AFRIČKA KUGA SVINJA-  DVE GODINE U SRBIJI

Afrička kuga svinja (AKS) je virusna zarazna bolest domaćih i divljih svinja. Ovim virusom ljudi ne mogu da se zaraze, ali  je veoma opasna za domaće i divlje svinje, jer nema lečenja ni vakcine. Poslednjih godina povećao se broj zemalja ili teritorija koje pogađa AKS i stoga ne treba potcenjivati obim nacionalnih i regionalnih izazova u vezi sa kontrolom ove bolesti.

Pre nego što se AKS prvi put pojavila u Srbiji, ova bolest je bila prisutna u okolnim zemljama kao što su Rumunija, Mađarska, Bugarska, u nekim slučajevima i na samo nekoliko desetina kilometara  od naše državne granice. Sa stanovišta širenja ove bolesti jako je važna populacija divljih svinja, pogotovo ona grupa koja naseljava baš pogranična područja. Jedna od mera koja se često primenjuje u borbi sa AKS je povećan lovni pritisak na populaciju divljih svinja. Na osnovu dosadadašnjeg iskustva više zemalja u kojima se ova bolest javlja, pokazalo se da je ova mera kontra-produktivna u neograđenim lovištima, jer se divlje svinje razbeže na okolne teritorije i na taj način doprinose širenju bolesti. Ukoliko se radi o  pograničnim područjima, na ovaj način  AKS se može proširiti na susedne zemlje. Neki naši susedi   u sklopu mera za kontrolu AKS koriste i mere pojačanog odstrela divljih svinja.

Malo je verovatno da se bolest javlja u više susednih zemalja nadomak naše granice, a da se ne pojavi i u našoj zemlji. Bilo je samo pitanje vremena kada će se ona javiti u Srbiji. Afrička kuga svinja je prvi put registrovana u Srbiji u julu 2019.godine, ali ne gde je očekivana, na pograničnim područjima, već na teritoriji opštine Mladenovac, u selima Velika Krsna, Rabrovac i opštini Smederevska Palanka u mestu Kusadak, gde je izvršena preventivna depopulacija domaćih svinja u kontaktnim gazdinstvima, gde je izvršena temeljna dezinfekcija.

U gazdinstvima gde je izvršena preventivna depopulacija istovremeno je izvršena i procena štete od strane komisije po trenutnim tržišnim cenama, a novac za nadoknadu štete vlasnici su dobili u rekordnom roku. Primena mera preventivne depopulacije svinja, kao izuzetno nepopularna mera kontrole, ukoliko nije dobro pripremljena i transparentna, ima izuzetno negativan  uticaj na pogođene društvene zajednice. Ovo je bio slučaj i sa prvim slučajevima AKS u Srbiji, gde su građani pogođenih mesta pružili otpor sprovođenju naloženih mera i vodili snažnu kampanju protiv naloženih mera, direktnim suprotstavljanjem, kao i putem medija i društvenih mreža.

Iste godine zabeleženi su novi slučajevi pojave afričke kuge svinja u mestu  Srpski Itebej, opštini  Žitište, na samoj rumunskoj granici,  gde su primenjeni isti principi borbe protiv AKS, tj. eutanazija svinja u zaraženom dvorištu, temeljna dezinfekcija i nadoknada štete po važećim tržišnim cenama.

Nakon toga,  krajem 2019. i početkom 2020. pojavljuju se novi slučajevi ove bolesti, ovog puta u opštiti Kladovo i opštini Mladenovac gde je prijavljena pojava afričke kuge samo kod divljih svinja, ali se zbog sprečavanja širenja ove bolesti primenila preventivna depopulacija domaćih svinja u određenim mestima oštine Kladovo i Mladenovac. Svim vlasnicima domaćih svinja je takođe nadoknađena šteta, izuzentno fer procenom i brzom uplatom novčanih sredstava.

S tim u vezi,  iz nezvaničnih izvora saznalo se da su pojedini vlasnici svoje svinje prebacivali kod prijatelja, rodbine u susedna sela, koja nisu bila zahvaćena naloženim  merama, a kada su bili svedoci da su vlasnici u čijim gazdinstvima su sprovedene naložene mere zaista dobili vrlo primamnjivu svotu novca kao kompenzaciju za pretrpljenu štetu, sami su prijavljivali svoje svinje koje su se iznenada pojavile na njihovim imanjima.

Takođe, u situacijama kada se naložene mere preventivne depopulacije u nekom području ne sprovedu momentalno angažovanjem svih raspoloživih kapaciteta, vlasnici neretko  pre sprovođenja mera preventivne depopulacije izvrše klanje svinja. Kako je ranije napomenuto, od AKS ljudi ne oboljevaju, tako da upotreba  mesa koje sadrži ovaj virus neće izazvati oboljenje ljudi, ali je sa stanovišta širenja ove bolesti neprihvatljivo, jer meso i mesne prerađevine mogu biti značaj faktor širenja virusa na druga područja.

Treba istaći da temperatura zamrzivača pogoduje očuvanju većine virusa, pa i AKS virusa, a u sušenim i dimljenim prerađevinama virus može da se održi više godina. Iz ovog razloga je izuzetno važno zabraniti i upotrebu pomija u ishrani svinja, jer delovi svinjskog mesa i prerađevina od svinjskog mesa mogu dospeti u lanac ishrane svinja i izazvati izbijanje ove bolesti. Iako virus AKS  nije opasan za ljude, upotreba mesa i mesnih prerađevina koje potiču od bolesnih životinja koje imaju povišenu telesnu temperaturu i imaju druge kliničke simtome je neprihvatljiva za ishranu ljudi sa stanovišta bezbednosti hrane.

U toku 2020. godine, virus AKS  je kasnije ponovo registrovan u populaciji divljih svinja na jugu Srbije-u opštinama Leskovac, Dimitrvograd, Svrljig. Bolest se krajem 2020. godine javila i kod domaćih svinja u opštini Aleksinac u selu Mozgovo, samom Aleksincu, gde se pojavljuje ponovo i početkom ove godine, kao i u lovištu ”Hrastovača”, u populaciji divljih svinja nadomak sela Kostolac u oštini u Braničevskom okrugu. Afrička kuga ne jenjava ni tokom 2021.godine- prema podacima  LU „Ponišavlje“ u Pirotu.

Kada su u pitanju domaće svinje, u martu 2021. zabeležen je novi slučaj ove godine, u opštini Trstenik, gde je Uprava za veterinu rešenjem proglasila zaraženim područje naseljenog mesta Globoder na teritoriji grada Kruševca i naseljena mesta Stopanja i Bresno Polje na teritoriji opštine Trstenik. Kao što je ranije spomenuto, kod svinja u nekoliko seoskih domaćinstva u aleksinačkom selu Mozgovo takođe potvrđen je virus afričke kuge, početkom ove godine.

Najnoviji pozitivni slučajevi AKS u registrovani su u opštini Zaječar, u mestu Veliki izvor, krajem marta ove godine. Situacija je rizičnija utoliko što se u blizini samog sela, na nekoliko kilometa nalazi farma  koja broji preko 18.000 jedinki i preti opasnost da bolest uđe na ovako veliku farmu.  Na  ovom  terenu  Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za veterinu odlučila se da  sprovodi mere  aktivnog nadzora populacije domaćih svinja u pogođenom mestu, neškodljivog uklanjanja pozitivnih jedinki sa kombinacijom ekonomskog iskorišćavanja životinja (klanje za sopstvene potrebe). Ekonomsko  iskorišćavanje životinja je mera koja smanjuje troškove kompezancije, ali zahteva veliko angažovanje  ljudstva koji bi sproveli kontrolu i smanjili rizik  od širenja virusa preko mesa, mesnih prerađevina i klaničnog otpada koje nije bezbedno uklonjeno. Ova mera je stručno opravdana ukoliko se sprovodi  u jednom objektu (klanici), tako što se sve jedinke sa određenog područja prikupe,  vodeći računa o svim rizicima koji mogu  da dovedu do širenja virusa. Na ovaj način,  u klanicama će se ovo meso  termički obraditi na način koji sigurno uništava  virus AKS,  a sav klanični otpad se  prikuplja i bezbedno odvozi do  kafilerije gde će biti neškodljivo uklonjen. Takođe, sprovođenje kombinacija neškodljivog uklanjanja i klanja u istom gazdinstvu  je edidemiološki (epizootiološki) neopravdana, sa stanovišta suzbijanja zaraze i širenja AKS virusa.  Uvođenje klanja za sopstvene potrebe kao jednu od mera u  borbi protiv AKS, koja je sa jedne strane sociološki  prihvatljivija, a sa druge strane svesno pomažemo u konzerviranju virusa AKS u zamrzivačima vlasnika svinja, i  učestvujemo u  formiranju stotine „virusnih tempiranih bombi“, koje ostaju van kontrole.

Radi ilustracije, državu Srbiju troškovi za suzbijanje AKS  u jednom gazdinstvu koje ima 5 tovljenika od 120kg, koje se uzgajaju u gazdinstvu površine  od 20 ari, računato po trenutnim tržišnim cenama, za troškove neškodljivo uklonjenih životilja, njihovu eutanaziju, dezinfekciju  gazdinstva košta minimalno 1000 evra.  Slično prethodnoj  računici, ukoliko ove mere treba da se sprovedu na teritoriji čitavog sela koje broje 1000 svinja koje se  uzgaja u 200 domaćinstava našu državu  suzbijanje AKS košta minimalno 200 000 evra. Ukoliko ove mere moraju da se primene samo na jednoj farmi gde se uzgajaju 18000 svinja, sa površinom farme od  3,5 hektara, a  nećemo  komplikovati računicu, činjenicom da na farmi  ima i visoko vrednih priplodnih grla,  koristeći istu matematiku,  državu Srbiju  troškovi suzbijanja AKS koštaće minimalno 2,3 miliona evra.

Analiza  podataka u prethodnom skoro dvogodišnjem periodu prisustva AKS u našoj zemlji pokazala je da se bolest iz dana u dan sve više širi sa jugo-istoka ka severu i severu-zapadu naše zemlje. S tim u vezi, moramo istaći da se na području Vojvodine i Mačve nalaze nalazi najgušća populacija svinja i najveće farme sa intezivnim uzgojem svinja. Takođe je očigledno da dosadašnje mere nisu  doprinele u sprečavanju širenja bolesti, već je došlo do njenog ”zataškavanja” i  ublažavanja  posledica, a bolest poput  nekog uragana već napreduje ka drugim prostranstvima.  Ukoliko se ubrzo ne promeni pristup kontrole AKS u našoj zemlji, napravi generalna strategija borbe protiv ove bolesti na nivou cele zemlje, počne da se primenjuje jedino stručno potkrepljeni multidisciplinarni pristup rešavanja problema, transparetnost,  blagovremena razmena informacija i pruži politička podrška na nacionalnom nivou, ubrzo će se naša zemlja suočiti sa izuzetno nepovoljnom situacijom pojavljivanja ove bolesti svinja na farmama koje broje nekoliko desetina hiljada jedinki, što će dovesti do ogromne direktne i inderektne  materijane štete, primeljivanjem mera koje imaju izuzetno negativan socio-ekonomski uticaj na celokupnu društvenu zajednicu.

Prema jednom od zaključaka ”GF-TAD inicijativa-  Globalna kontrola bolesti afrička kuga svinja”, za efikasno sprovođenje mera kontrole bolesti neophodno je prevazići niz činioca: ograničen kapacite veterinarske službe, nedostatak blagovremene političke podrške i dugoročnih ulaganja, neadekvatna razmatranja perspektiva različitih ključnih aktera i politiku zasnovanu na nedovoljnim strategijama upravljanja krizama koje nisu u stanju da efikasno sprovedu, koordinišu i održe potrebne aktivnosti i resurse.

Iako su sprovedena detaljna epidemiološka (epizootiološka) ispitivanja na terenu, ostalo je nedorečeno na koji način i kada je virus AKS unet prvi put na teritoriju Republike Srbije. Pretpostavka stručnjaka  je da, nažalost, prvi registrovani slučaj AKS u  opštini Mladenovac, nije bio prvi slučaj AKS u Srbiji i da se mesecima pre toga bolest javljala u Srbiji, a da nije bila otkrivena. Sa stanovišta kontrole velikog broja zaraznih slučajeva,  ključno je otkrivanje prvog slučaja zaraze. Ukoliko se prvi slučaj što ranije utvrdi, verovatnoća širenje bolesti je manja.

Vlasnici životinja nerado prijavljuju uginuća većeg broja životinja veterinarskoj službi iz  bojazni da će snositi negativne posledice i ogromnu štetu ili prikrivaju neke  postupke uzgoja svinja, koji nisu  u skladu sa važećom regulativom (pre svega se misli na nelegalni promet životinja bez zdravstvenih uverenja, uzgoj neobeleženih životinja, itd). Po mišljenju mnogih stručnjaka, u borbi sa ovom opasnom zaraznom bolešću, ključna je svest vlasnika svinja. Oni svojim  delovanjem ili u nekim situacija čak i nedelovanjem, mogu da načine veliku štetu i drugim savesnim građanima, uzgajivačima svinja, ali i šire, indirektno ekonomiji čitave zemlje. Unapređivanje društvene odgovornosti svih nas je korak koji se pre ili kasnije neminovno mora sprovesti ukoliko želimo da kao društvo postanemo bolji nego što smo bili juče. Ovo je jedan od glavnih problema koji hronično muči naše društvo i ne odnosi se samo na suzbijanje AKS i drugih zaraznih bolesti životinja, već se može primeniti, šire, univerzalno, pa čak i kada je u pitanju epidemija bolesti KOVID-19.