Обавеза нам је да свако у свом сегменту рада, учини све што је потребно у циљу заштите здравља животиња и очувања животне средине, јер је то једини начин да у крајњем сачувамо здравље људи, нарочито генерација које тек долазе; храна за животиње је прва „капија“ кроз коју храном преносиви патогени улазе у ланац хране „од њиве до трпезе“

О нама:  У лабораторији раде др сци. вет. мед. Дубравка Миланов, виши научни сарадник и др сци. вет. мед. Бојан Прунић, научни сарадник. Лабораторија је просторно засебна јединица Одељења за испитивање хране и хране за животиње, у којој се обавља само микробиолошко испитивањe узорака хране за животиње, применом метода које су прописане међународним ISO стандардима.

Лабораторија обавља послове испитивања микробиолошког квалитета и/или микробиолошке безбедности: сировина за производњу хране, готових смеша за исхрану животиња, прерађеног протеина животињског порекла који се може употребити за производњу хране за животиње и хране за кућне љубимце; у производњи, унутрашњем промету, увозу/извозу, на лични захтев физичких и правних лица и/или ветеринарске инспекције.

Пружамо Вам и услуге узорковања и микробиолошког прегледа брисева са свих површина у објектима за производњу хране у циљу откривања извора процесне контаминације финалних производа. У овој лабораторији можете урадити и преглед органског ђубрива на микробиолошку безбедност, као и и преглед хране за животиње на друге врсте бактерија које имају токсични и/или патогени потенцијал, а преносе се храном, као што су коагулаза позитивне стафикококе, Listeria monocytogenes, Bacillus cereus, Clostridium spp.

Микробиолошки преглед хране за животиње, према одредбама актуелног прописа Републике Србије подразумева:

1. Одређивање укупног броја микроорганизама (број аеробних микроорганизама који расту на 30°С) методом ISO 4833-1:2014. Испитивање траје 3 дана.
2. Откривање Salmonella, методом ISO 6579:2017. Резултати се добијају трећег дана, уколико хранa не садржи салмонеле. У случају да се из хране изолују салмонеле, потребно је још два дана за њихову биохемијску и серолошку идентификацију.
3. Откривање и утврђивање броја Clostridium perfringens методом: ISO 7937:2010. Преглед је завршен за 24 уколико у храни нема Clostridium perfringens–a, док је за идентификацију врсте потребно још 48h.
4. Одређивање укупног броја квасница и плесни, методом: ISO 21527-2:2011. Преглед траје 5-7 дана.

Прерађени протеини животињског порекла који се могу употребити за производњу хране за животиње и хране за кућне љубимце прегледају се на:

–Enterobacteriaceae

–и Salmonella spp.

Органско ђубриво се прегледа на присуство:

– Salmonella,

– Enterobacteriaceae (Escherichia coli) и/или Enterococcus.

На основу резултата лабораторијских испитивања, лабораторија издаје мишљење о исправности/безбедности хране и сировина за њихову производњу у односу на одредбе актуелних законских прописа Републике Србије.

Уколико се у храни за животиње установе бактерије из рода Salmonella, храна је микробиолошки неисправна. Значај ових испитивања није само заштита здравља животиња, јер велики број сероваријетета Salmonella који се могу наћи у храни, најчешће неће прузроковати клиничку салмонелозу код животиња. Међутим, такве животиње ће бити колонизоване салмонелама, излучиваће их из организма (клицоноше), контаминирати животну средину, а производи од таквих животиња представљају ризик за здравље људи. Оно што једу животиње које се гаје за производњу хране за људе, у крајњем ће индиректно бити постављено и на нашу трпезу.

Поједине епидемиолошке студије су појаве салмонелозе код људи ретроградним анализама довеле у директну везу са уласком Salmonella у ланац хране контаминираном храном за животиње. Да ли знате и да је храна за кућне љубимце била извор инфекције салмонелама за људе? У организам су је унели преко руку, након контакта са храном за кућне љубимце која је била контаминирана салмонелама. 

У нашој лабораторији из хране за животиње изоловани су следећи сероваријетети Salmonella (редослед навођења одговара учесталости налаза). Серолошка типизација изолата изведена је у Националној референс лабораторији за Salmonella, Shigella, Vibrio cholerae i Yersinia enterocolitica, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у Београду.

– S. enterica subsp. enterica ser. Tennessee (6,7:z₂₉:- )

– S. enterica subsp. enterica ser. Montevideo (6,7: g,m,s,: -)

– S. enterica subsp. enterica ser. Enteritidis (9,12:g,m: -)

– S. enterica subsp. enterica ser. Infantis (6,7:r:1,5)

– S. enterica subsp. enterica ser. Agona (4,12:f,g,s)

– S. enterica subsp. enterica ser. Senftenberg (1,3,19:g,s,t:- )

– S. enterica subsp. enterica ser. Mbandaka (6,7:z₁₀:e,n,z₁₅)

– S. enterica subsp. enterica ser. Stanleyville (4,5,12:z₄, z₂₃:- )

– S. enterica subsp. enterica ser. Typhimurium (4,5,12:i:1,2)

– S. enterica subsp. enterica ser. Jerusalem (6,7:z₁₀:l,w)

– S. enterica subsp. enterica ser. Thompson (6,7:k:1,5)

– S. enterica subsp. enterica ser. Livingstone (6,7:d:l,w)

– S. enterica subsp. enterica ser. Colindale (6,7:r:1,7)

– S. enterica subsp. enterica ser. Dahra (17: b: 1,5)

– Monofazni tip S. enterica subsp. enterica ser. Typhimurium (4, 12:i:- )

– S. enterica subsp. enterica ser. Amsterdam (3,10:g,m,s:- )

У храну за животиње салмонеле могу доспети контаминираним сировинама, али до контаминације може доћи и током производње, контактом са контаминираним површинама. Салмонеле могу месецима, па чак и годинама опстати у објектима за производњу хране у вишећелијским заједницама познатим под називом- биофилм.

Опрема и све површине у погонима за производњу хране, пластика, нерђајући челик, дрво, стакло, могу бити супстрат за развој биофилмова који постају дуготрајни извор контаминације финалних производа. Салмонеле су установљене у млиновима за сецкање и мешање хране, на покретним тракама, конвејерским каишевима, машинама за паковање, местима за складиштење и осталим површинама са којима храна долази у контакт. Узимањем брисева са површина, могу се открити места на којима салмонеле перзистирају у објектима. Класични протоколи дезинфекције нису ефикасни у уништавању бактерија организованих у биофилм.

Имајте и ово у виду: ако се у храни за животиње установи дозвољен број плесни (у зависности од врсте хране и категорије животиња којој је намењена), то не значи да таква храна не садржи њихове стабилне метаболичке продукте – микотоксине. Некада се из хране за животиње не могу изоловати плесни (јер су њихове вегетативне форме пропале), али се у истој установе високе концентрације микотоксина које имају токсично и канцерогено деловање на организам животиња и људи.

У овој лабораторији можете урадити и преглед органског ђубрива на микробиолошку безбедност (присуство Salmonella,  Escherichia coli и/или Enterococcus).

Органско ђубриво се све чешће користи у пољопривреди јер је еколошки прихватљивије од неорганских, минералних (вештачких) ђубрива. Ризик од његове примене односи се на могућност да преко земљишта потенцијално патогене ентеричне бактерије доспеју у ланац исхране. Такође, велике количине антибиотика које се користе у интензивном сточарству утичу на развој резистенције код бактерија које живе у цревима животиња. С обзиром да бактерије чине око 50% фецеса, годишња количина од, на пример, 180 милиона тона органског стајњака само у САД, представља 90 тона бактерија са развијеним механизмима отпорности на антибиотике.

Додатно, антибиотици који се користе као промотoри раста обично се слабо апсорбују и 30-80% се излучи екскретима. И антибиотици и резистентни сојеви бактерија доспевају употребом органског ђубрива на пољопривредне површине, због чега су људи индиректно изложени ризику од инфекција резистентним бактеријама преко ланца хране. Такође, хоризонтални трансфер гена резистенције одиграва се између различитих врста бактерија, па тако и између ентеричних бактерија и врста које природно насељавају земљиште, што доприноси одржавању и ширењу резистенције на антибиотике код бактерија у животном окружењу.

Знате ли да је описана летња епидемија тешког гастроентеритиса праћена хемолитичким уремијским синдромом (ХУС) и тромботичном тромбоцитопеничном пурпуром код деце у вртићу? Узрочник инфекције је био веротоксични сој Citrobacter freundii, а извор инфекције першун контаминиран употребом органског ђубрива.