Афричке куга свиња-актуелна епизоотиолошка ситуација у Европи и нашем окружењу

Епизоотиологија  афричке куге свиња у Европи у периоду  2014-2018. Како је почело?

Сматра се да је епизоотија афричке куге свиња у Европи званично почела 2007. године у Грузији. Вирус је на тло Европе пренет са aфричког континента преко намирница, међународним транспортом, односно бродовима који су допловили из Африке и пристали у црноморску луку Поти. Ширење инфекције одиграло се на два начина: неадекватним одлагањем комуналног отпада који садржи отпатке из ланца хране (месо, месне производе пореклом од инфицираних свиња) и/или применом остатака контаминираних намирница у исхрани свиња (помије).

На Европском континенту је потврђен високо вирулентни сој вируса афричке куге свиња (АКС) који припада генотипу 2. Током протеклог десетогодишњег периода, обољење је лабораторијски потврђено у 13 држава Европе, а број држава са које су пријавиле обољење, последње две године се повећава. Тако је у 2018. години, вирус афричке куге свиња потврђен у популацији дивљих свиња у Мађарској, Бугарској и Белгији. Треба истаћи и да је вирус 2018. године прешао границе европског континента и да је потврђен је у Азији, односно у Републици Кини.

Од 2014. године, на територији Европске уније, вирус је установљен у преко 12.000 угинулих и/или изловљених дивљих свиња и откривено је преко 1300 жаришта у популацији домаћих свиња. Међутим, сматра се да је број случајева оболења у популацији дивљих свиња далеко већи, јер није могуће пронаћи и лабораторијски испитати све угинуле јединке.

Табела 1. Званична потврда и пријава АКС у популацији домаћих и дивљих свиња у ЕУ  у периоду од  јануара 2014 до јануара 2018 (OIE, 2018)

Година Домаће свиње Дивље свиње Државе чланице Европске Уније
2014 40 264  

Летонија, Литванија,Естонија, Пољска

2015 42 1639
2016 48 2300
2017 124 3855 Летонија, Литванија,Естонија, Пољска, Чешка, Румунија
2018 1123 4024 Летонија, Литванија, Естонија, Пољска, Чешка, Румунија, Мађарска, Бугарска, Белгија
Укупно 1377* 12082

 

* Од наведеног броја, 954 жаришта је у држави Румунији

 

Подаци о регистрованим случајевима афричке куге свиња у Европи од почетка 2019. године, а на основу званичних података недељног извештаја Европске комисије (Дирекције за здравље и безбедност  хране), од 6.2.2019. проказани су у табели 2:

Табела 2.

Болест Земља Датум пријаве Број нових случајева

од од 01. 01. 2019.

Број нових случајева за период (21.1.2019 -3.2.2019)
АКС(код домаћих) Италија 10/01/2019 15
Пољска 30/01/2019 1 1
Румунија 01/02/2019 35 14
Укупан број случајева 51 15
АКС( код дивљих) Белгија 28/01/2019 69 44
Естонија 30/01/2019 26 10
Мађарска 03/02/2019 121 48
Италија 29/01/2019 18 8
Летонија 01/02/2019 89 32
Литванија 01/02/2019 96 36
Пољска 01/02/2019 310 142
Румунија 01/02/2019 69 29
Укупан број случајева 798 349

 

Интерактивна мапа са случајевима појаве нових случајева у току 2019. године можете пронаћи на

овом линку: https://tinyurl.com/ybubql6o

Тренутна ситуација регистрованих случајева афричке куге свиња  у нашем окружењу приказани су на на мапи испод :

Најближи регистровани случајеви појаве ове болести који представљају велики ризик од ширења ове болести у Републику Србију забележени су крајем јануара 2019. у околини Арада и Темишвара( Барна)у Румунији (мапа испод):

 

Упркос чињеници да на европском континенту изостаје силватични циклус преношења вируса који обухвата меке крпеље, болест се успешно проширила и наставља да се шири у популација дивљих свиња. Данас се сматра да је успостављен један нови циклус преношења који обухвата: евроазијску дивљу свињу (Sus scrofa), хабитат дивљих свиња (пре свега шума) и лешеве инфицираних, угинулих дивљих свиња. Наведени циклус преношења вируса обухвата преношење у популацији дивљих свиња директним контактом и индиректно преношење, преко хабитата (шумски амбијент) у коме оне живе и бораве. Сматра се да контаминација хабитата лешевима угинулих инфицираних дивљих свиња омогућава одржавање и потенцијално даље преношење инфекције зависно од географских карактеристика, временских услова (годишње доба) и фазе распадања лешева инфицираних јединки. Са климатског аспекта, амбијенталну контаминацију фаворизују хладноћа и влага.

Треба истаћи да је значајан проблем у контроли АКС  појава понекад неразјашњеног преношења вируса на велике удаљености, стотинама километара даље од званично потврђеног жаришта инфекције. Примери су појава болести у Републици Чешкој (подручје града Злин), Пољској (подручје града Варшава), Мађарској и Белгији. Такође, у марту 2017. године утврђена је афричка куга свиња у Русији, у близини границе са Монголијом, на удаљености више од 4000 километара од најближег потврђеног жаришта инфекције у Русији. Најскорије, у аугусту 2018. године, први пут је присуство вируса потврђено у Републици Кини. Наведени примери „скоковитог“ преношења вируса на тако велике удаљености, доводе се у везу са антропогеним фактором, односно активностима људи које се односе на: транспорт контаминираног меса и производа од меса добијених клањем инфицираних, оболелих јединки, и неадекватно одлагање остатака намирница у комунални отпад или у природу (контаминација хабитата дивље свиње), као и коришћење остатака намирница у исхрани домаћих свиња (помије).

Наведени примери јасно указују да човек својим поступцима може потенцијално угрозити сточарску производњу у региону, услед непознавања опасности коју остаци намирница и комунални отпад могу да представљају за природно окружење, популацију дивљих и домаћих свиња. Управо из примера држава у окружењу, јасно је колико су велики капацитети за регионално али и трансконтинентално преношење вируса афричке куге свиња.

Важна карика у оквиру програма профилаксе и контроле заразних болести је правовремена дијагностика. У складу са законом, Управа за Ветерину Републике Србије је донела „План и начин вршења мониторинга на класичну кугу свиња и афричку кугу свиња код дивљих свиња“ у 2018. и 2019. години. Планом се дефинише начин и поступање приликом прегледа одстрељених и угинулих дивљих свиња, као и узимање и достављање узорака ради спровођења монитиринга на класичну кугу свиња (ККС) и афричку кугу свиња (АКС).

За оне који желе да сазнају више о афричкој куги свиња, препоручујемо публикацију “ Афричка куга свиња: детекција и дијагностика-теренски приручник за ветеринаре“ у издању ФАО(Оранизације за храну у оквиру организације Уједињених Нација) из 2018. године, коју можете преузети на овом линку или је можете директно преузети  са наше странице „ПРЕУЗИМАЊЕ“.

This post is also available in: енглески