Ширење афричке куге свиња у региону-потврђена прва појава  у Републици Српској и Републици Хрватској

Афричка свињска куга највећа је пријетња за свињарску производњу сваке земље, као и за популацију дивљих свиња.

Од прве појаве АСК на подручју ЕУ 2014. године, болест се проширила на велики број држава чланица те је од почетка године до 15. Јунна 2023. У Европској Унији  пријављено 255 жаришта АКС код  домаћих свиња (Немачка 1, Грчка 3, Италија 3, Молдавија 15, Пољска 5, Румуњска 94, Србија 131 и Украјина 3) и 4802 случаја АКС код дивљих свиња (Бугарска 120, Чешка 38, Естонија 22, Немачка 683, Грчка 2,  Мађарска 303, Италија 586, Латвија 174, Литва 186, Молдавија 6, Северна Македонија 14, Пољска 1823, Румуњска 212, Србија 180, Словачка 448 и Украјина 5).

АКС је почетком ове недеље  дијагностикована први пут у Хрватској  у неколико домаћинстава код домаћих свиња у  два  објекта на подручју Посавских Подгајаца у Вуковарско-сремској жупанији . Претходне недеље ова болест је по први пут регистрована у околини Бјељине  до данас у  20 домаћинстава у селима Средњи и Горњи Драгаљевац и Доњи и Горњи Магнојевићи.

Може се рећи да од првог појављивања АКС у Србији 2019. године,  епизоотиолошка ситуација у току ове године  најнеповољнија.

Највећи број случајева појављивања АКС је у Браничевском округу, Јужнобанатском, а ова болест је први пут забележена у Средњебанатском округу. Евидентно је да са територије југоисточне Србије где је болест  већ ендемски присутна  у популацији дивљих свиња, услед ширења из Румуније И Бугарске, ширење ове болести сигурно напредује ка северо западу земље, где се налази и најгушћа популација свиња и интезивна свињаска  производња. Поред ширења преко популације дивљих свиња, досадашње искуства стручњака из  инистранства и наше земље указују да је човек и људска активност највећи ризик по ширења ове болести.

Научни институт за ветеринарство „Нови Сад“ као један од четири  ценатара за сузбија заразних болести животиња је активно укључен на сузбијању АКС у нашој земљи.