• Mail
  • Instagram
  • Facebook
  • English English енглески en
  • српски српски српски sr
Пријем узорака пон-пет, 7-15 сати: 021/48 95 333, 48 95 334, 48 95 335, 48 95 337; дежурни телефон пон-нед, после 15 сати: 064/818 54 38.
НАУЧНИ ИНСТИТУТ ЗА ВЕТЕРИНАРСТВО "НОВИ САД"
  • Почетак
  • Вести
    • Портал о пчелама
  • О нама
  • Истраживачки тим
  • Одељења
  • Пројекти
  • Архив вет.мед.
  • Контакт
  • Search
  • Menu Menu
You are here: Home1 / News2 / Afrička kuga svinja3 / Афричка куга свиња- две године у Србији...

АФРИЧКА КУГА СВИЊА-  ДВЕ ГОДИНЕ У СРБИЈИ

Афричка куга свиња (АКС) је вирусна заразна болест домаћих и дивљих свиња. Овим вирусом људи не могу да се заразе, али  је веома опасна за домаће и дивље свиње, јер нема лечења ни вакцине. Последњих година повећао се број земаља или територија које погађа АКС и стога не треба потцењивати обим националних и регионалних изазова у вези са контролом ове болести.

Пре него што се АКС први пут појавила у Србији, ова болест је била присутна у околним земљама као што су Румунија, Мађарска, Бугарска, у неким случајевима и на само неколико десетина километара  од наше државне границе. Са становишта ширења ове болести јако је важна популација дивљих свиња, поготово она група која насељава баш погранична подручја. Једна од мера која се често примењује у борби са АКС је повећан ловни притисак на популацију дивљих свиња. На основу досададашњег искуства више земаља у којима се ова болест јавља, показало се да је ова мера контра-продуктивна у неограђеним ловиштима, јер се дивље свиње разбеже на околне територије и на тај начин доприносе ширењу болести. Уколико се ради о  пограничним подручјима, на овај начин  АКС се може проширити на суседне земље. Неки наши суседи   у склопу мера за контролу АКС користе и мере појачаног одстрела дивљих свиња.

Мало је вероватно да се болест јавља у више суседних земаља надомак наше границе, а да се не појави и у нашој земљи. Било је само питање времена када ће се она јавити у Србији. Афричка куга свиња је први пут регистрована у Србији у јулу 2019.године, али не где је очекивана, на пограничним подручјима, већ на територији општине Младеновац, у селима Велика Крсна, Рабровац и општини Смедеревска Паланка у месту Кусадак, где је извршена превентивна депопулација домаћих свиња у контактним газдинствима, где је извршена темељна дезинфекција.

У газдинствима где је извршена превентивна депопулација истовремено је извршена и процена штете од стране комисије по тренутним тржишним ценама, а новац за надокнаду штете власници су добили у рекордном року. Примена мера превентивне депопулације свиња, као изузетно непопуларна мера контроле, уколико није добро припремљена и транспарентна, има изузетно негативан  утицај на погођене друштвене заједнице. Ово је био случај и са првим случајевима АКС у Србији, где су грађани погођених места пружили отпор спровођењу наложених мера и водили снажну кампању против наложених мера, директним супротстављањем, као и путем медија и друштвених мрежа.

Исте године забележени су нови случајеви појаве афричке куге свиња у месту  Српски Итебеј, општини  Житиште, на самој румунској граници,  где су примењени исти принципи борбе против АКС, тј. еутаназија свиња у зараженом дворишту, темељна дезинфекција и надокнада штете по важећим тржишним ценама.

Након тога,  крајем 2019. и почетком 2020. појављују се нови случајеви ове болести, овог пута у општити Кладово и општини Младеновац где је пријављена појава афричке куге само код дивљих свиња, али се због спречавања ширења ове болести применила превентивна депопулација домаћих свиња у одређеним местима оштине Кладово и Младеновац. Свим власницима домаћих свиња је такође надокнађена штета, изузентно фер проценом и брзом уплатом новчаних средстава.

С тим у вези,  из незваничних извора сазнало се да су поједини власници своје свиње пребацивали код пријатеља, родбине у суседна села, која нису била захваћена наложеним  мерама, а када су били сведоци да су власници у чијим газдинствима су спроведене наложене мере заиста добили врло примамњиву своту новца као компензацију за претрпљену штету, сами су пријављивали своје свиње које су се изненада појавиле на њиховим имањима.

Такође, у ситуацијама када се наложене мере превентивне депопулације у неком подручју не спроведу моментално ангажовањем свих расположивих капацитета, власници неретко  пре спровођења мера превентивне депопулације изврше клање свиња. Како је раније напоменуто, од АКС људи не обољевају, тако да употреба  меса које садржи овај вирус неће изазвати обољење људи, али је са становишта ширења ове болести неприхватљиво, јер месо и месне прерађевине могу бити значај фактор ширења вируса на друга подручја.

Треба истаћи да температура замрзивача погодује очувању већине вируса, па и АКС вируса, а у сушеним и димљеним прерађевинама вирус може да се одржи више година. Из овог разлога је изузетно важно забранити и употребу помија у исхрани свиња, јер делови свињског меса и прерађевина од свињског меса могу доспети у ланац исхране свиња и изазвати избијање ове болести. Иако вирус АКС  није опасан за људе, употреба меса и месних прерађевина које потичу од болесних животиња које имају повишену телесну температуру и имају друге клиничке симтоме је неприхватљива за исхрану људи са становишта безбедности хране.

У току 2020. године, вирус АКС  је касније поново регистрован у популацији дивљих свиња на југу Србије-у општинама Лесковац, Димитрвоград, Сврљиг. Болест се крајем 2020. године јавила и код домаћих свиња у општини Алексинац у селу Мозгово, самом Алексинцу, где се појављује поново и почетком ове године, као и у ловишту ”Храстовача”, у популацији дивљих свиња надомак села Костолац у оштини у Браничевском округу. Афричка куга не јењава ни током 2021.године- према подацима  ЛУ „Понишавље“ у Пироту.

Када су у питању домаће свиње, у марту 2021. забележен је нови случај ове године, у општини Трстеник, где је Управа за ветерину решењем прогласила зараженим подручје насељеног места Глободер на територији града Крушевца и насељена места Стопања и Бресно Поље на територији општине Трстеник. Као што је раније споменуто, код свиња у неколико сеоских домаћинства у алексиначком селу Мозгово такође потврђен је вирус афричке куге, почетком ове године.

Најновији позитивни случајеви АКС у регистровани су у општини Зајечар, у месту Велики извор, крајем марта ове године. Ситуација је ризичнија утолико што се у близини самог села, на неколико километа налази фарма  која броји преко 18.000 јединки и прети опасност да болест уђе на овако велику фарму.  На  овом  терену  Министарство пољопривреде и Управа за ветерину одлучила се да  спроводи мере  активног надзора популације домаћих свиња у погођеном месту, нешкодљивог уклањања позитивних јединки са комбинацијом економског искоришћавања животиња (клање за сопствене потребе). Економско  искоришћавање животиња је мера која смањује трошкове компезанције, али захтева велико ангажовање  људства који би спровели контролу и смањили ризик  од ширења вируса преко меса, месних прерађевина и кланичног отпада које није безбедно уклоњено. Ова мера је стручно оправдана уколико се спроводи  у једном објекту (кланици), тако што се све јединке са одређеног подручја прикупе,  водећи рачуна о свим ризицима који могу  да доведу до ширења вируса. На овај начин,  у кланицама ће се ово месо  термички обрадити на начин који сигурно уништава  вирус АКС,  а сав кланични отпад се  прикупља и безбедно одвози до  кафилерије где ће бити нешкодљиво уклоњен. Такође, спровођење комбинација нешкодљивог уклањања и клања у истом газдинству  је едидемиолошки (епизоотиолошки) неоправдана, са становишта сузбијања заразе и ширења АКС вируса.  Увођење клања за сопствене потребе као једну од мера у  борби против АКС, која је са једне стране социолошки  прихватљивија, а са друге стране свесно помажемо у конзервирању вируса АКС у замрзивачима власника свиња, и  учествујемо у  формирању стотине „вирусних темпираних бомби“, које остају ван контроле.

Ради илустрације, државу Србију трошкови за сузбијање АКС  у једном газдинству које има 5 товљеника од 120кг, које се узгајају у газдинству површине  од 20 ари, рачунато по тренутним тржишним ценама, за трошкове нешкодљиво уклоњених животиља, њихову еутаназију, дезинфекцију  газдинства кошта минимално 1000 евра.  Слично претходној  рачуници, уколико ове мере треба да се спроведу на територији читавог села које броје 1000 свиња које се  узгаја у 200 домаћинстава нашу државу  сузбијање АКС кошта минимално 200 000 евра. Уколико ове мере морају да се примене само на једној фарми где се узгајају 18000 свиња, са површином фарме од  3,5 хектара, а  нећемо  компликовати рачуницу, чињеницом да на фарми  има и високо вредних приплодних грла,  користећи исту математику,  државу Србију  трошкови сузбијања АКС коштаће минимално 2,3 милиона евра.

Анализа  података у претходном скоро двогодишњем периоду присуства АКС у нашој земљи показала је да се болест из дана у дан све више шири са југо-истока ка северу и северу-западу наше земље. С тим у вези, морамо истаћи да се на подручју Војводине и Мачве налазе налази најгушћа популација свиња и највеће фарме са интезивним узгојем свиња. Такође је очигледно да досадашње мере нису  допринеле у спречавању ширења болести, већ је дошло до њеног ”заташкавања” и  ублажавања  последица, а болест попут  неког урагана већ напредује ка другим пространствима.  Уколико се убрзо не промени приступ контроле АКС у нашој земљи, направи генерална стратегија борбе против ове болести на нивоу целе земље, почне да се примењује једино стручно поткрепљени мултидисциплинарни приступ решавања проблема, транспаретност,  благовремена размена информација и пружи политичка подршка на националном нивоу, убрзо ће се наша земља суочити са изузетно неповољном ситуацијом појављивања ове болести свиња на фармама које броје неколико десетина хиљада јединки, што ће довести до огромне директне и индеректне  материјане штете, примељивањем мера које имају изузетно негативан социо-економски утицај на целокупну друштвену заједницу.

Према једном од закључака ”ГФ-ТАД иницијатива-  Глобална контрола болести афричка куга свиња”, за ефикасно спровођење мера контроле болести неопходно је превазићи низ чиниоца: ограничен капаците ветеринарске службе, недостатак благовремене политичке подршке и дугорочних улагања, неадекватна разматрања перспектива различитих кључних актера и политику засновану на недовољним стратегијама управљања кризама које нису у стању да ефикасно спроведу, координишу и одрже потребне активности и ресурсе.

Иако су спроведена детаљна епидемиолошка (епизоотиолошка) испитивања на терену, остало је недоречено на који начин и када је вирус АКС унет први пут на територију Републике Србије. Претпоставка стручњака  је да, нажалост, први регистровани случај АКС у  општини Младеновац, није био први случај АКС у Србији и да се месецима пре тога болест јављала у Србији, а да није била откривена. Са становишта контроле великог броја заразних случајева,  кључно је откривање првог случаја заразе. Уколико се први случај што раније утврди, вероватноћа ширење болести је мања.

Власници животиња нерадо пријављују угинућа већег броја животиња ветеринарској служби из  бојазни да ће сносити негативне последице и огромну штету или прикривају неке  поступке узгоја свиња, који нису  у складу са важећом регулативом (пре свега се мисли на нелегални промет животиња без здравствених уверења, узгој необележених животиња, итд). По мишљењу многих стручњака, у борби са овом опасном заразном болешћу, кључна је свест власника свиња. Они својим  деловањем или у неким ситуација чак и неделовањем, могу да начине велику штету и другим савесним грађанима, узгајивачима свиња, али и шире, индиректно економији читаве земље. Унапређивање друштвене одговорности свих нас је корак који се пре или касније неминовно мора спровести уколико желимо да као друштво постанемо бољи него што смо били јуче. Ово је један од главних проблема који хронично мучи наше друштво и не односи се само на сузбијање АКС и других заразних болести животиња, већ се може применити, шире, универзално, па чак и када је у питању епидемија болести КОВИД-19.

  • оштина Алексинац, Трстеник, Зајечар

    ? улазак вируса у Србију

  • општина Младеновац, С. Паланка, Житиште

    2019.

  • оштине Кладово, Мајдампек, Алексинац

    2020.

  • оштина Алексинац, Трстеник, Зајечар

    током 2021.

PreviousNext
Временска линија појавњивања АКС , што је за последицу имало спровођење мера депопулације домаћих свиња
Share this entry
  • Share on Facebook
  • Share by Mail

ПРАТИТЕ НАС НА ФЕЈСБУКУ

ИНСТАГРАМ

niv.ns

Vrane u Americi preživele infekciju virusom Zapa Vrane u Americi preživele infekciju virusom  Zapadnog Nila  Virus zapadnog Nila prvi put je otkriven 1999.u Americi, a u Njujorku se populacija vrana tada smanjila za 45%. Virus Zapadnog Nila koji prenose komarci može da inficira više od 25 vrsta ptica, ali je najsmrtonosniji za korvide i grabljivice. Ovde spadaju vrane, gavranovi, orlovi, jastrebovi i sove i druge vrste iz ovih familija ptica.  Među korvidima, virus je najsmrtonosniji kod američke vrane, gde je mortalitet ranije bio 100%. Nakon što je preko komarca inficira, vrana luči velike količine virusa putem fecesa, što dovodi do lakog prenošenja među pticama.  Virus zapadnog Nila takođe pogađa i sisare, pre svega konje i ljude. Broj slučajeva kod ljudi varira iz godine u godinu i može da dovede i do smrti. 2020.godine,  33 od 540 inficiranih ljudi umrlo je od ove bolesti.  Studija koja je sprovedena  u Univerzitetu Kornel u Americi, rađena je na 32 vrane primljene u veterinarsku bolnicu, od kojih je 25 bilo pozitivno na virus Zapadnog Nila. Od tih 25, samo pet američkih vrana opisanih u ovoj studiji preživelo je puštanje.  Iako ne postoji lek ili propisan tretman za ptice koje su bolesne od virusa Zapadnog Nila, pet preživelih dobilo je dodatnu negu, uključujući popornu terapiju. “Ptice su redovno testirane na virus nakon infekcije, koji je bio prisutan kod jedne ptice i do 93 dana. Njihov opstanak može ukazivati na promenu imuniteta vrana ili promenu u ponašanju virusa“, navode stručnjaci.
Imamo zadovoljstvo da Vas pozovemo da učestvujete Imamo zadovoljstvo da Vas pozovemo da učestvujete na Royal Vet Gimborn Webinar-u koji će se održati (ONLINE) 21. juna 2022. godine sa početkom u 14:00 časova.  Program Seminara besplatno možete pratiti preko Zoom aplikacije.   
Vet Webinar će biti bodovan od strane Veterinarske Komore Srbije.
OIE od nedavno promenio naziv u „World Organizat OIE od nedavno promenio naziv u „World Organization for Animal Health“
NOVI SLUČAJEVI POJAVE AVIJARNE INFLUENCE H5N1 KOD NOVI SLUČAJEVI POJAVE AVIJARNE INFLUENCE H5N1 KOD SISARA
Virus koji izaziva avijarnu influencu vezan je za pojavu oboljenja kod divljih i domaćih ptica, a mnoge ptice nose virus bez ikakvih simptoma.  U Viskonsinu je nedavno objavljeno da je nekoliko licisa zaraženo virusom avijarne influence virusa H5N1 (HPAI).
Pretpostavlja se da su se lisice zarazile ovim virusom tako što su jele zaražene ptice ili su bile u kontaktu sa njima u prirodi.
Ovaj slučaj kod  lisica je prvi out da je virus HPAI pojavi kod  sisara u SAD, a nakon ovoga su zabeleženi slučajevi kod lisica i u Minesoti i Mičigenu, kao i u Ontariju, u Kanadi.  Virus je potvrđen na Univerzitetu u Viskonsinu i od strane Nacionalne laboratorije veterinarske službe.
Kod obolelih lisica se razvila teška klinička slika, koja se završavala smrtnim ishodom. 
U toku 2021.  opisan je slučaj oboljevanja mladunaca lisica u Holandiji koji su bili zaraženi  virusom avijarne influence. 
Logično je da postoji zebnja da li lisice mogu da šire virus u okviru svoje populacije, kao i da li mogu da šire virus i na druge vrste.  Nova istraživanja ipak pokazuju da  neki sojevi HPAI mogu da se prenesi na pse, ali nema dokaza da psi mogu da razviju kliničke simtome ove bolesti ili da su važni u procesu prenošenja virusa.  Iako je rizik za pojavu H5N1 avijarne influence kod ljudi vrlo nizak, mutiranje ovog virusa u pravcu prilagođavanja na sisare izaziva zabrinutost  kod istraživača, jer se strahuju da rekombinovanje virusa avijarne influence u toku procesa inficiranja sisara hipotetički može da dovede do stvaranja novih sojeva, koji bi mogli da ugroze humanu populaciju.
Vijetnam je razvio vakcinu protiv Afričke kuge sv Vijetnam je razvio vakcinu protiv Afričke kuge svinja u saradnji sa SAD i
ima za cilj da postane prvi globalni izvoznik.  Ovaj virus koji je inače bezazlen za ljude, desetkovao je polulacije svinja
u Vijetnamu 2019.godine, a milioni životinja ubijeni su nakon izbijanja epidemije
u Mongoliji, Kambodži, Hong Kongu i kontinentalnoj Kini.  Kao posledica ovoga, cena
svinjetine je drastično porasla, a Vijetnam je najviše pogođen ovom bolešću u
Jugoistočnoj Aziji.
'Proizvodnja i komercijalna registracija vakcine je istorijski događaj', navodi
zamenik ministra poljoprivrede i ruralnog razvoja Phung Duc Tien.  'Sigurno da ćemo proizvoditi vakcinu protiv svinjske kuge za domaću prevenciju i takođe ćemo imati za cilj da je izvozimo'.  Međutim, zvaničnici nisu dali vremenski okvir za uvođenje vakcine ili bilo kakve
naznake o kapacitetima Vijetnama da je proizvede u velikom obimu. Od 2020.
vijetnamski istraživači su radili sa naučnicima iz Sjedinjenih Država na NAVET-
ASFVAC.  Institut za poljoprivredna istraživanja Ministarstva poljoprivrede SAD je
poslao zvanično pismo Odeljenju za zdravlje životinja Vijetnama potvrđujući da je
vakcina NAVET-ASFVAC bezbedna i efikasna.  Imunitet dobijen vakcinom traje šest meseci.
Zvanična dozvola za promet za Vijetnam biće izdata u petak, 3.6.2022., saopštilo je nadležno
Ministarstvo.
Danas je Spasovdan, slava Naučnog instituta za ve Danas je Spasovdan, slava Naučnog instituta za veterinarastvo.  Srećan praznik 😊!
Ovaj četvorodnevni semnar bavi se bezbednošću h Ovaj četvorodnevni semnar bavi se bezbednošću hrane i hrane za životinje iz šire perspektive održivih sistema ishrane, fokusirajući se na potrebu implementacije pristupa „Jedno zdravlje – jedna životna sredina” i istraživanje mogućih razvoja  procene rizika. 
Događaj su zajednički osmislile EFSA i agencije Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), Evropska agencija za hemikalije (ECHA), Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), Evropska agencija za lekove (EMA) – i Zajednički istraživački centar Evropske komisije (JRC).  Sačuvajte ovaj datum!  Za registraciju , kliknite na link ispod:  https://www.one2022.eu/user/login?destination=/conference-registration
Da li psi mogu da nanjuše rak kod ljudi? Kao i m Da li psi mogu da nanjuše rak kod ljudi? 
Kao i mnoge druge bolesti, tumori ostavljaju specifične tragove ili miris na ljudskom telu ili u telesnim tečnostima. Ćelije raka, ili zdrave ćelije koje je napao rak proizvode i ispuštaju određene neprijatne mirise. 
U zavisnosti od tipa raka, psi mogu da detektuju ove mirise na koži, u dahu, urinu, fecesu i znoju. 
Oni mogu da  nanjuše neke supstance u jako niskim koncentracijama, što znači da su njihovi nosevi dovoljno osetljivi da detektuju tumor markere u ljudskom dahu, urinu i krvi. 
Istraživanja su pokazala da psi mogu da otkriju mnoge vrste raka. Na primer, studija slučaja objavljena u BMJ Case Reports Trusted Source opisuje kako se 75-godišnji muškarac javio lekaru nakon što je njegov pas uporno lizao leziju iza njegovog uha.
 Doktor je izvršio dijagnostički pregled i potvrdio da se radi o malignom melanomu.  Psi koji su obučeni za otkrivanje raka mogu da otkriju kolorektalni rak iz daha i vodenaste stolice ljudi sa visokim preciznošću, čak i u  za ranoj fazi. Psi takođe mogu otkriti rak pluća iz daha osobe. Jedna studija je otkrila da su dresirani psi imali veoma visoku stopu tačnosti u razlikovanju daha ljudi sa i bez raka pluća.  Jedna studija otkrila je da su psi obučeni samo za otkrivanje raka dojke takođe mogli i da  otkriju melanom i rak pluća, što znači da možda postoji miris  zajednički za različite vrste raka.
Činjenica da psi mogu otkriti rak ima velike prednosti za ljude. Otkrivanje  raka uz pomoć pasa predstavlja niskorizičnu, neinvazivnu metodu. Psi koje se koriste za otkrivanje bolesti su mobilni i mogu jako brzo da pronađu izvor mirisa. Takođe mogu da se koriste i u ustanovama za negu pacijenata ili u laboratorijama za identifikaciju raka u uzorcima tkiva ljudi za koje se sumnja da imaj rak.  Ova sposobnost pasa takođe može pomoći u razvoju mašina koje mogu pouzdano da otkriju tragove mirisa od raka, kao što su ‘elektronski nosevi’. Međutim, istraživanja su još uvek u toku, a efikasnost i pouzdanost otkrivanja raka uz pomoć pasa zahteva dalja istraživanja.
Trovanje salmonelom koja potiče iz belgijske čok Trovanje salmonelom koja potiče iz belgijske čokolade  Na osnovu izveštaja EFSA,18.maja 2022. prijavljeno je 324 slučaja trovanja salmonelom (dva soja)  u  12 zemalja EU i Ujedinjenom Kraljevstvu.
Većina slučajeva zabeležena je  kod ljudi mlađih od 10 godina, a 41% njih je  hospitalizovano. Ova dva soja su otporna na više lekova, a neki su rezistentni i na dezinficijense na bazi jedinjenja amonijaka i hidrogen peroksida, ali ipak reaguju na azithromycin, ciprofloxacin, meropenem, i treću generaciju cefalosporina. U epidemiološkim istraživanjima se navodi da su određeni čokoladni proizvodi jednog brenda koji se proizvodi u Belgiji izvor infekcije. Dva soja  monofazne Salmonella Typhimurium nađena su na liniji proizvoda od mlećenice (buttermilk) između decembra 2021.i januara 2022.
 Mlaćenica (buttermilk ) je bila poreklom iz Italije gde  Salmonella nije zabeležena.  Italianski dobavljač je dostavio mlaćenicu u ostale pogone kompanije gde, na osnovu dokaza,  Salmonella nije detektovana.
 8.aprila 2022, Komisija za bezbednost hrane u Belgiji odlučila je da povuče dozvolu za proizvodnju ovoj kompaniji usled nedostatka garancija za bezbednost proizvoda. Kompanija je povukla proizvode i izdato je javno upozorenje nadležnim organima u više zemalja.  Ova zaraza proširila se veoma brzo, a u najvećem riziku od ozbiljne infekcije bila su deca. Zatvaranjem postrojenja i povlačenjem proizvoda smanjen je rizik od daljeg širenja. Ipak, osam slučajeva se ne može objasniti konzumiranjem proizvoda od čokolade poreklom iz ove fabrike, što znači da postoji još izvora ove infekcije.  Ovo je primer da izvor trovanja salmonelom ne moraju nužno da budu jaja, živinsko meso i slični proizvodi .
Majmunske boginje Majmunske boginje izaziva DNK v Majmunske boginje 
Majmunske boginje izaziva DNK virus koji pripada Ortomiksovirusima  koji je blizak virusu  malih boginja, a bolest je dobila naziv  zbog  prve detekcije ovog virus kod majmuna  1958. godine. Ovaj virus se može preneti na ljude preko  divljih sisara, kao što su glodari.  U proseku oko 2000 slučajeva majmunske groznice se javi najčešće u centalnoj i zapadnoj Africi. Nesvakidašnja pojava je prijava većeg broja slučajeva ove bolesti van Afričkog kontinenta.
Bolest je prvi put otkrivena 7. maja 2022. u Velikoj Britaniji gde je ukupno prijavljeno  devet potvrđenih slučajeva.  Nakon ovog slučaja Evropska Unija potvrdila je 26 slučajeva majmunskih boginja  do 18. maja:  u  Belgiji (2), Francuska (1), Portugal (14), Španija (7) i Švedska (1 j). Portugal je nakon toga prijavio 20 sumnjivih slučajeva, a Španija 23 koji čekaju laboratrorijsku potvrdu. Ukupno do 14. maja kako navodi Evropski centar za kontrolu bolesti (ECDC) bilo je 37 potvrđenih slučajeva  majmunskih boginja koji nisu bili povezani sa putovanjima  u svetu,  a od toga 36 slučajeva u zemljama Evropske Unije. 
Većina potvrđenih slučajeva utvrđena je kod mlađih muškaraca  koji su su se identifikovali kao individue koje su imale seksualni odnos sa muškarcima (MSM). Do sada nije zabeležen smrtni ishod, a samo dve individue kod kojih je zabeležena ova bolest su zadržane na bolničkom lečenju.  Ovo je prvo pojavljivanje ove bolesti u Evropi  bez epidemiološke veze sa Zapadnom i Centralnom Afrikom.  Majmunske boginje imaju  umeren potencijal širenja u humanoj populaciji.  Moguće je širenje kapljično ili kontaknom sa inficiranim lezijama. Verovatnoća prenošenja ovog virusa po navodima ECDC  između individua bez bliskog kontakta  je niska.
Klinička manifestacija  majmunskih boginja je obično  blaga. Zapadnoafrička klada koja je takođe utvrđena u ovim slučajevima izbijanja u Evropi  ima procenat smrtnosti od 3,3 % u Nigeriji.  Smrtnost je veća u u populaciji dece i mlađoj populaciji. Većina ljudi se oporavi od ove bolesti nakon 2 nedelje.
Load More... Follow on Instagram

НАШИ ИСТРАЖИВАЧИ НА „ResearchGate“-у


ПРАТИТЕ НАС НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА

ФЕЈСБУК  / ИНСТАГРАМ

Log In

ИНСТИТУТ

BIRDPROTECT

BIRDPROTECT.EU

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

ИНФОРМАЦИЈЕ О ЈАВНИМ НАБАВКАМА

ПРЕУЗИМАЊЕ

ПРЕУЗИМАЊЕ РАЗНИХ ДОКУМЕНАТА

РЕРОЗИТОРИЈУМ

РЕПОЗИТОРИЈУМ ИНСТИТУТА

ЈЕЗИК/LANGUAGE

Одабир писма

ЋИРИЛИЦА  |  LATINICA
Scroll to top

Овај сајт користи колачиће. Даље коришћење садржаја нашег сајта, подразумева Ваш пристанак на употребу основних колачића који су неопходни за функционалност нашег сајта.

ПРИХВАТИПолитика приватностиПолитика употребе колачића

Cookie and Privacy Settings



How we use cookies

We may request cookies to be set on your device. We use cookies to let us know when you visit our websites, how you interact with us, to enrich your user experience, and to customize your relationship with our website.

Click on the different category headings to find out more. You can also change some of your preferences. Note that blocking some types of cookies may impact your experience on our websites and the services we are able to offer.

Essential Website Cookies

These cookies are strictly necessary to provide you with services available through our website and to use some of its features.

Because these cookies are strictly necessary to deliver the website, refusing them will have impact how our site functions. You always can block or delete cookies by changing your browser settings and force blocking all cookies on this website. But this will always prompt you to accept/refuse cookies when revisiting our site.

We fully respect if you want to refuse cookies but to avoid asking you again and again kindly allow us to store a cookie for that. You are free to opt out any time or opt in for other cookies to get a better experience. If you refuse cookies we will remove all set cookies in our domain.

We provide you with a list of stored cookies on your computer in our domain so you can check what we stored. Due to security reasons we are not able to show or modify cookies from other domains. You can check these in your browser security settings.

Other external services

We also use different external services like Google Webfonts, Google Maps, and external Video providers. Since these providers may collect personal data like your IP address we allow you to block them here. Please be aware that this might heavily reduce the functionality and appearance of our site. Changes will take effect once you reload the page.

Google Webfont Settings:

Google Map Settings:

Google reCaptcha Settings:

Vimeo and Youtube video embeds:

Privacy Policy

You can read about our cookies and privacy settings in detail on our Privacy Policy Page.

Политика приватности
Accept settingsHide notification only
Позови дежурни број