Прва молекуларна детекција хуманог обољења изазваног Тула серотипом Хантавируса у Немачкој

Острво Рајмс, које је некада коришћено за истраживање биолошког оружја, данас немачки научници користе за развијање вакцина којима спасавају животе. Овде је први пут у марту 2021.молекуларним путем утврђено “Тула”  серотип вируса који припада групи хантавируса код једног пацијента из Немачке.

Један младић је морао да буде хоспитализован јер је имао симптоме акутне инсуфицијенције бубрега. Серолошки тестови потврдили су сумњу , али тип вируса који узрокује болест није био познат. Додатна молекуларна анализа консултантске лабораторије за хантавирусе Charité показала је да је овај пацијент из Немачке инфициран Тула серотипом .

У упоредној филогенетској анализи на Friedrich Loeffler Institute (ФЛИ), секвенца генома добијена од вируса била је најсличнија секвенцама Тула серотипа вируса код пољских мишева. „Овај резултат сада ставља пољског миша и Тула  серотип вируса више у фокус епидемиологије Хантавируса што захтева боље типизирање Хантавирусних болести у будућности. “, каже проф. Др Раинер Улрих, шеф Националне референтне лабораторије за хантавирусе код животиња на ФЛИ.

Резултати ове студије поново потврђују потребу за блиском сарадњом хумане и ветеринарске медицине у оквиру концепта “једно здравље”(One Health). Заједничке накнадне студије са Институтом Julius Kühn прецизније ће окарактерисати ширење Тула серотипа међу пољским мишевима и другим глодарима.

Још о Хантавирусима:

У Немачкој постоје најмање четири серотипа Ханатвируса патогених за људе које преносе глодари. Већина хуманих болести било је изазвано Puumla серотипом, а волухарица је резервоар вируса. Вирус Puumala налази се само у западном, северозападном и јужном делу Немачке, док у источном делу Немачке није пронађен. Тула серотип, који је уско повезан са вирусом Puumale јавља се у свим деловима Немачке.

Главни резервоар домаћин Тула серотипа је пољска волухарица, значајна штеточина за пољопривреду и шумарство јер се масовно размножава. Разликовање на основу антитела између инфекције серотипом Puumala и Тула, захтевало би сложени дијагностички тест који се може обавити само у специјализованим лабораторијама. Актуелне методе серолошке детекције не могу да покажу ову разлику због јаке антигене сличности између два серотипа вируса.

Поред тога, болести узроковане серотипом Добрава-Београд описане су у источном делу Немачке. Сеул серотип недавно је молекуларно први пут откривен код пацијента у Немачкој код потицао је од домаћег пацова. Два последње поменула серотипа Хантавируса су такође уско повезана антигенски, али се јаче разликују од групе Puumala вирус / Тула вирус.

У светлу епидемије КОВИД-19 ,поред познатих обољења које изазивају Хантавируси, а познати су под називом хеморагична грозница са бубрежним синдромом, данас је утврђено да ови вируси могу изазвати обољење које се манифестује респираторним проблемима (Хантавирус пулмонарни синдром), а у Америци је регистровано 20- 40 случајева овог обољења годишње. У наставку погледајте упоредну шему разликовања овог обољења И КОВИД-19 болести.

ХАНТАВИРУСИ У СРБИЈИ

Хантавирус, узрочник “мишје грознице” је РНК вирус из рода Хантавирус, породице Buniaviridae. На нашим просторима присутни су серотипови: Сеоул, Поумала и Добрава (Београд). У Србији је ова болест је описана први пут 1954. године, док је прва епидемија регистрована 1961. године на Фрушкој Гори која је познато ендемско подручје ове болести.

Овај вирус природно кружи и одржава се међу шумским глодарима ( шумски, пољски и домаћи миш,као и домаћи пацов). Заражене животиње већином немају симптоме, већ само излучују вирус у спољашњу средину. Заражени глодар преко својих излучевина (пљувачке, мокраће и измета) загађује спољну средину (земљиште, воду и предмете). Уколико је доступна, храна привлачи глодара и на тај начин бива изложена контаминацији излучевина глодара.

Људи могу да се заразе директним или индиректним контактом са зараженим животињама: удисањем контаминиране прашине или употребом хране и воде који су загађени свежим излучевинама заражених глодара као и приликом директног контакта – хватање, убијање животиња и сл.
Добра вест је да се болест не преноси са човека на човека.

Период инкубације може да траје 3 до 45 дана, најчешће 3-4 недеље.
Болест почиње нагло, са високом температуром (до 40ºC), дрхтавицом, главобољом, боловима у крстима. Јавља се и бол у стомаку, повраћање, слабост и сувоћа уста, црвенило лица и коњуктива, тачкаста крварења по кожи, смањено излучивање урина. “Мишија грозница” се најчешће јавља као благо обољење и без лабораторијске потврде се тешко може поставити дијагноза, па се пацијент води под дијагнозом прехладе или обољења сличном грипу. У малом проценту инфицираних обољење може да има тежи ток, са израженим крварењима и развијеним хеморагичним синдромом, када је потребно болничко лечење. Смртни исход се јавља у 5-10% оболелих пацијената.

Како се заштитити?

1. Избегавати боравак у природним жариштима мишије грознице. Избегавати боравак у бујној вегетацији ниског растиња (где се глодари размножавају) и терене који су изроварени мишијим рупама.
2. Животне намирнице и воду за пиће обавезно заштитити од глодара, нарочито за време боравка у шуми, пољу, викендици, на излету и другим местима у природи. Не остављати их директно на земљи!
3. Не конзумирати воду из неуређених шумских извора и бара, јер могу бити контаминирани излучевинама глодара.
4. Дезинфиковати површине које су контаминирали глодари.Површине не чистити метлом или усисивачем; користити влажне крпе натопљене дезинфицијенсима.
5. Избегавати директно лежање на земљи, поготово ако су уочени глодари или њихове рупе.
6.Не ловити и не дирати живе или угинуле глодаре.
7. Ако после боравка природи приметите тегобе карактеристичне за мишију грозницу, одмах се јавите лекару ради добијања терапије. При прегледу, обавезно наведите податак о боравку у природи и могућем додиру са глодарима.
8. Уништавти глодаре (дератизација). То обављају регистроване стручне службе у сеоским домаћинствима, у насељима и око насељених места у близини жаришта, стамбеним блоковима, парковима, депонијама и местима где су откривени оболели од “мишије грознице”.

Научни институт за ветеринарство ‘Нови Сад’ једна је од установа која има изузетно искусну стручну службу која пружа услуге дезинфекције, дезинсекције  и сузбијања глодара (дератизације).