Медоносна пчела заједно са другим полинатроима (опрашивачима) у великој мери доприноси светској пољоприведи. Пчеле значајно утичу на принос воћа, семеских култура и поврћа, као и биодиверзитета биљних врста у природи. Опрашивање биљних култура уз помоћ пчела и других корисних инсеката утиче на 35% пољопривредних засада у свету и утиче на приносе 87 најзначајнијих биљних култура за нашу цивилизацију.

На основу податка Агенције за храну Уједињених нација (ФАО), процењује се да пчеле и други корисни инсекти повећавају приносе пољопривредних култура за око 235 до 577 милијарди долара сваке године. Човек узгаја пчеле више од неколико миленијума, а после толико времена, медоносној пчели, данас треба помоћ свих нас да би опстала на нашој планети.

У последњих десетак година истраживачи широм света описали су феномен нестанка заједница медоносне пчеле који је англосаксонској литератури познат као  Colony Collapse Disorder (CCD), односно синдром нестанка пчелињих заједница.

Узрок овог проблема је мултифакторијалан, а јадан од доминантних узрока је и употреба пестицида која има штетно дејство на медоносну пчелу.

Часопис „Nature Food“ у броју од 21. маја ове године, наводи да би микрочестице које садрже полен могле да се користе за детоксикацију пчела које су изложене органофосфатним инсектицидима. Ова стратегија детоксикације могла би да доведе до смањења ризика од изложености органофосфатним инсектицидима који је код пчела веома висок.
Полинатори су од виталног значаја за одржавање функционисања екосистема, што је важно и за производњу хране. Међутим, изложеност инсектицидима је један од кључних узрока опадања броја полинатора на глобалном ниову. Органофосфати су група пестицида који имају широку примену и изузетно су токсични за медоносну пчелу и бумбаре . Изложеност леталним или сублеталним дозама може да наруши здравље дивљих или култивисаних пчела, што доводи до у питање и квалитет полена али и безбедност хране.

Досадашња истраживања показала су да би фосфотриестраза (ОПТ), тип ензима могао да представља потенцијални лек за пчеле које су биле изложене органофосфатним инсектицидима. Међутим, актуелне методе употребе ОПТ за пчеле показале су се слабо ефикасним. Овај ензим врши разградњу органофостатних пестицида. Минглин Ма са Корнел  Унивезитета и његови сарадници развили су униформне и нешкодљиве микрочестице на бази полена и калцијум карбоната које енкапсулирају ОПТ и штите га од распадања током варења. Аутори овог изума давали су поленске погаче контаминиране малатионом (врста огранофосфатног инсектицида) микроколонијама бумбара. Стопа преживљавања када су бумбари били храњени ОПТ енкапсулираним микрочестицама на бази полена била је 100% након изложености мелатиону током трајања овог експеримента (десет дана). Међутим, стопа преживљавања била је 0% код пчела које су конзумирале само ОПТ  уз додатак шећера пет или четири дана након изложености мелатиону.

Овај јефтини, флексибилни приступ са употребом биоматеријала захтева још тестирања, али могао би да се користи као превентивна мера или лек за отроване опрашиваче у срединама где се користе органофосфати, наводе аутори студије. Овај третман може се увести као додатак исхрани за пчеле у виду поленске погаче или сирупа како би се код опрашивача смањио ризик од тровања органофосфатским пестицидима.

Постоје низ истраживања  на групама микроорганизама (бактерија) која могу сами да синтетишу неке од ензима сличне ефикасности  у разградњи друге групе инсектицида (диникотиноида), за које се сматра да су једни од главних криваца нестанку пчела. Тако да у будућности можемо очекивати нове генерације препарата намењених пчераству, која у себи садрже ензиме и/или комбинације неких врста пробиотских култура и ензима које ће ублажити или у потпуности неутралисати негативне ефекте пестицида на пчеле и остале опрашиваче.