Вирус авијарне инфлуенце  подтип Х5Н1 утврђен је почетком новембра овог месеца на две локације у Војводини: у Новом Саду и Иванову, општина Панчево. Оба случаја су утврђена код лабудова. Геном овог вируса у оба случајева дијагностикован је у у лабораторији за вирусологију Научног института за ветеринарство “Нови Сад”, а потврђен у референтној лабораторију за авијарну инфлуенцу у Ветеринарском специјалистичком институту “Краљево”.

Управа за ветерину , Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије издала је почетком ове недеље Решење о избијању  вируса авијарне инфлуенце подтип Х5Н1 код дивљих птица на  овим локалитетима, са свим елементима и мерама који се спроводе у овим случајевима. У

току прошле године, као и 2022., вирус авијарне инфлуенце Х5Н1 се појавио у  у току новембра месеца код лабудова. Ова правилност појаве ове вирусне болести нас не изненађује, с обзиром на околности које  доприносе ширењу  овог вируса, а пре свега сезонске миграција птица. Поред ове чињенице  читаву ову годину у свету је обележила  перманентно избијање случајева авијарне инфлуенце и мимо  периода када су интензивне сезонске миграције птица, што ранијих година није било изражено у оваквом обиму.

Извештај ЕФСА-е од 22. септембра ове године истиче да сезона епидемије високопатогеног птичјег грипа (ХПАИ) током 2021.–2022. је највец́а епидемија ХПАИ до сада забележена у Европи, са укупно 2.467 епидемија код живине, 47,7 милиона птица уклоњених у погођеним објектима, 187 случаја избијања вируса ХПАИ код птица које живе затворене и 3.573 случајева ХПАИ код дивљих птица са невиђеним географским опсегом које сежу од острва Свалбард до јужног Португала и Украјине, погађајуц́и 37 европских земаља.

Између 11. јуна и 9. септембра 2022., пријављено је 788 случајева вируса ХПАИ у 16 европских земаља код живине (56), код птица који се узгајај у затвореним просторима(22) и код дивљих птица (710). Епидемија  ове болести код живине од јуна до септембра бележи пет пута више случајева него што је забележено током истог периода 2021. , са највећим бројем случајева на Атлантској обали.

Одговор на ову нову епидемиолошку ситуацију укључује дефинисање и брзу имплементацију одговарајуц́их и одрживих стратегија за ублажавање ХПАИ, као што су биосигурносне мере и стратегије надзора за рано откривање.