Коњски херпес вирус ЕХВ-1 – нервна форма (ЕХМ)
Коњски херпесвирус тип 1 (ЕХВ-1) и коњски херпесвирус тип 4 (ЕХВ-4) нападају респираторни тракт, а клинички исход болести може да варира у тежини од субклиничке до тешке респираторне болести. Клиничку инфекцију карактеришу повишена температура, летаргија, анорексија, секрет из носа, кашаљ и мандибуларна лимфоденопатија. Инфекција респираторног тракта ЕХВ-1 и ЕХВ-4 обично се први пут јавља код ждребета у првим недељама или месецима живота, али се поновне клиничке инфекције јављају код младунаца који су престали да сисају, једногодишњака и младих коња, посебно када се мешају коњи различитог порекла.
Коњски херпесвирус типа 1 може довести до побачаја код кобила, рађања слабо виталних ждребади или спорадичне неуролошке болести (миелоенцефалопатија), односно овај вирус изазива оштећењае ендотелних ћелија крвних судова кичмене мождине и мозга, што доводи до развоја тромба у малим крвним судовима коресподентних регија. ЕХВ-1 и ЕХВ-4 шире се првенствено респираторним путем, директним и индиректним контактом са назалним секретом, а у случају ЕХВ-1 и ретко ЕХВ-4, контактом са абортираним фетусима, плацентом и феталном течности и плацентом.
Попут херпесвируса других врста, ови вируси доводе до латентне инфекције код већине коња, који постају асимптоматски преносници једног или оба вируса. Код таквих коња може да дође до реактивације вируса, што доводи до његовог излучивања. Регистровани су случајеви где је код гравидних кобила дошло до реактивације вируса и последичних побачаја. Асимптоматски случајеви који преносе вирус озбиљно угрожавају напоре за сузбијање ових болести и објашњавају зашто се епидемије ЕХВ-1 или ЕХВ-4 могу појавити у затвореним популацијама коња.
Фактори који могу да изазову реактивацију овог вируса укључују висок ниво стреса, имуносупресију, транспорт, продају коња, такмичења, и сл. Актуелне студије које су недавно рађене показују да је већина коња заправо латентно заражена ЕХВ-1. Последица латенције је то да може доћи до појаве ЕХВ-1 у затвореној групи коња, без икаквог спољног извора.
У току 2020. и 2021. године у Шпанији, Француској, Белгији, али и у другим земља ван Европе, регистрована је нервна форма коњског херпес вируса 1 . Након појаве ове болести у Валенсији (Шпанија), у фебруару 2021., када је забележено обољевање више грла на коњичкој манифестацији, а због своје изразите контагиозне и врло бурне клиничке слике, Међународна коњичка асоцијација обуставила је све планиране догађаје до 28. марта ове године у 10 европских земаља (Француска, Шпанија, Португалија, Италија, Словачка, Немачка, Пољска, Белгија, Аустрија).
Такође, у неколико претходних месеци на Научном институту за ветеринарство „Нови Сад“ дијагностикован је овај вирус (ЕХВ-1) код коња који потичу са територија Јужнобачког и Мачванског округа. У појединим шталама било је случајева обољевања и угинућа између 10 и 20 грла.
Искуства наших колега на терену који су специјалисти у области здравствене заштите коња, и који су се сусрели са нервном формом ЕХВ-1 вируса, говоре да поред општих знакова вирусне инфекције (повишена телесна температура, летаргија, губитак апетита, респираторне сметње, али и побачај), животиња испољава и нервне симптоме као што су сметње при стајању и кретању немогућност устајања, и лежење. Клинички ток је изразито буран и уколико животиња показује симптоме сталног лежања немогућности устајања и поред уложеног великог труда власника и ветеринара, неге, потпорне терапије, шансе за оздрављење оболеле животиње су мале.
Не постоји потврда да нека од доступних вакцина спречава неуролошки облик ЕХВ-1 инфекције. Сугерисано је да вакцине могу помоћи у ограничавању ширења избијања ЕХМ ограничавањем излучивањем ЕХВ-1 и ширењу инфекције. Вакцине могу да ублаже клиничке симтоме, ограниче појаву секрета из носа и виремију неуро -вирулентног соја и умање ризик од побачаја. Из тог разлога, неки стручњаци сматрају да вакцинација може помоћи у спречавању избијања епидемије. Ако се примењује овај приступ, само афебрилни и асимптоматски коњи треба да буду вакцинисани, док заштита од клиничког ЕХМ не треба да се очекује.
Давно је описана генетска варијанта ЕХВ-1 (мутацијом у вирусној ДНК полимерази), који је чешће повезан са неуролошком болешћу (ЕХМ). Ова мутација доводи до појаве било аспарагинске киселине (Д) или остатка аспарагина (Н) на положају 752. Технике молекуларне дијагностике могу идентификовати сојеве ЕХВ-1 који носе ове генетске мутације. Проналазак неуропатогене варијанте вируса може помоћи у управљању епидемијама ЕХВ-1 или код појединачних случајева коња који су активно заражени овим сојевима.
Важно је схватити да оба генотипа вируса могу да узрокују неуролошка обољења. Међутим, инфекција сојевима Д752 може довести до веће стопе тежих клиничких случајева као и веће стопе смртности. Процењује се да 80-90% неуролошке болести узрокују изолати Д752, а 10-20% изолати Н752. Могуће је да 5-10% свих коња обично има облик Д752 (ова процена се заснива на непотпуним студијама у овом тренутку). Непосредно пре избијања болести ЕХВ-1 , идентификација изолата Д752 може бити разлог за повећану забринутост због ризика од развоја неуролошке болести.
У овом тренутку, најефикасније мере против нове форме ЕХВ1 вируса укључују изолацију животиња, смањење контаката са коњима пореклом из других ергела, штала или газдинстава, као и избегавање свих коњичких манифестација. Због своје изузетне контагиозности, чак и људи који су у контакту са коњима могу представљати ризик за ширење овог вируса. Такође, опрема, прибор, возила за транспорт која се користе могу бити ризик за преношење вируса.
На основу важећих прописа, ову болест није обавезно пријавити у нашој земљи и не постоје прописи који се баве овом проблематиком. Стога је преко потребно да Управа за ветерину хитно донесе смернице/инструкције у вези са појавеом нерне форме ЕХВ-1 вируса у Србији. До тада, одговорност сносе националне коњичке асоцијације, коњичка удружења, али и сами власници коња. Оно што је сигурно је да организатори коњичких манифестација у овој сезони морају да преузму огроман ризик које носи њихово одржавање и да контрола здравственог стања коња која учествује на манифестација мора да се утростручи. Тешко је донети одлуку да се дугоочекиване коњичке манифестације не одрже, али је можда је много мудрије да се оне одложе за неко разумно време, да би се спречило ширење ове болести и њење погубне последице.
У нашој земљи не постоји регистрована вакцина против овог вируса, а због свега горе наведеног, стручњаци са Научног института за ветеринарство „ Нови Сад“ и стручњаци Ветеринарског Завода „Суботица“, започели су сарадњу на пољу производње „шталске вакцине“ против нервне форме ЕХВ-1 вируса (ЕХМ).
