Obaveza nam je da svako u svom segmentu rada, učini sve što je potrebno u cilju zaštite zdravlja životinja i očuvanja životne sredine, jer je to jedini način da u krajnjem sačuvamo zdravlje ljudi, naročito generacija koje tek dolaze; hrana za životinje je prva „kapija“ kroz koju hranom prenosivi patogeni ulaze u lanac hrane „od njive do trpeze“

O nama:  U laboratoriji rade dr sci. vet. med. Dubravka Milanov, viši naučni saradnik i dr sci. vet. med. Bojan Prunić, naučni saradnik. Laboratorija je prostorno zasebna jedinica Odeljenja za ispitivanje hrane i hrane za životinje, u kojoj se obavlja samo mikrobiološko ispitivanje uzoraka hrane za životinje, primenom metoda koje su propisane međunarodnim ISO standardima.

Laboratorija obavlja poslove ispitivanja mikrobiološkog kvaliteta i/ili mikrobiološke bezbednosti: sirovina za proizvodnju hrane, gotovih smeša za ishranu životinja, prerađenog proteina životinjskog porekla koji se može upotrebiti za proizvodnju hrane za životinje i hrane za kućne ljubimce; u proizvodnji, unutrašnjem prometu, uvozu/izvozu, na lični zahtev fizičkih i pravnih lica i/ili veterinarske inspekcije.

Pružamo Vam i usluge uzorkovanja i mikrobiološkog pregleda briseva sa svih površina u objektima za proizvodnju hrane u cilju otkrivanja izvora procesne kontaminacije finalnih proizvoda. U ovoj laboratoriji možete uraditi i pregled organskog đubriva na mikrobiološku bezbednost, kao i i pregled hrane za životinje na druge vrste bakterija koje imaju toksični i/ili patogeni potencijal, a prenose se hranom, kao što su koagulaza pozitivne stafikokoke, Listeria monocytogenes, Bacillus cereus, Clostridium spp.

Mikrobiološki pregled hrane za životinje, prema odredbama aktuelnog propisa Republike Srbije podrazumeva:

1. Određivanje ukupnog broja mikroorganizama (broj aerobnih mikroorganizama koji rastu na 30°S) metodom ISO 4833-1:2014. Ispitivanje traje 3 dana.
2. Otkrivanje Salmonella, metodom ISO 6579:2017. Rezultati se dobijaju trećeg dana, ukoliko hrana ne sadrži salmonele. U slučaju da se iz hrane izoluju salmonele, potrebno je još dva dana za njihovu biohemijsku i serološku identifikaciju.
3. Otkrivanje i utvrđivanje broja Clostridium perfringens metodom: ISO 7937:2010. Pregled je završen za 24 ukoliko u hrani nema Clostridium perfringens–a, dok je za identifikaciju vrste potrebno još 48h.
4. Određivanje ukupnog broja kvasnica i plesni, metodom: ISO 21527-2:2011. Pregled traje 5-7 dana.

Prerađeni proteini životinjskog porekla koji se mogu upotrebiti za proizvodnju hrane za životinje i hrane za kućne ljubimce pregledaju se na:

–Enterobacteriaceae

–i Salmonella spp.

Organsko đubrivo se pregleda na prisustvo:

– Salmonella,

– Enterobacteriaceae (Escherichia coli) i/ili Enterococcus.

Na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja, laboratorija izdaje mišljenje o ispravnosti/bezbednosti hrane i sirovina za njihovu proizvodnju u odnosu na odredbe aktuelnih zakonskih propisa Republike Srbije.

Ukoliko se u hrani za životinje ustanove bakterije iz roda Salmonella, hrana je mikrobiološki neispravna. Značaj ovih ispitivanja nije samo zaštita zdravlja životinja, jer veliki broj serovarijeteta Salmonella koji se mogu naći u hrani, najčešće neće pruzrokovati kliničku salmonelozu kod životinja. Međutim, takve životinje će biti kolonizovane salmonelama, izlučivaće ih iz organizma (kliconoše), kontaminirati životnu sredinu, a proizvodi od takvih životinja predstavljaju rizik za zdravlje ljudi. Ono što jedu životinje koje se gaje za proizvodnju hrane za ljude, u krajnjem će indirektno biti postavljeno i na našu trpezu.

Pojedine epidemiološke studije su pojave salmoneloze kod ljudi retrogradnim analizama dovele u direktnu vezu sa ulaskom Salmonella u lanac hrane kontaminiranom hranom za životinje. Da li znate i da je hrana za kućne ljubimce bila izvor infekcije salmonelama za ljude? U organizam su je uneli preko ruku, nakon kontakta sa hranom za kućne ljubimce koja je bila kontaminirana salmonelama. 

U našoj laboratoriji iz hrane za životinje izolovani su sledeći serovarijeteti Salmonella (redosled navođenja odgovara učestalosti nalaza). Serološka tipizacija izolata izvedena je u Nacionalnoj referens laboratoriji za Salmonella, Shigella, Vibrio cholerae i Yersinia enterocolitica, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u Beogradu.

– S. enterica subsp. enterica ser. Tennessee (6,7:z₂₉:- )

– S. enterica subsp. enterica ser. Montevideo (6,7: g,m,s,: -)

– S. enterica subsp. enterica ser. Enteritidis (9,12:g,m: -)

– S. enterica subsp. enterica ser. Infantis (6,7:r:1,5)

– S. enterica subsp. enterica ser. Agona (4,12:f,g,s)

– S. enterica subsp. enterica ser. Senftenberg (1,3,19:g,s,t:- )

– S. enterica subsp. enterica ser. Mbandaka (6,7:z₁₀:e,n,z₁₅)

– S. enterica subsp. enterica ser. Stanleyville (4,5,12:z₄, z₂₃:- )

– S. enterica subsp. enterica ser. Typhimurium (4,5,12:i:1,2)

– S. enterica subsp. enterica ser. Jerusalem (6,7:z₁₀:l,w)

– S. enterica subsp. enterica ser. Thompson (6,7:k:1,5)

– S. enterica subsp. enterica ser. Livingstone (6,7:d:l,w)

– S. enterica subsp. enterica ser. Colindale (6,7:r:1,7)

– S. enterica subsp. enterica ser. Dahra (17: b: 1,5)

– Monofazni tip S. enterica subsp. enterica ser. Typhimurium (4, 12:i:- )

– S. enterica subsp. enterica ser. Amsterdam (3,10:g,m,s:- )

U hranu za životinje salmonele mogu dospeti kontaminiranim sirovinama, ali do kontaminacije može doći i tokom proizvodnje, kontaktom sa kontaminiranim površinama. Salmonele mogu mesecima, pa čak i godinama opstati u objektima za proizvodnju hrane u višećelijskim zajednicama poznatim pod nazivom- biofilm.

Oprema i sve površine u pogonima za proizvodnju hrane, plastika, nerđajući čelik, drvo, staklo, mogu biti supstrat za razvoj biofilmova koji postaju dugotrajni izvor kontaminacije finalnih proizvoda. Salmonele su ustanovljene u mlinovima za seckanje i mešanje hrane, na pokretnim trakama, konvejerskim kaiševima, mašinama za pakovanje, mestima za skladištenje i ostalim površinama sa kojima hrana dolazi u kontakt. Uzimanjem briseva sa površina, mogu se otkriti mesta na kojima salmonele perzistiraju u objektima. Klasični protokoli dezinfekcije nisu efikasni u uništavanju bakterija organizovanih u biofilm.

Imajte i ovo u vidu: ako se u hrani za životinje ustanovi dozvoljen broj plesni (u zavisnosti od vrste hrane i kategorije životinja kojoj je namenjena), to ne znači da takva hrana ne sadrži njihove stabilne metaboličke produkte – mikotoksine. Nekada se iz hrane za životinje ne mogu izolovati plesni (jer su njihove vegetativne forme propale), ali se u istoj ustanove visoke koncentracije mikotoksina koje imaju toksično i kancerogeno delovanje na organizam životinja i ljudi.

U ovoj laboratoriji možete uraditi i pregled organskog đubriva na mikrobiološku bezbednost (prisustvo Salmonella,  Escherichia coli i/ili Enterococcus).

Organsko đubrivo se sve češće koristi u poljoprivredi jer je ekološki prihvatljivije od neorganskih, mineralnih (veštačkih) đubriva. Rizik od njegove primene odnosi se na mogućnost da preko zemljišta potencijalno patogene enterične bakterije dospeju u lanac ishrane. Takođe, velike količine antibiotika koje se koriste u intenzivnom stočarstvu utiču na razvoj rezistencije kod bakterija koje žive u crevima životinja. S obzirom da bakterije čine oko 50% fecesa, godišnja količina od, na primer, 180 miliona tona organskog stajnjaka samo u SAD, predstavlja 90 tona bakterija sa razvijenim mehanizmima otpornosti na antibiotike.

Dodatno, antibiotici koji se koriste kao promotori rasta obično se slabo apsorbuju i 30-80% se izluči ekskretima. I antibiotici i rezistentni sojevi bakterija dospevaju upotrebom organskog đubriva na poljoprivredne površine, zbog čega su ljudi indirektno izloženi riziku od infekcija rezistentnim bakterijama preko lanca hrane. Takođe, horizontalni transfer gena rezistencije odigrava se između različitih vrsta bakterija, pa tako i između enteričnih bakterija i vrsta koje prirodno naseljavaju zemljište, što doprinosi održavanju i širenju rezistencije na antibiotike kod bakterija u životnom okruženju.

Znate li da je opisana letnja epidemija teškog gastroenteritisa praćena hemolitičkim uremijskim sindromom (HUS) i trombotičnom trombocitopeničnom purpurom kod dece u vrtiću? Uzročnik infekcije je bio verotoksični soj Citrobacter freundii, a izvor infekcije peršun kontaminiran upotrebom organskog đubriva.