u pogođenim objektima, 187 slučaja izbijanja virusa HPAI kod ptica koje žive zatvorene i 3.573 slučajeva HPAI kod divljih ptica sa neviđenim geografskim opsegom koje sežu od ostrva Svalbard do južnog Portugala i Ukrajine, pogađajući 37 evropskih zemalja.
Između 11. juna i 9. septembra 2022., prijavljeno je 788 slučajeva virusa HPAI u 16 evropskih zemalja kod živine (56), kod ptica koji se uzgajaj u zatvorenim prostorima(22) i kod divljih ptica (710). Epidemija ove bolesti kod živine od juna do septembra beleži pet puta više slučajeva nego što je zabeleženo tokom istog perioda 2021. , sa najvećim brojem slučajeva na Atlantskoj obali.
Odgovor na ovu novu epidemiološku situaciju uključuje definisanje i brzu implementaciju odgovarajućih i održivih strategija za ublažavanje HPAI, kao što su biosigurnosne mere i strategije nadzora za rano otkrivanje.