• Онлине захтев за сарадњу
Пријем узорака пон-пет, 7-15 сати: 021/48 95 333, 48 95 334, 48 95 335, 48 95 337; дежурни телефон пон-нед, после 15 сати: 064/818 54 38.
НАУЧНИ ИНСТИТУТ ЗА ВЕТЕРИНАРСТВО "НОВИ САД"
  • Почетак
  • Вести
  • О нама
  • Истраживачки тим
  • Одељења
  • Пројекти
  • Архив вет.мед.
  • Контакт
  • English
  • Search
  • Menu Menu
  • Mail
  • Instagram
  • Facebook
  • LinkedIn
You are here: Home1 / News2 / novosti3 / Изашао је нов број Архива ветеринарске медицине...

Изашао је нови број  часописа “ Архив ветеринарске медицине“ вол 16. бр. 2.

Изашао је нови број  часописа Архив ветеринарске медицине, вол 16/2, који издаје Научни институт за ветеринарство „Нови Сад“. Детаље о садржају  најновијег броја  погледајте на линку: https://niv.ns.ac.rs/e-avm/index.php/e-avm/issue/view/37

Share this entry
  • Share on Facebook
  • Share by Mail

Click here to add your own text

Share this entry
  • Share on Facebook
  • Share by Mail

ПРАТИТЕ НАС НА ФЕЈСБУКУ

ИНСТАГРАМ

niv.ns

Povodom obeležavanja 105. godišnjice Veterinarsk Povodom obeležavanja 105. godišnjice Veterinarskog fakulteta u Zagrebu, delegacija Naučnog instituta Novi Sad i Poljoprivrednog fakulteta i Departmana za veterinarsku medicinu u Novom sadu prisustvovali su svečanoj proslavi.
Besnilo je smrtonosna virusna bolest koja pogađa Besnilo je smrtonosna virusna bolest koja pogađa centralni nervni sistem sisara, uključujući ljude i životinje. Svake godine besnilo ubije 70.000 ljudi širom sveta. Virus se obično prenosi pljuvačkom, najčešće ujedom zaražene životinje. Ovaj vebinar pokriva najnovije dijagnostičke tehnike, patogenezu bolesti, praktične pristupe ranom otkrivanju i osnovne protokole kontrole za efikasno upravljanje besnilom u kliničkim uslovima. Webinar se održava 27. novembra od 20-21h Taipei time (GMT+8). Webinar možete pratiti uživo direktno preko Zoom-a. Link za registraciju: https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSfioBWhdx3AQETKag-G88sdLgV9cO9qj65Py5Noak2DQnms5A/viewform
Šta se dešava ako naše mace previse hranimo? Šta se dešava ako naše mace previse hranimo? Studije koje su rađene u Americi ukazuju na to da je oko 60% maca u Americi gojazno, što može dovesti do zdravstvenih problema kao što je diabetes i hronična zapaljenja. Grupu istraživača sa sa Ilinois Univerziteta (ACES) je zainteresovalo šta se dešava u gastrointestinalnom traktu i metaboličkim procesima prilikom unošenja prevelike količine hrana kod mačaka. Postavili su studiju na odraslim mačkama lutalicama, ženskog pola koji su hranile standardnom hranom i granulama. Mačke su prvo dvonenedeljno praćene uz kontrolu različitih parametara i hranjenje granulama u količini za održavanje bazalnog metabolizma, a nakon toga su puštene da konzumiraju istu hranu po volji. U toku studije od maca su prikupljanji uzorci krvi i fecesa i praćena je fizička aktivnost u pravilnim vrmenskim intervalima. Nakon 18 nedelja ishrane po volji mace su postale za 30% gojaznije. Takođe, u toku 20 nedeljnog perioda praćenja došlo je do promena u efikasnosti digestije hrane, promene u fecesu kao promeni mikrobiomu gastrointestinalnog trakta. Efikasnost varenja se smanjila sa povećanim unosom hrane. Promene u mikrobiomu koje su utvrđene u toku ove studije ukazuju na povećan broj Bifidobacterium, bakterija, koje kao „dobre“ bakterije imaju antimikrobnu aktivnost i stimulišu imunitet, dok se broj bakterije koja razgrađuje vlakna -Collinsella, smanjio. Očekivani nalazi su bili i potvrđeni, a to je da sa povećanim unosom hrane će biti i povećana količina fecesa. Kiselost fecesa je bila povećana ( niži pH), što se dovodi u vezu sa smanjenom digestijom ugljenih hidrata i masti. Ono što je iznenadilo istraživače da iako su unosile povećanu količinu hrane i dobile na težini, mace nisu postale manje fizički aktivne. Za one koje ova tema više interesuju neka potraže detaljnije podatke na linku: https://phys.org/news/2023-11-cats-fat-scientists.html
Научни институт за ветеринарство „Нови Сад“ је носилац националног пројекта под називом - Здравствена заштита и очување биодиверзитета домаћих магараца у Специјалном резервату природе „Засавица“ (акроним PROTECTDonkey), који финансира Фонд за науку Републике Србије, по програму РАЗВОЈ- Зелени програм сарадње науке и привреде. У оквиру овог пројекта праћено је здравље магараца, односно магарица, које се користе у производњи млека и гаје се у Специјалном резервату природе „Засавица“. Други аспект пројекта је производња и квалитет млека, као и производа од млека магарица, за употребу у исхрани људи. Чланови пројектног тима ће 25. новембра 2024. године у сали за састанке НИВ НС, од 12 до 15 часова,  одржати серију предавања која представљају резултате истраживања у оквиру пројекта PROTECTDonkey, да би колегама ветеринарима приближили могућа обољења и стања код магараца и указали на потенцијалне опасности, као и разлике у односу на друге животиње. Осим инфективних обољења, на радионици ће бити представљене и узгојне болести магараца. Предавач за овај део радионице је од 2009. године, запослен је у Специјалном резервату природе „Засавица“,  и има богато искуство у раду са магарцима, као и са могућим случајевима узгојних болести, репродуктивних проблема, проблема вимена и муже магарица. Учесницима ће за сваку тему радионице бити остављено довољно времена за дискусију и питања. Радионица је акредитована код Ветеринарске коморе и носи 4 бода. У прилогу је програм радионице и подаци важни за пријаву учешћа. Позивамо вас да у што већем броју присуствујете радионици
Veštačka inteligencija predstavlja poseban nači Veštačka inteligencija predstavlja poseban način softverskih algoritama koja ne zahteva pojedinačno podešavanje parametara za svaki pojedinačni slučaj, već na osnovu treniranja modela baziranih na velikom skupo podataka, ovi modeli nauče pravilnost, šablone na osnovu različitih statističkih modela. Da bi ovi modeli bili istrenirani, potrebno je jako puno vremena, energije i resursa (u smislu računara koje imaju velike mogućnosti). Treniranje modela nekada traje nedeljema pa čak i mesecima, a računari u centrima podatka su pravi proždrljivci električne energije. Da li ste nekada razmišljali koliko energije troši AI i koliko je ona zaista tehnologija koja je prijateljski nastrojena prema našoj planeti? Na primer, treniranje GPT-3 je potrošio 1,287 MWh električne energije, što je grubo rečeno ekvivalent potrošnje 120 domaćinstava u Sjedinjenim Američkim Država. Takođe, ako govorimo u svetlu ugljeničnog otiska, bitno je od koje vrste goriva se proizvodi ova električna energija. Izvor energije značajno utiče na životnu sredinu. Procenjuje se da bi obuka velikih modela poput GPT-3 mogla proizvesti stotine tona emisije CO2. Emitovanje toplotne energije u ovim centrima takođe zahteva dodatnu potrošnju energije u svrhu hlađenja. Problem energije koja je potrebna za razvoj veštačke inteligencije je toliko veliki da Gugl razvija male modularne nuklearne reaktore za svoje potrebe, a firma Meta je upravo stopirala projekat izgranje svog data centra koji bi prvi put koristio nuklearnu energiju. Microsoft je potvrdio da su njegove emisije gasova staklene bašte porasle za 29% od 2020. godine zbog novih centara podataka koji su posebno „dizajnirani i optimizovani da podržavaju radna opterećenja veštačke inteligencije“. Gugl je takođe izračunao da se sopstveno stvaranje zagađenja povećalo za čak 48 odsto od 2019. godine, uglavnom zbog energetskih potreba centra podataka.
Objava: Avijarna influenca na korak od mešanja s Objava: Avijarna influenca na korak od mešanja sa sezonskim gripom i prerastanja u pandemiju Epidemija avijarne influence podtipa H5N1 koja je u jeku u Sjedinjenim Američkim Državama izazvala je zabrinutost zbog njegovog potencijala da evoluira u pandemiju. Iako je virus prvenstveno pogodio živinu i goveda, doveo je i do zaražavanja ljudi na farmama, prvenstveno kroz kontakt sa zaraženim životinjama. U SAD-u je ove godine bilo najmanje 39 slučajeva H5N1 kod ljudi. Petnaest slučajeva je utvrđeno u Kaliforniji, 10 u Koloradu, devet u državi Vašington, dvoje u Mičigenu, jedan u Teksasu i jedan u Misuriju. Ukupno 395 stada krava je pozitivno testirano na H5N1 u 14 država. Jedna značajna briga je mogućnost ponovnog povezivanja H5N1 sa sezonskim gripom. Naime, ono što brine istraživače je potencijal ovog virusa za reasortman virusnog genoma koji se dešava kada dva različita virusa gripa inficiraju istu ćeliju, razmenjujući genetski materijal da bi stvorili novi, potencijalno opasniji virus. Svinje se često smatraju idealnim posrednikom za reasortman genoma ovog virusa, jer mogu biti zaražene i virusom ljudskog i ptičjeg gripa. Nedavno otkrivanje H5N1 kod svinje u Oregonu ukazuje na opravdanost ove zabrinutosti. Međutim, dok bi potencijalni reasortman mogao da podtip H5N1 učini transmisivnijim, stručnjaci naglašavaju da su neophodne dodatne mutacije da bi se virus efikasno širio među ljudima. Trenutno, nijedna od ovih kritičnih mutacija nije otkrivena kod ljudi. Bez obzira na to, potencijal za stvaranje ovih mutacija, posebno putem reasortmana istovremenom infekcijom različitih sojeva virusa influence posebno kod svinja, ostaje značajan faktor rizika. Da bi se ovaj rizik ublažio, razmatra se nekoliko strategija. One uključuju vakcinaciju radnika na farmi protiv sezonskog gripa, vakcinu protiv H5N1 i potencijalno vakcinisanje stoke. Iako trenutna situacija ne predstavlja neposrednu pretnju od pandemije, kontinuirano praćenje i spremnost su ključni za rešavanje potencijalnih rizika povezanih sa pojavom epidemije virusom avijarne influence H5N1. Izvor: https://www.scientificamerican.com/article/h5n1-detected-in-pig-highlights-the-risk-of-bird-flu-mixing-w
Instagram post 17845088493328736 Instagram post 17845088493328736
Nа оsnоvu pоdаtака dоstаvljеnih Institu Nа оsnоvu pоdаtака dоstаvljеnih Institutu zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”, nа tеritоriјi Rеpubliке Srbiје dо 14.10.2024. gоdinе rеgistrоvаnа su 64 autоhtоnа slučаја оbоlеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа u humаnој pоpulаciјi. Priјаvljеni slučајеvi su sа tеritоriје: Grаdа Bеоgrаdа (21 slučај), Јužnоbаčкоg (dеvеt slučаја), Јužnоbаnаtsкоg (šеst slučајеvа), Pоdunаvsкоg (pеt slučајеvа), Srеdnjоbаnаtsкоg (tri slučаја), Šumаdiјsкоg (tri slučаја), Srеmsкоg (tri slučаја), Mаčvаnsкоg (čеtiri slučаја), Zаpаdnоbаčкоg (dvа slučаја), Brаničеvsкоg (dvа slučаја), Sеvеrnоbаčкоg (dvа slučаја), Rаšкоg (јеdаn slučај), Sеvеrnоbаnаtsкоg (јеdаn slučај), Коsоvsкоg (јеdаn slučај) i Pоmоrаvsкоg (јеdаn slučај) окrugа. Оd uкupnоg brоја оbоlеlih 44 оsоbе su mušкоg pоlа, dок је 20 žеnsкоg. Prоsеčnа stаrоst оbоlеlih је 57,6 gоdinа. Rеgistrоvаnа su i čеtiri slučаја grоznicе Zаpаdnоg Nilа sа vеrоvаtnim mеstоm zаrаžаvаnjа vаn Srbiје, i tо: dvа slučаја sа mеstоm zаrаžаvаnjа u Grčкој i pо јеdаn u Hrvаtsкој i Crnој Gоri. Prеmа pоslеdnjеm izvеštајu Еvrоpsкоg cеntrа zа prеvеnciјu i коntrоlu bоlеsti, оd 11. окtоbrа 2024. gоdinе, u sеzоni nаdzоrа 2024. gоdinе, dо 9. окtоbrа 2024. gоdinе slučајеvе infекciје virusа Zаpаdnоg Nilа коd ljudi је priјаvilо 14 zеmаljа Еvrоpsке uniје (ЕU) i Еvrоpsке екоnоmsке zајеdnicе (ЕЕZ), i tо: Аustriја, Bugаrsка, Hrvаtsка, Čеšка, Mаđаrsка, Rumuniја, Frаncusка, Nеmаčка, Itаliја, Grčка, Slоvаčка, Slоvеniја, Špаniја i Кipаr. Vаn ЕU/ЕЕZ slučајеvi grоznicе Zаpаdnоg Nilа sе rеgistruјu i u Аlbаniјi, Sеvеrnој Mакеdоniјi i Tursкој. Grоznicа Zаpаdnоg Nilа је sеzоnsко оbоljеnjе које sе prеnоsi ubоdоm zаrаžеnоg коmаrcа. Glаvni vекtоr, оdnоsnо prеnоsilаc virusа Zаpаdnоg Nilа је Culex pipiens, vrstа коmаrcа која је оdоmаćеnа i коd nаs. Sеzоnа trаnsmisiје virusа Zаpаdnоg Nilа u Srbiјi uоbičајеnо trаје оd јunа dо nоvеmbrа mеsеcа. U cilju smаnjеnjа riziка оd zаrаžаvаnjа virusоm Zаpаdnоg Nilа, prеpоručuје sе primеnа mеrа ličnе zаštitе оd ubоdа коmаrаcа, i tо: Upоtrеbа rеpеlеnаtа nа оtкrivеnim dеlоvimа tеlа priliкоm bоrаvка nа оtvоrеnоm. Nоšеnjе оdеćе dugih ruкаvа i nоgаvicа, svеtlе bоје.
Sistemi za hvatanje ugljen dioksida u vazduhu mogu Sistemi za hvatanje ugljen dioksida u vazduhu mogu da uspore globalno zagrevanje Ugljen dioksid (CO2) je jedan od gasova koji doprinosi efektu staklene bašte i utiče na globalno zagrevanje. Industrijalizacija, upotreba fosilnih goriva, motori sa unutrašnjim sagorevanjem u našim automobilima, intenzivna poljoprivreda sa jedne strane a sa druge strane nekontrolisana seča šuma su nekih od najvažnijih razloga povećanja koncentracije ovog gasa na našoj planeti. Nivo CO2 u atmosferi dostigao je u današnje vreme koncentraciju od preko 462 ppm, što je za 50% više nego pre 100 godina kada je započela industrijska revolucija. Sistemi za hvatanje i skladištenje CO2 su razvijeni i primenjuju se u industriji kao što su železare ili termoelektrane. Novi materijal koji apsorbuje CO2 koji su kreirali hemičari sa Univerziteta u Kaliforniji, Berkli, ima potencijal da doprinese smanjivanju koncentracije ovog gasa u ambijentalnom vazduhu. Ovaj porozni materijal, poznat kao kovalentni organski okvir ( covalent organic framework COF), može da uhvati CO2 iz ambijentalnog vazduha. Hvatanje CO2 iz vazduha sa stanovišta sistema koji ima takvu funkciju sa sobom nosi gomilu izazova: proces je vrlo energetski zahtevan, zahteva materijal sa visokim kapacitetom za CO2, visokom selektivnošću , stabilnošću u vodi i oksidativnim uslovima i koji ima sposobnost regeneracije na niskim teemperaturama. Međutim, hvatanje CO2 iz vazduha je obećavajući pristup rešavanju klimatskih promena i postizanju ciljeva neutralnosti ugljenika. Njihov novorazvijeni materijal pod nazivom COF-999 ima sposobnost da u količini od 200 grama ovog materijala apsorbuje 20 kg CO2 u periodu od jedne godine, a toliko CO2 za isti period veže jedno drvo. Istraživači ovog tima smatraju da bez razvijanja sistema koji hvata CO2 iz ambijentalnog vazduha , teško da će se dostići cilj koji je zadat da stepen zagrevanja planete ne preraste za 1,5 °C i usporiti trend rasta koncentracije ovog gasa na našoj planeti i posledica globalnog zagrevanja.
KOLIKO IMA BELIH RODA U SRBIJI? Bele rode (Ciconi KOLIKO IMA BELIH RODA U SRBIJI? Bele rode (Ciconia ciconia) su u velikoj meri svoj život vezale za čoveka, pa svoja velika gnezda gotovo isključivo grade u naseljenim mestima. Lako su uočljive i prepoznatljive pa ih mogu popisivati i građani. Na osnovu praćenja populacije belih roda mogu se ustanoviti opšte stanje i promene u životnoj sredini što kasnije doprinosi efikasnijim naporima za očuvanje kako roda i njihovih staništa, tako i naše životne sredine. Ideja o popisu belih roda, usaglašenom na međunarodnom nivou, javila se davne 1934. godine. Od tada, popis se obavlja na svakih 10 godina, u preko 30 zemalja Evrope, Azije i Afrike. Ove godine, zabeleženo je rekordnih 1927 gnezda, od čega se 1137 nalazi na teritoriji Vojvodine, a južno od Save i Dunava 790. Od ukupnog broja, aktivno je bilo 1597 gnezda, a 202 su bila prazna. U 40 gnezda su primećene samo po jedna ili dve odrasle jedinke bez mladunaca, a za njih 88 se nije moglo potvrditi prisustvo mladunaca. Ipak, najviše gnezda, zabeleženo ja na teritoriji Grada Novog Sada – čak 49, od čega je 47 u koloniji belih roda na stubovima nezavršenog objekta u naselju Klisa. Po broju aktivnih gnezda slede Aradac (36), Čenta (34), Kovilj (36), Sakule (32), Perlez (31), Botoš (25), Uzdin (26), Donje Međurovo (25), Orlovat (22), Idvor (26). U Kovilju je, na presečenom hrastu, zabeleženo jedno od najstarijih gnezda na Balkanu čija se starost procenjuje na preko 100 godina. U Novom Slankamenu je privremeno obustavljeno rušenje objekta upravo zbog gnezda koje su tu nalazi godinama. Jedan par roda u Valjevu odlučio je da svoje gnezdo postavi na kranu koji se ne koristi duže vreme, a nakon nepunih mesec dana, još jedan par im se pridružio, napravio gnezdo i uspešno odnegovao mlade, na drugom kraju krana. Izvor: https://pticesrbije.rs/zavrsen-je-visemesecni-popis-belih-roda-koliko-ih-ima-u-srbiji/
Load More... Follow on Instagram

ПРАТИТЕ НАС НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА

ФЕЈСБУК  / ИНСТАГРАМ

Log In

ИНСТИТУТ

МИ СМО ПОУЗДАН ПАРТНЕР НА ЕУ ПРОЈЕКТИМА

ПОГЛЕДАЈТЕ ПРОФИЛ ИНСТИТУТА НА ЕУ ПОРТАЛУ

 

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

ИНФОРМАЦИЈЕ О ЈАВНИМ НАБАВКАМА

ПРЕУЗИМАЊЕ

ПРЕУЗИМАЊЕ РАЗНИХ ДОКУМЕНАТА

РОДНА РАВНОПРАВНОСТ

ПОЛИТИКА РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ
ПЛАН РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ

Одабир писма

Ћирилица | Latinica

РЕПОЗИТОРИЈУМ

РЕПОЗИТОРИЈУМ ИНСТИТУТА

ЦТТ

ЦЕНТАР ЗА ТРАНСФЕР ТЕХНОЛОГИЈА И ИНОВАЦИЈЕ

Scroll to top

Овај сајт користи колачиће. Даље коришћење садржаја нашег сајта, подразумева Ваш пристанак на употребу основних колачића који су неопходни за функционалност нашег сајта.

ПРИХВАТИПолитика приватностиПолитика употребе колачића

Cookie and Privacy Settings



How we use cookies

We may request cookies to be set on your device. We use cookies to let us know when you visit our websites, how you interact with us, to enrich your user experience, and to customize your relationship with our website.

Click on the different category headings to find out more. You can also change some of your preferences. Note that blocking some types of cookies may impact your experience on our websites and the services we are able to offer.

Essential Website Cookies

These cookies are strictly necessary to provide you with services available through our website and to use some of its features.

Because these cookies are strictly necessary to deliver the website, refusing them will have impact how our site functions. You always can block or delete cookies by changing your browser settings and force blocking all cookies on this website. But this will always prompt you to accept/refuse cookies when revisiting our site.

We fully respect if you want to refuse cookies but to avoid asking you again and again kindly allow us to store a cookie for that. You are free to opt out any time or opt in for other cookies to get a better experience. If you refuse cookies we will remove all set cookies in our domain.

We provide you with a list of stored cookies on your computer in our domain so you can check what we stored. Due to security reasons we are not able to show or modify cookies from other domains. You can check these in your browser security settings.

Other external services

We also use different external services like Google Webfonts, Google Maps, and external Video providers. Since these providers may collect personal data like your IP address we allow you to block them here. Please be aware that this might heavily reduce the functionality and appearance of our site. Changes will take effect once you reload the page.

Google Webfont Settings:

Google Map Settings:

Google reCaptcha Settings:

Vimeo and Youtube video embeds:

Privacy Policy

You can read about our cookies and privacy settings in detail on our Privacy Policy Page.

Политика приватности
Accept settingsHide notification only
Позови дежурни број