АФРИЧКА КУГА СВИЊА-  ДВЕ ГОДИНЕ У СРБИЈИ

Афричка куга свиња (АКС) је вирусна заразна болест домаћих и дивљих свиња. Овим вирусом људи не могу да се заразе, али  је веома опасна за домаће и дивље свиње, јер нема лечења ни вакцине. Последњих година повећао се број земаља или територија које погађа АКС и стога не треба потцењивати обим националних и регионалних изазова у вези са контролом ове болести.

Пре него што се АКС први пут појавила у Србији, ова болест је била присутна у околним земљама као што су Румунија, Мађарска, Бугарска, у неким случајевима и на само неколико десетина километара  од наше државне границе. Са становишта ширења ове болести јако је важна популација дивљих свиња, поготово она група која насељава баш погранична подручја. Једна од мера која се често примењује у борби са АКС је повећан ловни притисак на популацију дивљих свиња. На основу досададашњег искуства више земаља у којима се ова болест јавља, показало се да је ова мера контра-продуктивна у неограђеним ловиштима, јер се дивље свиње разбеже на околне територије и на тај начин доприносе ширењу болести. Уколико се ради о  пограничним подручјима, на овај начин  АКС се може проширити на суседне земље. Неки наши суседи   у склопу мера за контролу АКС користе и мере појачаног одстрела дивљих свиња.

Мало је вероватно да се болест јавља у више суседних земаља надомак наше границе, а да се не појави и у нашој земљи. Било је само питање времена када ће се она јавити у Србији. Афричка куга свиња је први пут регистрована у Србији у јулу 2019.године, али не где је очекивана, на пограничним подручјима, већ на територији општине Младеновац, у селима Велика Крсна, Рабровац и општини Смедеревска Паланка у месту Кусадак, где је извршена превентивна депопулација домаћих свиња у контактним газдинствима, где је извршена темељна дезинфекција.

У газдинствима где је извршена превентивна депопулација истовремено је извршена и процена штете од стране комисије по тренутним тржишним ценама, а новац за надокнаду штете власници су добили у рекордном року. Примена мера превентивне депопулације свиња, као изузетно непопуларна мера контроле, уколико није добро припремљена и транспарентна, има изузетно негативан  утицај на погођене друштвене заједнице. Ово је био случај и са првим случајевима АКС у Србији, где су грађани погођених места пружили отпор спровођењу наложених мера и водили снажну кампању против наложених мера, директним супротстављањем, као и путем медија и друштвених мрежа.

Исте године забележени су нови случајеви појаве афричке куге свиња у месту  Српски Итебеј, општини  Житиште, на самој румунској граници,  где су примењени исти принципи борбе против АКС, тј. еутаназија свиња у зараженом дворишту, темељна дезинфекција и надокнада штете по важећим тржишним ценама.

Након тога,  крајем 2019. и почетком 2020. појављују се нови случајеви ове болести, овог пута у општити Кладово и општини Младеновац где је пријављена појава афричке куге само код дивљих свиња, али се због спречавања ширења ове болести применила превентивна депопулација домаћих свиња у одређеним местима оштине Кладово и Младеновац. Свим власницима домаћих свиња је такође надокнађена штета, изузентно фер проценом и брзом уплатом новчаних средстава.

С тим у вези,  из незваничних извора сазнало се да су поједини власници своје свиње пребацивали код пријатеља, родбине у суседна села, која нису била захваћена наложеним  мерама, а када су били сведоци да су власници у чијим газдинствима су спроведене наложене мере заиста добили врло примамњиву своту новца као компензацију за претрпљену штету, сами су пријављивали своје свиње које су се изненада појавиле на њиховим имањима.

Такође, у ситуацијама када се наложене мере превентивне депопулације у неком подручју не спроведу моментално ангажовањем свих расположивих капацитета, власници неретко  пре спровођења мера превентивне депопулације изврше клање свиња. Како је раније напоменуто, од АКС људи не обољевају, тако да употреба  меса које садржи овај вирус неће изазвати обољење људи, али је са становишта ширења ове болести неприхватљиво, јер месо и месне прерађевине могу бити значај фактор ширења вируса на друга подручја.

Треба истаћи да температура замрзивача погодује очувању већине вируса, па и АКС вируса, а у сушеним и димљеним прерађевинама вирус може да се одржи више година. Из овог разлога је изузетно важно забранити и употребу помија у исхрани свиња, јер делови свињског меса и прерађевина од свињског меса могу доспети у ланац исхране свиња и изазвати избијање ове болести. Иако вирус АКС  није опасан за људе, употреба меса и месних прерађевина које потичу од болесних животиња које имају повишену телесну температуру и имају друге клиничке симтоме је неприхватљива за исхрану људи са становишта безбедности хране.

У току 2020. године, вирус АКС  је касније поново регистрован у популацији дивљих свиња на југу Србије-у општинама Лесковац, Димитрвоград, Сврљиг. Болест се крајем 2020. године јавила и код домаћих свиња у општини Алексинац у селу Мозгово, самом Алексинцу, где се појављује поново и почетком ове године, као и у ловишту ”Храстовача”, у популацији дивљих свиња надомак села Костолац у оштини у Браничевском округу. Афричка куга не јењава ни током 2021.године- према подацима  ЛУ „Понишавље“ у Пироту.

Када су у питању домаће свиње, у марту 2021. забележен је нови случај ове године, у општини Трстеник, где је Управа за ветерину решењем прогласила зараженим подручје насељеног места Глободер на територији града Крушевца и насељена места Стопања и Бресно Поље на територији општине Трстеник. Као што је раније споменуто, код свиња у неколико сеоских домаћинства у алексиначком селу Мозгово такође потврђен је вирус афричке куге, почетком ове године.

Најновији позитивни случајеви АКС у регистровани су у општини Зајечар, у месту Велики извор, крајем марта ове године. Ситуација је ризичнија утолико што се у близини самог села, на неколико километа налази фарма  која броји преко 18.000 јединки и прети опасност да болест уђе на овако велику фарму.  На  овом  терену  Министарство пољопривреде и Управа за ветерину одлучила се да  спроводи мере  активног надзора популације домаћих свиња у погођеном месту, нешкодљивог уклањања позитивних јединки са комбинацијом економског искоришћавања животиња (клање за сопствене потребе). Економско  искоришћавање животиња је мера која смањује трошкове компезанције, али захтева велико ангажовање  људства који би спровели контролу и смањили ризик  од ширења вируса преко меса, месних прерађевина и кланичног отпада које није безбедно уклоњено. Ова мера је стручно оправдана уколико се спроводи  у једном објекту (кланици), тако што се све јединке са одређеног подручја прикупе,  водећи рачуна о свим ризицима који могу  да доведу до ширења вируса. На овај начин,  у кланицама ће се ово месо  термички обрадити на начин који сигурно уништава  вирус АКС,  а сав кланични отпад се  прикупља и безбедно одвози до  кафилерије где ће бити нешкодљиво уклоњен. Такође, спровођење комбинација нешкодљивог уклањања и клања у истом газдинству  је едидемиолошки (епизоотиолошки) неоправдана, са становишта сузбијања заразе и ширења АКС вируса.  Увођење клања за сопствене потребе као једну од мера у  борби против АКС, која је са једне стране социолошки  прихватљивија, а са друге стране свесно помажемо у конзервирању вируса АКС у замрзивачима власника свиња, и  учествујемо у  формирању стотине „вирусних темпираних бомби“, које остају ван контроле.

Ради илустрације, државу Србију трошкови за сузбијање АКС  у једном газдинству које има 5 товљеника од 120кг, које се узгајају у газдинству површине  од 20 ари, рачунато по тренутним тржишним ценама, за трошкове нешкодљиво уклоњених животиља, њихову еутаназију, дезинфекцију  газдинства кошта минимално 1000 евра.  Слично претходној  рачуници, уколико ове мере треба да се спроведу на територији читавог села које броје 1000 свиња које се  узгаја у 200 домаћинстава нашу државу  сузбијање АКС кошта минимално 200 000 евра. Уколико ове мере морају да се примене само на једној фарми где се узгајају 18000 свиња, са површином фарме од  3,5 хектара, а  нећемо  компликовати рачуницу, чињеницом да на фарми  има и високо вредних приплодних грла,  користећи исту математику,  државу Србију  трошкови сузбијања АКС коштаће минимално 2,3 милиона евра.

Анализа  података у претходном скоро двогодишњем периоду присуства АКС у нашој земљи показала је да се болест из дана у дан све више шири са југо-истока ка северу и северу-западу наше земље. С тим у вези, морамо истаћи да се на подручју Војводине и Мачве налазе налази најгушћа популација свиња и највеће фарме са интезивним узгојем свиња. Такође је очигледно да досадашње мере нису  допринеле у спречавању ширења болести, већ је дошло до њеног ”заташкавања” и  ублажавања  последица, а болест попут  неког урагана већ напредује ка другим пространствима.  Уколико се убрзо не промени приступ контроле АКС у нашој земљи, направи генерална стратегија борбе против ове болести на нивоу целе земље, почне да се примењује једино стручно поткрепљени мултидисциплинарни приступ решавања проблема, транспаретност,  благовремена размена информација и пружи политичка подршка на националном нивоу, убрзо ће се наша земља суочити са изузетно неповољном ситуацијом појављивања ове болести свиња на фармама које броје неколико десетина хиљада јединки, што ће довести до огромне директне и индеректне  материјане штете, примељивањем мера које имају изузетно негативан социо-економски утицај на целокупну друштвену заједницу.

Према једном од закључака ”ГФ-ТАД иницијатива-  Глобална контрола болести афричка куга свиња”, за ефикасно спровођење мера контроле болести неопходно је превазићи низ чиниоца: ограничен капаците ветеринарске службе, недостатак благовремене политичке подршке и дугорочних улагања, неадекватна разматрања перспектива различитих кључних актера и политику засновану на недовољним стратегијама управљања кризама које нису у стању да ефикасно спроведу, координишу и одрже потребне активности и ресурсе.

Иако су спроведена детаљна епидемиолошка (епизоотиолошка) испитивања на терену, остало је недоречено на који начин и када је вирус АКС унет први пут на територију Републике Србије. Претпоставка стручњака  је да, нажалост, први регистровани случај АКС у  општини Младеновац, није био први случај АКС у Србији и да се месецима пре тога болест јављала у Србији, а да није била откривена. Са становишта контроле великог броја заразних случајева,  кључно је откривање првог случаја заразе. Уколико се први случај што раније утврди, вероватноћа ширење болести је мања.

Власници животиња нерадо пријављују угинућа већег броја животиња ветеринарској служби из  бојазни да ће сносити негативне последице и огромну штету или прикривају неке  поступке узгоја свиња, који нису  у складу са важећом регулативом (пре свега се мисли на нелегални промет животиња без здравствених уверења, узгој необележених животиња, итд). По мишљењу многих стручњака, у борби са овом опасном заразном болешћу, кључна је свест власника свиња. Они својим  деловањем или у неким ситуација чак и неделовањем, могу да начине велику штету и другим савесним грађанима, узгајивачима свиња, али и шире, индиректно економији читаве земље. Унапређивање друштвене одговорности свих нас је корак који се пре или касније неминовно мора спровести уколико желимо да као друштво постанемо бољи него што смо били јуче. Ово је један од главних проблема који хронично мучи наше друштво и не односи се само на сузбијање АКС и других заразних болести животиња, већ се може применити, шире, универзално, па чак и када је у питању епидемија болести КОВИД-19.